Прес

(Извор: мминституте) - Уколико се неко једног дана усуди да напише детаљну књигу о српском Савету за штампу - његовом настанку, раду, проблемима, неразумевањима, сукобима, финансирању, па и опстанку - биће то истовремено и роман, и прича с наравоученијем, али и прави буквар за сваког ко на Балкану икада покуша нешто слично. Наравно, није Србија једина која има саморегулаторно тело за штампане медије, али није ми тешко да као његова чланица практично од самог почетка (са једногодишњом паузом) одговорно тврдим да се баш на нашем примеру показало све што може лоше да крене, али и све што ту ситуацију може да промени.

Детаљније >

(Извор: Данас) - Како се наводи у образложењу одлуке Савета за штампу, стручна служба Заштитиника грађана навела је у жалби Савету за штампу да „Данас“ није објавио одговор коју су упутили на спорни текст, већ је, напротив, редакција наставила да и у наредним текстовима понавља неистините тврдње.

 

Тиме је, по мишљењу подносиоца жалбе, прекршено право грађана на објективно и истинито информисање и покушано урушавање угледа независне конктролне институције Заштитника грађана, наводи Савет за штамоу.

„У жалби је наведено да су прекршене одредбе које се односе на обавезу новинара да тачно, објективно, поптуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, као и да прави јасну разлику између чињеница, претпоставки и нагађања, као и одредбе које новинара обавезују да приступа послу са дружном професионалном пажњом и да, пре објављивања, провери порекло, истинитост и потпуност информације. Истакнуто је и да Заштитник грађана никада није обавештен о разлозима необјављивања одговора“, пише у образложењу.

У одговору Уредништва листа наведено је да је заштитник грађана Зоран Пашалић позван пре објављивања текста, а његова штура изјава тачно је пренета у тексту. Сем што је имао прилику да одговори, Пашалић, како се истиче, накнадним одговором није ништа демантовао из текста, додаје се у образложењу.

„Једино је појаснио да се састанци са запосленима снимају диктафоном ’који служи као помоћно средство у изради записника’ и да су запослени са тиме били упознати. Његово објашњење смо објавили у наредним текстовима, иако су га бројни запослени поново демантовали, тврдећи да тај диктафон нико није видео нити да су знали да су предмет снимања“, иситиче се, између осталог, у одговору на жалбу. Уредништво је навело и да је омбудсману одговорено зашто деманти није објављен у једном од наредних текстова, те да је „Данас“ у последњих месец дана у више наврата објављивао његове одговоре када је за то било основа, наводи Савет за штампу.

Чланови Комисије за жалбе закључили су да „Данас“ није имао обавезу да објави достављени одговор, зато што је дужи од основног текста и што се проширује тему у односу на тај текст.

Комисија сматра, наводи се у образложењу одлуке, да право на одговор не може бити изговор за објављивање новог ауторског текста, већ само прилика да се исправе нетачни наводи.

Осим тога, како се додаје, Пашалићу је и пре објављивања текста пружена прилика да изнесе своју верзију догађаја и његова изјава је објављена у тексту, по свему судећи у целини, јер се у демантију не наводи да је скраћена или погрешно интерпретирана.

Комисија, међутим, сматра проблематичном одлуку редакције да делове демантија који није објавила користи у наредном тексту (објављеном након подношења жалбе) и коментарише их, наводи у свом саопштењу Савет за штампу.

По оцени Комисије, ово није добра пракса, већ би читаоце најпре требало упознати са садржајем неког текста, у овом случају одговора, па тек након тога полемисати са њима. Чланови Комисије не сматрају то прекршајем Кодекса новинара Србије, али редакцији листа „Данас“ ипак препоручују да убудуће покуша да избегне овакве ситуације.

https://www.danas.rs/drustvo/savet-za-stampu-list-danas-nije-prekrsio-kodeks-neobjavljivanjem-pasalicevog-demantija/

Детаљније >

(Извор: Раскринкавање) - Портал Ало новина је у тексту „Ево шта нам се спрема 13. априла!“ пренео твит члана ГО ДС-а Ивана Крстића, потпуно измисливши реченицу „Долазимо у Београд да рушимо и да једном заувек завршимо са већинском Србијом“ које у твиту нема. 

Редакција се пред Комисијом бранила образложењем да су „истинито пренели агресивно значење поруке“ што је оцењено као „неприхватљиво, јер је у тексту као чињеница представљено нагађање редакције шта је он можда мислио и хтео да каже“. 



Истинитост није била јача страна ни Српском телеграфу. У тексту „Министар би да хапси новинаре“ навели су да министар информисања Владан Вукосављевић „шаље полицију да хапси по редакцијама“, односно да користи своју политичку позицију да утиче на суд. 

