Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу

Преузмите Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу (пдф)


Слобода изражавања, као слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире информације и идеје, представља темељну вредност коју треба штитити и развијати. Право на слободу изражавања није апсолутно право и може се ограничити ако је то неопходно у демократском друштву а ради заштите основних вредности тог друштва. Како су оснивање и рад медија - сходно Уставу - слободни, намеће се потреба да струка пропише сопствена правила чији је циљ достизање највиших могућих етичких стандарда у новинарској професији. Први корак у остваривању тог циља било је доношење Кодекса новинара Србије 2006. године.

Развој нових канала комуникације у великој мери је променио традиционални једносмерни систем пласирања информација помоћу медија, као и саму организацију медија, те поставио бројне изазове у погледу третирања одређених ситуација. Иако је Кодекс новинара Србије подједнако применљив на све медије, без обзира на начин њиховог пласирања, неопходно је дати одговарајуће тумачење и смернице ради успешне и правилне примене професионалних стандарда и у онлајн окружењу. Овај документ је превасходно намењен новинарима и медијима који су доступни онлајн, али је применљив и на друге форме изражавања на интернету, где се на различитим платформама пласирају уреднички обликовани медијски садржаји. Циљ је да се разјасне бројне недоумице које се односе на примену стандарда дужне новинарске пажње, односа према изворима информација, начина на који се преносе медијски садржаји, поштовања приватности, поштовања ауторства и на друга важна питања уређена Кодексом.

Документ је подељен на поглавља која прате структуру Кодекса новинара Србије. Примењиваће се на медије и канале комуникације у односу на које Савет за штампу у складу са својим Статутом има надлежност, али и на друге субјекте који се баве новинарством у најширем смислу, а који су спремни да прихвате надлежност Савета за штампу. 


I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА 

 

Основна улога медија као организованих ентитета који пласирају медијске садржаје јесте да помоћу видео записа, фотографије, звука и текста преносе уреднички обликоване информације, идеје и мишљења, као и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Такве информације се пласирају на начин да се правила новинарске професије примењују уз пуно поштовање права грађана да буду истинито, потпуно и благовремено информисани о питањима од јавног значаја.

Са обавезом поштовања права грађана да буду истинито информисани о темама од значаја за јавност у онлајн окружењу, неспојиво је:

  • Фабриковање дигиталних трагова. Није дозвољено објављивање измишљене комуникације, као ни измена (и потоње објављивање) комуникације која је таква да промени њено изворно значење, контекст, смисао и приказ (на пример: тенденциозно скраћивање текстова, кроповање фотографија, монтажа видео записа и сл.), као и друга измена комуникације без дозволе учесника у тој комуникацији (помоћу електронске поште, СМС-а, платформи за комуникацију или других канала комуникације).
  • Накнадна измена садржаја већ објављеног материјала. Измена објављеног садржаја је прихватљива искључиво уз обавезну назнаку карактера, узрока и времена измена.
  • Антидатирање и накнадна измена времена објаве садржаја (backdate) није дозвољено.


II НЕЗАВИСНОСТ ОД ПРИТИСАКА 

 

Полазећи од уставне и законске забране цензуре у Републици Србији и гарантованог права грађана да истинито, потпуно и благовремено буду информисани о питањима од јавног значаја, новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, без обзира на средства којима пласира информације.     

Сваки новинар, па и онај који информације пласира користећи онлајн канале комуникације, у потпуности је дужан да примењује Поглавље II Кодекса, а нарочито да:

  • Наслов и промотивна информација о тексту који садрже упућивање на тај текст не смеју да доводе у заблуду читаоце у погледу садржаја текста.    


III СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И СУКОБА ИНТЕРЕСА 

 

Новинар ради у интересу јавности, па је стога неспојиво с новинарском професијом примање или захтевање материјалне или неке друге користи за прикупљање, објављивање, одлагање или спречавање прикупљања или објављивања информација у онлајн окружењу. У том погледу ове смернице  реафирмишу обавезу поштовања Поглавља III Кодекса.


