Zapisnik sa pedeset sedme sednice Komisije za žalbe održane 29.9.2016.



SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br. 58
29.9.2016.godine
Beograd


ZAPISNIK


Sa 57. sednice Komisije za žalbe održane 29.9.2016. sa početkom u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu

Prisutni svi članovi Komisije: Stojan Marković, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Petar Jeremić, Vladimir Radomirović, Nevena Krivokapić, Ivana Stjelja, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović i Jelena Spasić.

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu


Dnevni red:

1. Razmatranje žalbe Olivere Viktorović – Đurašković na tekst objavljen u dnevnom listu „Alo“
2. Razmatranje žalbe portala „Glas zapadne Srbije“ na tekstove objavljene na portalu „OzonPress“ i  „Čačanske novine“
3. Razmatranje žalbe portala „Glas zapadne Srbije“ na tekst objavljen na portalu „OzonPress“
4. Razmatranje žalbe Mreže Žene protiv nasilja na tekst objavljen u magazinu „Pečat“
5. Razmatranje žalbe Dragoljuba Zindovića na tekst objavljen na portalu „Glas zapadne Srbije“
6. Razmatranje druge žalbe Dragoljuba Zindovića na tekst objavljen na portalu „Glas zapadne Srbije“


1. Olivera Viktorović Đurašković podnela je žalbu zbog teksta i fotografija koje je redakcija „Alo“ tajno snimila na nudističkog plaži dok je glumica bila na letovanju. U toku rasprave, Zlatko Čobović je istakao da je očigledno prekršeno više tačaka Kodeksa, pre svega kad je reč o poštovanju privatnosti i korišćenju časnih sredstava, dok je opremom teksta prekršena i odredba koja se odnosi na obavezu poštovanje etike i kulture javne reči. Rekao je da je nedopustivo da se mediji bore za tiraž na takav način da slikaju javne ličnosti gde god hoće i kad hoće. Po njegovom mišljenju, odgovor redakcije na žalbu je bezobrazan, posebno kada navode da tekstom nisu želeli da ospore moralni kredibilitet Olivere Viktorović, već su izrazili zabrinutost da bi fotografije mogla da vide i deca sa kojima ona kao pedagog radi. Takođe je, rekao je, neumesno i poređenje ovih paparaco fotografija sa fotografijama bivšeg predsednika koji šeta psa. Nevena Krivokapić je istakla da je odgovor redakcije „uvreda za inteligenciju“, a da je sam tekst, uz čak osam fotografija gole glumice, teško čitati, odnosno da je potpuno nedopustivo da mediji na takav način izveštavaju. Ona je posebno ukazala da je neprihvatljivo objašnjenje da se glumica već više puta skidala pred kamerama, pa ovo nije „ništa novo“, jer je, kao umetnica, radila ono što su uloge od nje zahtevale i to nema nikakve veze sa onim što ona privatno radi, niti to znači da sada mediji mogu da je slikaju uvek i u svakoj prilici bez dozvole. Ostali članovi Komisije izneli su slične stavove i podsetili da je Komisija već imala sličan slučaj kada se takođe zbog fotografija sa nudističke plaže žalila glumica Danica Maksimović i da je tada odlučila da je, bez obzira što je reč o javnoj ličnosti, narušena njena privatnost. Komisija je, zbog svega toga, jednoglasno odlučila da je „Alo“ prekršio Kodeks i naložila listu da objavi odluku.

2. Portal „Glas zapadne Srbije“ , odnosno vlasnik Gvozden Nikolić, podneo je žalbu zbog istog teksta koji je objavljen u dva medija, tačnije zbog, kako je naveo, niza neistinitih tvrdnji u tekstu „Glas ili prvi reket zapadne Srbije“, na osnovu kojih se „Glas zapadne Srbije“ predstavlja kao „reketaški“ i „mafijaški“, zatim zbog nekonsultovanja više izvora i neobjavljvanja demantija. On je tražio i da iz odlučivanje budu izuzeti članovi Komisije Stojan Marković, vlasnik „Čačanskih novina“ i „OzonPressa“ i Petar Jeremić, sa kojim je , kako je istakao, u sukobu, a koji je prijatelj Stojana Markovića. Stojan Marković je iz diskusije i odlučivanja izuzet na osnovu odredbe u Poslovniku o radu Komisije za žalbe po kojoj član Komisije ne može odlučivati o žalbi na medij u kojem radi. Zahtev za izuzeće Petra Jeremića Komisija nije prihvatila, budući da ne postoji nikakav osnov da podnosilac žalbe traži izuzeće bilo kog člana Komisije i da nikada nije prihvaćen nijedan takav zahtev. Delom sednice u kojem su razmatrane žalbe na „Čačanke novine“, odnosno „OzonPress“ predsedavao je Vladimir Radomirović.