Повод је било то што је полиција дошла да приведе главног и одговорног уредника Српског телеграфа Бориса Вуковића због неодазивања на позив суда у поступку који је министарство покренуло након што је овај таблоид објавио фотографије секса између двоје учесника ријалитија. 

Жалбу је поднело управо Министарство, а Комисија образложила да налоге за привођење издаје суд, а не Министарство, а да таблоид није понудио ниједан доказ за тврдњу да је Вукосављевић извршио притисак на правосуђе. Нагађања су, наводи Комисија, представљене као чињенице те је Српски телеграф добио јавну опомену због непоштовања истинитости извештавања, као и због неоправданог уношења страха. 

„Оваквим писањем се застрашују други новинари, јер се сугерише да би се и њима могло догодити нешто слично, односно да је министар Вукосављевић склон да хапси оне чији му се текстови не допадају“, наводи Комисија. 

Овај таблоид је прекршио и претпоставку невиности у тексту „Тајкун јачи од државе“, у коме наводе да „контроверзни бизнисмен“ и „тајкун“ Владимир Врбашки „још није одговарао упркос чврстим доказима о малверзацијама са државним земљиштем и имовином фирми у стечају“ и постављају питање ко га штити. 

Иако његова крвица није утврђена на суду, нити се против њега води поступак, Српски телеграф је објавио серију текстова у коме тврди да је крив и да мора да одговара, што ово саморегулаторно тело оцењује као кампању. 

„Чланови Комисије сматрају овакве текстове, који су заправо део кампање коју редакција води против неке особе, етички и професионално апсолутно недопустивим и веома тешким повредама професионалних норми, којима се озбиљно крше права људи о којима се пише“, стоји у образложењу Комисије. 

На порталу Блиц жене је, како је утврђено, објављен рекламни текст „Одмор на Криту за 299 евра“ који у тренутку подношења жалбе није био означен ознаком „промо“. Иако је редакција касније исправила ту грешку, Комисија је оценила да је Кодекс прекршен, да читаоцима није било јасно предочено да је у питању оглас и подсетила да редакција не сме да пристане да у новинарској форми пласира рекламу или политичку пропаганду. 

Своје место међу прекршиоцима Кодекса овог пута нашла су и два локална портала из Петровца на Млави. 

Портал тпкнеwс.цом објавио је текст „Због бахатих СНС функционера: Тотални раскол у ловачком удружењу Трест из Петровца на Млави“ у коме се, како је утврђено, износе непоткрепљене оптужбе и увредљиве квалификације на рачун руководилаца ловачког удружења, које почивају искључиво на анонимним изворима. 

Место чињеница замениле су увреде, друга страна није контактирана нити су анонимне „дојаве“ икако преиспитане. Порталу је изречена јавна опомена због кршења истинитости извештавања и принципу дужне новинарске пажње. 

У другом случају је портал Петровачки гласник текстом „Обогатиле се на туђој грбачи“ оптужио извесну Невенку Медић и њену сестру да су превариле на десетине радника који су ишли на рад у иностранство. Читав текст почива на нечијем Фејсбук посту у коме се износе озбиљне оптужбе на рачун Медић и њене сестре без икаквих доказа. До њих ни сам портал није покушао да дође нити је контактирао сестре Медић, већ је оптужбе објавио без икакве провере, због чега је добио јавну опомену од Комисије. 

На седници су разматране и три жалбе због наводног прикривеног оглашавања на порталу БлицаБлиц ЖенеАлоа и Б92, као и жалбу Заштитника грађана против Данаса због необјављивања демантија. У свим тим случајевима Комисија је проценила да редакције нису прекршиле Кодекс.

https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=456

Детаљније >

(Извор: Цензоловка) - Ако се има у виду да су власт и њени сарадници из сенке у протекле две године учинили све што су могли како би уништили новинарска удружења, медијске асоцијације, новинарске групе, новинарску борбу и све што иоле мирише на новинарско – није никакво чудо што је на „вишим нивоима“ коначно донесена и одлука о сатирању Савета за штампу.

 

Како сада стоје ствари, најављена Медијска стратегија дозволиће могућност стварања новог савета за штампу, односно постојање више таквих тела. Незванично, у њој се Савет чак и не помиње експлицитно, већ само као „саморегулаторно тело“.

Претходни нацрт стратегије, рађен у сезони 2017–2018, онај који је противуставно поништио лично Александар Вучић, а ствар такође противуставно обзнанила Сузана Васиљевић – предвиђао је нешто сасвим друго, а исто толико погубно: стварање „државног“ савета за штампу, нешто попут РЕМ-а за штампане медије.

Сматрало се, ваљда, да је засад уникатни РЕМ толико позитивно утицао на медијску сцену, да је ред да се слично тело формира и у свету штампе како би и она процветала попут Пинка, Хепија, Студија Б и осталих поноса и дика.