IV ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА 

 

Поглавље IV Кодекса у потпуности се примењује и у онлајн окружењу. Поред постојећих, у онлајн окружењу примењују се и следећа правила:

  • Заједничка правила за исправку и одговор на информацију. Исправка и одговор на информацију се објављују на начин на који је објављен и оригинални садржај у смислу позиционирања, видљивости и приступа садржаја корисницима. Медиј одговор на информацију објављује уколико се њиме негира или демантује податак објављен у тексту. Исправка и одговор на информацију обавезно садрже упућивање на оригинални садржај. Ако је оригинални садржај објављен у више издања, односно помоћу више канала комуникације (штампа, веб сајт, друштвене мреже итд.), онлајн медиј или онлајн издање исправку или одговор, односно информацију о њима у случају друштвених мрежа, објављује на сваком од иницијалних издања, тј. канала комуникације. Исправка и одговор на информацију се објављују без одлагања, што конкретно подразумева да између времена пријема исправке или одговора на информацију и њиховог објављивања треба да протекне онолико времена колико је уреднику неопходно да их прегледа и провери да ли испуњавају законске услове.
  • Начин објављивања одговора на информацију (демантија) помоћу онлајн медија и онлајн издања. Препоручује се да се одговор на информацију објави као посебна вест, и то тако што ће се назначити на следећи начин: Одговор на информацију (или Деманти) поводом текста _____________ (назив текста) објављеног дана __.__.__ (дан месец и година), заједно са линковањем на текст поводом кога је послат одговор на информацију.
  • Начин објављивања исправке информације. Препоручује се да исправка информације буде објављена као посебна вест с јасном назнаком: “ИСПРАВКА информације објављене дана __.__.__. У тексту: _____________ (назив текста)”, која ће, поред линковања на текст који је исправљен, имати и текстуално обавештење о томе која је информација из тог текста неистинита, непотпуна или нетачно пренета.
  • Начин означавања измена материјалних чињеница. Ако онлајн медиј и онлајн издање измени материјалне чињенице у објављеном тексту,морато јасно назначити. Препорука је да се то чини на следећи начин: НАПОМЕНА: Аутор _________ (име аутора) је дана __.__.__ у __.__ (датум и време извршене измене), у тексту _________ (назив текста) извршио следеће измене: ___________ (описати измене), с тим да напомена мора да садржи и текстуално објашњење разлога због којих су измене извршене. Напомена о изменама материјалних чињеница објављује сеиспод или изнад текста који је измењен.
  • Повлачење садржаја. Онлајн медиј и онлајн издање може да одлучи да у потпуности уклони медијски садржај, с тим што је у том случају дужан да на адреси на којој се налазио тај садржај објави обавештење да је одлуком уредника повучен, да наведе разлог повлачења и основне податке о вести која је повучена (наслов, датум и време објављивања, име аутора, датум и време повлачења). Повучени садржај се чува у архиви медија у складу с његовим интерним правилима.
  • Доступност информација о изменама објављеног медијског садржаја. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да сваку измену објављеног садржаја и задирање у његов интегритет сачувају и учине доступним корисницима, у зависности од техничких могућности платформе на којој је садржај објављен.
  • Прикривено оглашавање. Сваки облик комерцијалног оглашавања и политичке пропаганде мора јасно бити раздвојен од новинарског и кориснички створеног садржаја. Приликом раздвајања мора се водити рачуна о нивоу медијске и дигиталне писмености корисника. Промотивни садржаји се  означавају коришћењем ознаке препознатљивости у складу с прописима и саморегулаторним инструментима који уређују оглашавање (На пример: "плаћени простор", "огласна порука", “промотивни садржај”, “адверторијал” и сл.).
  • Кориснички створен садржај (User Generated Content). Садржај који стварају сами корисници (коментари), а који се објављује на каналима комуникације онлајн медија и онлајн издања, такође је предмет брижљиве процене медија, а у зависности од система модерације који конкретни онлајн медиј или онлајн издање примењује. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима, без обзира на врсту модерације коју користе, да израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, у којима ће јасно навести које врсте садржаја (понашања) на својим каналима комуникације не дозвољавају и објаснити како имфункционише систем модерације. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да, у складу са својим техничким могућностима, развију систем обавештавања корисника о томе зашто одређени кориснички садржај није објављен (претходна модерација), односно зашто је одређени кориснички садржај уклоњен (накнадна модерација).
  • Претходна модерација. Онлајн медиј и онлајн издање који користе претходну модерацију дужни су да пре објављивања брижљиво сагледају да ли је одређени кориснички садржај дозвољен. Кориснички садржај који онлајн медиј одлучи да објави потпада под уредничку одговорност медија.
  • Накнадна (ex post) модерација. Онлајн медиј и онлајн издање који користе накнадну (еx пост) модерацију дужни су да уклоне кориснички садржај који су објавили ако је недозвољен. Уклањање садржаја се обавља након сазнања да је садржај недозвољен, односно после обавештења треће особе. Ако након обавештења онлајн медиј и онлајн издање нису уклонили кориснички створен садржај, у року примереном да се садржај прегледа и оцени његова недозвољеност, за такав садржај, у смислу Кодекса и ових смерница, сматраће се да потпада под уредничку одговорност медија. Овим се ни на који начин не утиче на одговорност за штету насталу објављивањем кориснички генерисаног садржаја.
  • Поступање са информацијама које се објављују уз медијски садржај (мета-подаци). Препоручује се онлајн медију и онлајн издању да за сваки садржај који се објављује поседује најмање следеће мета-податке: наслов, датум и време објављивања, назначење имена и презимена или псеудонима аутора, назначење извора, формат који се објављује (текст, слика, аудио, видео итд.), величина, упућивање на остале садржаје који су саставни део садржаја.
  • Чување архиве онлајн медија и онлајн издања. Препоручује се онлајн медијима да своју архиву чувају најмање 10 година.


