Zapisnik sa šezdesete sednice Komisije za žalbe održane 29.12.2016.



SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br. 61
29.12.2016. godine
Beograd

ZAPISNIK

Sa 60. sednice Komisije za žalbe održane 29.12.2016. sa početkom u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu

Prisutni svi članovi Komisije: Stojan Marković, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Vera Barišić -Popović, Petar Jeremić, Vladimir Radomirović, Nevena Krivokapić, Ivana Stjelja, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović i Jelena Spasić.

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu


Dnevni red:

1. Razmatranje žalbe Adria Media Group na tekstove objavljene u dnevnom listu „Srpski telegraf“
2. Razmatranje prve žalbe Nataše Mijušković na tekst objavljen u dnevnom listu „Informer“ 
3. Razmatranje druge žalbe Nataše Mijušković na tekst objavljen u dnevnom listu „Informer“ 
4. Razmatranje treće žalbe Nataše Mijušković na tekst objavljen u dnevnom listu „Informer“


1. Adria Media Group d.o.o. podnela je žalbu zbog dva teksta u kojima su, kako je navedeno, iznete teške uvrede i neistine protiv podnosioca žalbe i osnivača AMG Aleksandra Rodića, sa ciljem da se naškodi konkurentnom mediju „Kurir“ i časti i ugledu podnosioca prijave. Podnosilac žalbe je smatrao da je prekršeno više tačaka Kodeksa novinara iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od pritiska i Novinarska pažnja. Iz rasprave i odlučivanja o žalbi bila je izuzeta Jelena Spasić, zaposlena u „Kuriru“. U toku diskusije, Nevena Krivokapić je rekla da je žalbu trebalo da podnese i Aleksandar Rodić, budući da se oba teksta odnose i na njega lično, a ne samo na Adria Media Group, te da se ne može govoriti o tome da li je prekršena pretpostavka nevinosti, kada je podnosilac žalbe pravno lice. Kad je reč o samim tekstovima, u njima, kako je navela, ima svačega, mešaju se „babe i žabe“, sve je nabacano, a ništa provereno. List istinitost svojih navoda u odgovoru na žalbu potvrđuje pozivanjem na pisanje drugih medija, a da ti izvorni nisu navedeni u tekstovima, a čak i da jesu, trebalo je da je takve navode proveriti. Zlatko Čobović je rekao da je tekstovima prekršen Kodeks, i to poglavlje I tačke 2 i 5 i poglavlje II tačka 2. I odgovor na žalbu, po njegovoj oceni, zaslužuje pažnju. „Srpski telegraf“ se pravda da su na temu o kojoj piše, i na isti način, pisao i jedan drugi list, uzimajući takvo pisanje, bez obrazloženja, apriori tačnim i istinitim. Sopstveni propusti i neodgovornost ne mogu se, međutim, pravdati propustima i neodgovornošću drugih. Urednici „Srpskog telegrafa“ navode u žalbi i da su lično učestvovali, u vreme dok su radili u „Kuriru“, u nečemu za šta sada optužuju „Kurir“. Ako je tako, trebalo je i u tekstovima to da napišu, da opišu i navedu sve detalje iz ličnog iskustva, kao svedoka i saučesnika. Dalje, „Srpski telegraf“ zaključuje da je stav „Kurira“  jedna izjava glavnog i odgovornog urednika „Kurira“, a samo na osnovu toga što nije dobio odgovor na pitanje da li je stav glavnog i odgovornog urednika ujedno i stav redakcije. Naopaka logika je, takođe, u odgovoru na žalbu dovođenje u vezu prava na izdavanje „Njuzvika“ u Srbiji i pisanje američkog izdanja „Njuzvika“. Drugi tekst na koji se podnosilac žalio sadrži niz tvrdnji a da nije naznačeno da li su činjenice ili pretpostavke i nagađanja, sve iz neimenovanih izvora, dok „Kuriru“ nije data prilika da odgovori na bilo šta. Stojan Marković je ocenio da ovaj slučaj podseća na slične kada su se Komisiji pojedini lokalni mediji žalili jedni na druge, i tada je to ocenjeno kao nešto čime Komisija ne treba da se bavi. „Ovo je još gore – ko je od koga dobio pare i za šta, ko je strani plaćenik - ne želim u tome da učestvujem, jer je ovde reč o instrumentalizaciji Komisije“, rekao je i dodao da će, kakva god da bude odluka, neko od dva sukobljena medija da slavi. Istog mišljenja bio je i Vlado Mareš, koji je naglasio da će mediji zloupotrebiti svaku odluku Saveta za štampu i da je ovakvim žalbama etički kodeks profesije potpuno degradiran. Nasuprot tome, Petar Jeremić je naglasio da se nikome ne može uskraćivati pravo na žalbu, te da Komisija mora da odlučuje o svakoj žalbi koju dobije. I on i Vladimir Radomirović su istakli da su urednici „Srpskog telegrafa“ dužni da javnosti objave za koga su radili i ko ih je plaćao kada su uređivali „Kurir“, pošto su u odgovoru na žalbu naveli da su lično učestvovali u stvarima za koje optužuju Aleksandra Rodića. Nakon rasprave, članovi Komisije glasali su o tome da li je prekršen Kodeks novinara za svaki od dva sporna teksta posebno. Rezultat glasanja bio je isti - za odluku da je Kodeks prekršen glasalo je pet članova Komisije, dok je pet bilo uzdržano, tako da nije bilo potrebne većine od osam glasova.