Пошто још не знамо како ова нова стратегија заправо изгледа, у којој форми је отишла у Брисел на проверу, и шта све тачно предвиђа – можемо само да наслутимо како ће заправо проћи Савет и каква му је судба намењена. Оно што је ипак сасвим евидентно јесте да овакав какав је сада – некоме јако смета. Да ли су то нова медијска удружења, која нису ни постојала у време оснивања Савета; да ли удружења која нису репрезентативна, а претендују да то буду; да ли држава којој по правилу смета све у чему сама не учествује, или нешто сасвим друго – овом приликом није ни битно.

 

Рецептура

Битно је да једној од ретких потпуно функционалних медијских институција/организација виси секира над вратом.

Битно је да се неко – из само њему знаних разлога – намерачио да уништи једино медијско тело које се у позитивном смислу помиње у сваком извештају Европске комисије о напретку Србије, једино тело у вези с којим није било практично никаквих скандала, једино које се показало као јаче од свих еснафских зађевица, једино које је преживело и беспарицу, понекад чак и немар оснивача, вишеструке и вишемесечне медијске хајке, и једино које је – упркос свему томе – све ове године истрајавало практично неповређено.

Ако се у обзир узме све то, плус чињеница да су власт и њени сарадници из сенке у протекле две године учинили све што су могли како би уништили новинарска удружења, медијске асоцијације, новинарске групе, новинарску борбу и све што иоле мирише на новинарско – није заправо никакво чудо што је на „вишим нивоима“ донесена и одлука о сатирању Савета за штампу.

Биће, по свој прилици, примењен већ виђени рецепт: уместо јединственог тела које су основала највећа новинарска удружења, свако мање удружење или асоцијација сада формира свој савет, о жалбама се одлучује не више на једној, већ на много адреса. Држави добро, јер је уништила једино јединствено тело које смо имали, а сваки појединачни „саветчић“ равноправно конкурише за буџетско финансирање или тражи новац из неких других каса. Поред XY новинарских удружења, сада добијамо и XY савета за штампу – расуло које нам је и до сада доносило само пропаст.

 

Моја кућа

 

Подразумева се да као чланица Комисије за жалбе Савета за штампу од 2011. до 2018. нисам потпуно објективна и да – пишући о Савету – говорим о својој кући: о кући у коју верујем, у коју сам веровала од првог дана, у којој сам доживела много тога и лепог и непријатног, изгубила много живаца, све то време непрестано верујући у дубок и далекосежан утицај онога што сам градила заједно са још седморо чланова и чланица који су представљали НУНС, УНС, Локал Пресс, Асоцијацију медија, са троје који су представљали јавности и са свим оним небројенима који су нам у раду помагали. Ипак, колико год била субјективна – чињенице су ту, и говоре за себе.

Када сам пре 16 година први пут младим колегама држала семинар о медијској етици, један ме је младић – после сат времена предавања – прекинуо и питао: „А шта је то етика?“

У годинама које су следиле свака прича о медијској етици била је начелна, недовољно јасна и – пре свега – ретка. Иако смо у међувремену дошли до заједничког Кодекса новинара Србије, а Кодекс су (у одређеним контекстима, наравно) почели да помињу чак и уредници таблоида, иако више није било дилеме у вези са значењем појма „медијска етика“, то је и даље била тема о којој се није разговарало, која није перципирана као посебно битна. Све је то променио Савет за штампу.

Осам година од прве седнице Комисије за жалбе, Савет је постао неизбежни део сваке медијске конференције, његови чланови неизбежни саговорници у прилозима о професионализму, а медијска етика пуноправна тема у сваком разговору о медијима и медијској слободи.

Ни срамотни текстови таблоида, ни покушаји дискредитације у медијима који су се нашли пред Саветом, ни вишемесечна кампања у Политици која није била задовољна једном одлуком, па чак ни осуде колега које су нас повремено оптуживале да „непотребно моралишемо“, не да нам нису могле ништа, већ су допринеле да се својим послом бавимо с још више воље и страсти.

Стотине жалби, десетине врло проблематичних, бурне расправе, одлуке које су привлачиле мање или више пажње, предавања на Факултету политичких наука, конференције за новинаре, тренинзи с колегама, медијски наступи чланова Комисије… све то допринело је угледу и утицају који је Савет временом стекао.

При свему томе важно је рећи да углед није изграђен само на домаћој, већ и на међународној сцени. Искуства смо делили с колегама из практично свих европских савета за штампу, а наши случајеви обично су били неупоредиво комплекснији од оних с којима су се они суочавали.