V НОВИНАРСКА ПАЖЊА 

 

У онлајн окружењу ће се стандард дужне новинарске пажње, поред правила из Кодекса, примењивати и у складу са следећим правилима:

  • Информације прикупљене са друштвених мрежа и других дигиталних платформи пре објављивања треба третирати као и било који други извор информација. У њиховој обради новинар треба да поступа у складу са стандардом дужне новинарске пажње. Овакве информације, ако су објављене, такође ће се сматрати уређивачки обликованим садржајем и медиј се не може ослободити одговорности бранећи се тиме да је информација пренета са друштвене мреже или друге платформе.
  • Садржај објављен на онлајн каналима комуникације медија. Садржај објављен на онлајн каналима комуникације које медији користе у промоцији садржаја и информисању јавности сматрају се уређивачки обликованим садржајем.
  • Информације које су прикупљене са друштвених мрежа обрађују се у складу с правилима новинарске професије. Није дозвољена обрада информације која се преузима са друштвених мрежа и других платформи на начин да се промени њено изворно значење, контекст, смисао и приказ.
  • Упутство за објављивање у потпуности неверификованих информација. Ако се новинар налази у ситуацији да је неопходно да користи неверификовани садржај са друштвених мрежа и уопште интернета, препоручује се да објави и упутство које објашњава одакле информација долази, као и разлоге због којих би таква информација могла да буде непоуздана.


VI ОДНОС ПРЕМА ИЗВОРИМА ИНФОРМИСАЊА 

 

Поред правила из Кодекса која уређују однос према изворима информисања, у онлајн окружењу примењују се и следећа правила:

  • Обавеза идентификације новинара и забрана злоупотребе недостатка дигиталне писмености. Приликом прикупљања информација преко дигиталних платформи током комуникације са извором информација, новинар увек мора да нагласи да у тој конкретној комуникацији учествује у својству новинара. С новинарском професијом је неспојива свесна или нехатна злоупотреба недостатка дигиталне писмености саговорника који представља извор информације.
  • Провера извора са интернета и друштвених мрежа. Новинари увек треба, пре објављивања информације до које су дошли од извора са друштвених мрежа и интернета, да провере профил извора и да јасно утврде да је извор заиста она особа за коју се представља.
  • Обавеза прибављања претходне сагласности приликом преношења објава са друштвених мрежа или других платформи. Приликом преузимања информације коју је на друштвеним мрежама и другим дигиталним платформама објавио појединац који није јавна личност, новинар је у обавези да прибави његову/њену претходну сагласност, осим ако је објављивање од интереса за јавност и у вези са темом о којој се јавност извештава.
  • Непоштовање тајности комуникације. Новинар је дужан да при објављивању туђе преписке води рачуна о тајности комуникације. Садржина комуникације се може објавити само уз пристанак свих особа које учествују у комуникацији, осим ако интерес јавности да сазна садржину комуникације претеже над потребом заштите њихове тајности. У том случају, обавезно је учинити непрепознатљивим личне податке, као и метаподатке (податке о комуникацији који не чине садржину комуникације, нпр., датум слања електронске поруке, датум пријема, ИП адреса и сл.), осим ако је њихово објављивање од интереса за јавност и у вези с темом о којој се јавност извештава.
  • Објаве јавних функционера и јавних личности. Ако је информацију на друштвеним мрежама и другим дигиталним платформама објавила особа која је функционер, односно јавна личност, тај садржај треба третирати као њену изјаву, уз обавезно навођење функције, односно положаја на коме је та особа, као и канала с којег је преузета информација. И у том случају новинар и медиј су дужни да провере аутентичност извора.
  • Преношење агенцијских садржаја. Код преношења агенцијских садржаја новинар је у обавези да назначи да је њихов извор агенција, а дужан је да наведе и секундарне изворе уколико постоје.
  • Обавеза навођења извора информације. Онлајн медиј и онлајн издање су дужни да наведу извор информације по правилу на њеном почетку, уз упућивање на тај извор, односно назначавање интернетске странице са које је информација преузета. Препоручује се линковање на интернетску страницу са које је информација преузета.