2-4. O tri žalbe Nataše Mijušković na tekstove u „Informeru“ članovi Komisije vodili su objedinjenu raspravu, nakon čega su glasali pojedinačno o svakoj žalbi. Petar Jeremić je, u toku diskusije, rekao da je sada sasvim jasno da ništa od onoga što je list najavljivao da će se desiti u RTS-u dolaskom novog direktora nije bilo tačno, pa je nesumnjivo da su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja. On je naveo i da je nedopustivo što „Informer“ pokušava da utiče na uređivačku politiku Javnog servisa, time što će im reći kako treba da se uređuje informativni program i šta treba ili ne treba da objavljuju. Tekstovi izlaze iz okvira argumentovane kritike uređivačke politike i rada novinara i urednika RTS, dodao je. Zlatko Čobović je ocenio da su prekršaji Kodeksa, posebno u posednjem objavljenom tekstu, drastični, te da je podnosilac žalbe apsolutno u pravu. „Informer“ se, rekao je, predstavlja kao sudija u ime vladajuće opcije i dozvoljava sebi tvrdnje poput toga da Nataša Mijušković na Tviteru „ostrašćeno i u svakoj prilici napada državu i vlast“ ili da je napisala da je Dušanu Mašiću svaka na mestu „komentarišući njegove bolesne napade“. To, po njegovom mišljenju, nije novinarstvo, nego prostakluk. Tamara Skrozza je rekla da je i iz ovih tekstova vidljivo da je za „Informer“ RTS personalizovan u nekoliko urednika, odnosno novinara, i da svaki put kada piše o RTS-u „proziva“ iste ljude. Jelena Spasić je rekla da u tekstovima nema činjenica, da nema ni druge strane, te da ne postoji želja da se o nečemu izvesti javnost, već jasan plan da se neko diskredituje. Komisija je potpom u tri odvojena glasanja jednoglasno odlučila da je svakim od spornih tekstova prekršen Kodeks novinara Srbije. Tekstovima objavljenim 2015. godine prekršene su tačke 1, 2 i 4 Poglavlja I, a tekstom iz novembra 2016. godine i tačka 5 istog poglavlja.

Sednica je završena u 19.05 sati.


Zapisnik vodila
Gordana Novaković

Predsedavajući
Stojan Marković