Иако они нису имали проблема с финансирањем (за разлику од нас), иако су њихове одлуке без поговора објављивали сви медији о којима се расправљало (што се код нас није дешавало), иако их нико није прогањао или покушавао да их деградира, иако су њихови савети постојали по сто и више година, у условима неупоредивим с нашим – показало се да смо им сасвим дорасли и да имамо представнике достојне сваке озбиљне расправе о професионалним стандардима.

 

Људи, жалбе, резултати

 

Онај ко је одлучио да тај и такав Савет, због овог или оног циља уништи; да направи нови, другачији, државни или једноставно паралелни – зато мора да буде свестан шта тачно уништава.

Јер, Савет за штампу није само скуп људи који представљају новинарска удружења и медијске асоцијације  и који одлучују о тамо неким жалбама.

Савет је тело које је медијску етику и професионалне стандарде „поставило на мапу“, и тело захваљујући чијем су раду етика и стандарди постали озбиљна тема. Савет је тело које је претеча онлајн портала који данас процењују истинитост објављених медијских садржаја, тело због којег се данас уопште и говори о Кодексу новинара Србије, тело захваљујући којем постоји нада да ће млади новинари о медијској етици размишљати другачије, боље и дубље, од својих старијих колега.

За мене лично, Савет су пре свега људи који су кроз њега прошли и својим учешћем допринели да сви заједно нешто сазнамо, да проширимо знања и видике, увек се изнова уверавајући колико је важно то чиме се бавимо.

Савет су за мене жестоке расправе које сам имала с некадашњом уредницом Курира Маријом Кордић, конструктивна и увек изазовна неслагања с Љиљаном Смајловић или Стојаном Марковићем, незаборавне реченице Боже Прелевића, антологијски осврт драгог колеге Небојше Спаића на таблоиде и таблоидне људе, блиска сарадња с Горданом Новаковић, као и вишегодишње, мукотрпно, ефектно и дугорочно значајно праћење дневне штампе с колегом Петром Јеремићем.

Савет је за мене случај убијеног дечака Ервина Билицког, жалба Бебе КаначкиВладе Георгиева и низа других људи – знаних и незнаних, бесконачне расправе о случајевима дискриминације ЛГБТ покрета, Рома, миграната, Албанаца и Хрвата. Савет су записници са седница и образложења одлука који ће једног дана свакако постати делови неких научних радова, а који су засад „само“ корисно оруђе колегама које тек улазе у професију.

Због свега тога, они који намеравају да униште Савет требало би да се запитају зашто то заправо чине и да ли им то заиста доноси политичку или било какву другу корист.

Они који су својим ћутањем и учешћем у овом или оном телу и радној групи несвесно допринели ситуацији у којој смо сада требало би да коначно устану, повичу и ураде све како би спасли тело у које смо сви заједно уложили толико труда и које је на крају оправдало и тај труд и то поверење.

Коначно, они који све ово гледају са стране и чекају да направе неки „свој“ савет, радујући се унапред слому овог који имамо – требало би да се стиде. Ако за стид знају.

https://www.cenzolovka.rs/etika/satiranje-saveta-za-stampu-zavrsni-udarac-vlasti-u-misiji-unistavanja-kvalitetnog-novinarstva/

Детаљније >

(Извор: УНС) - Поштована председнице Владе, у писму које сте у петак послали Удружењу новинара Србије навели сте да је једна телевизија злоупотребила Ваш коментар искористивши га као наводни одговор на питање које Вам та телевизија није ни поставила и затражили наше мишљење о таквом поступку новинара.

Нисте навели на коју телевизију мислите, али смо претпоставили да је реч о Н1, с обзиром на чињеницу да је то једина телевизија са великом гледаношћу која критикује Вашу владу и да су државни органи у сталном сукобу са њом.

Детаљније >

(Извор: ФоНет) -- Чланови Управног одбора Асоцијације медија одржали су састанак са министром за иновације и технолошки развој, Ненадом Поповићем, са којим су разговарали о иновацијама у медијима и дигиталној трансформацији кроз које пролази домаће и глобално медијско тржиште.

Детаљније >

(Извор: Данас) - Искуство које до сада имамо показује да се одлуке Савета за штампу врло често игноришу и да највећи део новца на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса добијају управо медији који по нашим подацима највише крше Кодекс новинара Србије.

Детаљније >

(Извор: Данас) -  Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да су портал Република.рс и Епанцево.рс, недељник Таблоид и обреновачки лист Палеж прекршили Кодекс новинара Србије.

Детаљније >

(Извор: Панцево Сити) - Редакција нашег сајта поздравља упућивање јавних опомена сајту епанцево.рс, а основу жалби нашег новинара Ненада Живковића

Детаљније >

(Извор: Al Jazeera) - Многи медији у Србији о случајевима суицида извештавају сензационалистички, без емпатије према породицама жртава, каже новинарка Ал јазеере Балканс Анне Марие Ћурчић, која је и сама доживела то искуство.

Детаљније >