VII ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ 

 

Поред правила Кодекса која се односе на поштовање приватности, у онлајн окружењу се примењују и следећа правила:

  • Третман приватних записа и фотографија објављених на друштвеним мрежама и платформама. Приватни подаци и записи, укључујући ту и приватне фотографије, видео и друге записе које је приватна особа објавила на друштвеној мрежи или другој платформи могуће је објављивати само уз претходну сагласност те особе, осим у случајевима када интерес јавности претеже над правом на приватност, и то у мери у којој је то неопходно да се оствари сврха извештавања.
  • Приватни подаци и записи намењени објављивању. Приватни подаци и записи могу се објављивати без претходне сагласности особе на које се ти подаци односе ако је та особа такве податке наменила јавности, односно доставила медију ради објављивања, (на пример, коришћењем хеш тагова и других сличних начина који за циљ имају преношење таквих података).
  • Приватни подаци и записи у оквиру комуникације намењене широј јавности. Садржаји које објављују приватне особеу оквиру комуникације намењене широј јавности могу се објављивати без пристанка особе на коју се тај запис односи.
  • Приватни подаци и записи који садрже приватне податке и записе других особа. Ако се у оквиру приватних података и записа једне особе помињу или налазе приватни подаци или записи других особа (на пример, тагови на друштвеним мрежама), новинар и медиј су дужни да такве особе учине непрепознатљивим, осим у случају да и за те особе интерес јавности претеже над правом на приватност.
  • Право на заборав. Уредник онлајн медија и онлајн издања може да одлучи да уклони садржај или податке о личности у оквиру садржаја по захтеву особе чија су лична права угрожена уколико објављивање података о личности не представља јавни интерес или ако из било ког разлога право јавности да буде информисана о питањима од јавног значаја не претеже над заштитом права на приватност.
  • Прикупљање података о личности од читалаца и/или регистрованих корисника. Онлајн медији и онлајн издања су дужни да у потпуности поступају у складу са прописима који уређују заштиту података о личности, а нарочито су дужни да читаоце/регистроване кориснике обавесте о сврси прикупљања података о личности и начину коришћења тих података, као и да од читалаца/корисника прибаве сагласност за такву врсту коришћења података о личности. Онлајн медији и онлајн издања ће се уздржавати од прикупљања података о личности који нису у сразмери са сврхом прикупљања. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да израде своја правила којима ће уредити сва битна питања од значаја за прикупљање података о личности.  


VIII КОРИШЋЕЊЕ ЧАСНИХ СРЕДСТАВА 

 

Поглавље VIII Кодекса се у потпуности примењује и на онлајн окружење.


IX ПОШТОВАЊЕ АУТОРСТВА 

 

Полазећи од основног принципа да би медији и новинари требало да поштују ауторе медијских садржаја и да те садржаје користе на начин који и сами очекују од других за своје садржаје, укључујући и поштовање за сопствени рад, у онлајн окружењу се примењују следећа правила поштовања ауторства:

  • Претходна сагласност носиоца ауторског права или самог аутора. Приликом објављивања туђег медијског материјала – укључујући, али се не ограничавајући на новинарске текстове, фотографије и видео записе – медиј и новинар који жели да објави такве информације по правилу је дужан да прибави претходну сагласност носиоца ауторског права или самог аутора. Препоручује се медију да о захтеву за давање сагласности и самој сагласности обезбеди писани траг.
  • Обавезно назначење аутора. Приликом преузимања садржаја од других медија (укључујући и агенције), под условом да постоји сагласност медија као носиоца (имовинског) ауторског права, треба имати у виду да ти медији често нису и аутори таквих садржаја, па је неопходно, поред назначења медија као извора, назначити и самог аутора и испоштовати друге изворе и захтеве који се односе на морални аспект искоришћавања ауторског дела.
  • Случај непознатог аутора. Ако аутор медијског садржаја није познат или је до њега немогуће доћи, препоручује се медију да се уздржи од објављивања тог садржаја или да у том случају користи друге сличне садржаје који представљају јавно добро (публиц домаин), или се могу по другом основу слободно користити (попут режима Creative Commons1). У случају дела која су у режиму слободног коришћења (Creative Commons), неопходно је проверити за свако појединачно дело који је ниво овлашћења (атрибуције) за коришћење одређеног дела омогућен.
  • Интегритет преузетог садржаја. Аутор је сходно важећим прописима овлашћен да штити интегритет свог дела. Новинар и медиј би требало увек да имају у виду да је обим искоришћавања датог дела одређен сагласношћу аутора или носиоца ауторског права. По правилу би требало да се уздржавају од било какве интервенције у преузетом медијском садржају која је у супротности са датом сагласношћу. Нарочито треба бити опрезан код интервенција попут скраћивања, кроповања и сличних измена којима може да се наруши интегритет дела, а самим тим и морална права аутора.
  • Правила коришћења медијских садржаја. Препоручује се медијима да израде сопствена правила у којима ће навести начин и обим коришћења својих медијских садржаја. Ова правила најчешће садрже: начин назначења извора одакле је садржај пренет (по правилу, линковање и назначење назива медија и његове интернетске странице), формат у коме се такви садржаји преносе, назнаку о томе да ли се могу преносити целокупни садржаји или њихови делови, евентуалну накнаду за преношење садржаја и правила о вишеструком преносу садржаја. Ако су новинари и медији консултовали и поштовали та правила коришћења, сматраће се да су прибавили претходну сагласност за објављивање. И у том случају се мора водити рачуна о моралним правима аутора.
  • Ограничење ауторског права у сврхе карикатуре или пародије. Пародија и карикатура представљају основ слободног изражавања на интернету. Важећи прописи такође дозвољавају слободну прераду ауторског дела за сврхе карикатуре или пародије. У том случају неопходно је да карикатурални приказ не ствара забуну у погледу извора дела, односно у приказу карикатуре треба да буде јасно да је извор дела нечије туђе ауторско дело.
  • Право цитирања. Кратки одломци објављеног ауторског дела могу се слободно објављивати ако су интегрисани у оригинално дело, уз јасну назнаку да се ради о цитату, као и назнаку медија који је објавио ауторско дело (по правилу, линковањем на конкретно ауторско дело, назнаком имена медија и његове интернетске странице) и аутора дела које се цитира.
  • Објављивање примерака објављених ауторских дела која се јављају као саставни део текућег догађаја. У оквиру извештавања јавности о текућем догађају, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављивање ауторских дела која су саставни део текућег догађаја о коме се извештава.. Ово ограничење односи се, по правилу, само на ситуацију када се ауторско дело узгредно нађе у медијском извештају у контексту извештавања, на пример, у медијском извештају о пожару када се у кадру нађе лого неке компаније, или када се јавност извештава о изложби уметничке фотографије. И у овој ситуацији треба обавезно назначити аутора и поштовати друга морална права аутора.
  • Слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја. Фактографски извештаји којима се јавност информише о дневним догађајима не подлежу обавези прибављања претходне сагласности и плаћања ауторске накнаде. У објављивању оваквих извештаја треба правити јасну разлику између дневних фактографских извештаја (на које се овај изузетак односи) и других текстова (који не потпадају под ограничење ауторског права). На пример, извештај о посети високог страног званичника који преноси само чињенице (кад је допутовао, с ким треба да се састане, која је сврха посете и сл.) може се слободно преносити, док аналитички приказ посете страног званичника не потпада под овај изузетак (за његово преношење је неопходно тражити сагласност медија или консултовање Правила коришћења медијских садржаја, ако их конкретни медиј има). У примени овог изузетка такође треба обавезно назначити аутора и поштовати друга морална права аутора.
  • Коришћење кратких извода или сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима вести. Онлајн прегледи штампе (њуз агрегатори) могу да користе кратке изводе или сажетке из медијских садржаја без претходне сагласности и плаћања ауторске накнаде, а уз поштовање моралних права (нарочито назначавање медија који је објавио информацију, његове интернетске странице и директно линковање на вест). Препорука је да пре објаве одређених извода из других медија њуз агрегатори консултују правила коришћења медијских садржаја одређеног медија, као и да не објављују целе текстове, већ заиста кратке изводе или сажетке.


X ЗАШТИТА НОВИНАРА 

 

Поглавље X Кодекса се у потпуности примењује и на онлајн окружење.

 

1 creativecommons.org.rs