Članovi Komisije su u toku rasprave izneli različite stavove o tome na koji način treba tretirati ovu i narednu žalbu, ali i žalbe koje su podnete na „Glas zapadne Srbije“, odnosno da li Komisija uopšte treba da se u ovim slučajevima bavi povredama Kodeksa, budući da je deo članova smatrao da je reč o „lokalnom medijskom sukobu“ koji prevazilazi okvire rasprave o poštovanju profesionalnih pravila i, na izvestan način, zloupotrebljava Komisiju za žalbe i Savet za štampu uopšte. Tamara Skrozza je, tako, istakla da lično ima problem sa sve četiri žalbe, jer ponovo imamo situaciju, koja je već viđena pre par godina, da se mediji međusobno optužuju, a da im Savet služi kao „poštansko sanduče“. Ona je podsetila da je mnogo truda uloženo u izgradnju Saveta za štampu kao kredibilnog tela da bi se sada ovako zloupotrebljavao. Po njenom mišljenju, nije slučajno da su se na istoj sednici našle dve žalbe koje je podneo jedan portal i dve žalbe na taj portal, te da se oseća neprijatno da priča o povredama Kodeksa, jer ovo prevazilazi takvu raspravu, zbog čega će u svim slučajevima biti uzdržana. Sličnog mišljenja bio je i Vlado Mareš, koji je rekao da se u svim ovim žalbama jasno prepoznaju „napad i kontranapad“ i da takve žalbe u perspektivi degradiraju rad Saveta za štampu. On je rekao da je u principu protiv toga da mediji uopšte imaju pravo da se žale Savetu jedni na druge, jer to telo postoji da bi štitilo čitaoce od lošeg rada novinara, a ne da bi se novinari međusobno „tužakali“. On je dodao da će u sva četiri slučaja glasati da Kodeks nije prekršen. Dragan Đorđević je takođe ocenio da je reč o žalbama koje „izazivaju mnogo konfuzije“i da mu se čini da je reč o lokalnom ratu, u kojem se pokušava i da se instrumentalizuje Savet. On je, ipak, mislio da ovim tekstom nije prekršen Kodeks. Ivana Stjelja je naglasila da su žalbe konfuzne i da je nejasno o čemu je u stvari reč, a da je nejasna i pozadina podnošenja žalbi. Ostali članovi Komisije smatrali su da, bez obzira na pozadinu, Komisija mora da razmatra žalbe sa stanovišta poštovanja Kodeksa, odnosno da mora odlučuje o tome, bez obzira na motive podnosilaca žalbi. Slična rasprava vođena je i o ostalim žalbama koje je podneo, ili koje su podnete na „Glas zapadne Srbije“.

Zlatko Čobović je u toku rasprave o ovoj žalbi rekao da misli da Kodeks nije prekršen ni u jednoj tački na koju se podnosilac žalbe žalio, jer su prenete izjave lokalnih funkcionera sa konferencije za novinare, podnosiocu žalbe su, pre objavljivanja teksta, poslata pitanja i objavljeni su njegovi odgovori, dok demanti nije ni trebalo objaviti, jer se praktično ni ne odnosi na sporni tekst. Nevena Krivokapić je rekla da joj se najspornijim činilo neobjavljivanje demantija, ali da, s obzirom na to da ga je podneo novinar koji bi morao znati kako demanti treba da glasi, te da ni posle obaveštenja od redakcije „Čačanskih novina“ da odgovor nije u skladu sa zakonom, nije uredio tekst, ne može da zaključi da je ovim prekršen Kodeks. Jelena Spasić je, međutim, ukazala da tekst ne sadrži samo izjave sa konferencije za novinare, već i neke pretpostavke i nagađanja, kao i da je sporan i kontekst u koji su izjave stavljene. Petar Jeremić je ocenio da Kodeks nije prekršen – pružena je prilika „drugoj strani“ da odgovori na pitanje, odgovori su objavljeni, a demantijem ništa u stvari nije demantovano. On je dodao da mu se jedino naslov čini „prejakim“. Vladimir Radomirović je rekao da je tekstom otvorena velika tema o korupciji u medijskoj sferi, o kojoj se u novinarskim krugovima uglavnom ćuti, što je jako dobro, ali da, nažalost, tema nije dobro obrađena. Naslov je, rekao je, sporan, a u tekstu ima više nagađanja nego činjenica. On je smatrao da je Kodeks prekršen time što su nagađanja i pretpostavke predstavaljene kao činjenice. Nakon rasprave, šest članova Komisije je glasalo da Kodeks nije prekršen, dva da jeste, dok su uzdržana bila dva člana, pa za odluku nije bilo potrebne većine od osam glasova.

3. Druga žalba „Glasa zapadne Srbije“ na „OzonPress“ odnosila se na tekst „Ko o čemu, Gvozden o poštenju“ u kojem se, po mišljenju podnosioca žalbe, licitira sa poštenjem vlasnika medija, na osnovu netačnih i neproverenih činjenica, kako bi se diskreditovao medij i njegov vlasnik. Iz rasprave i odlučivanja i o ovoj žalbi bio je izuzet Stojan Marković, a sednicu je vodio Vladimir Radomirović. Petar Jeremić je rekao da smatra da Kodeks nije prekršen, podnosilac žalbe je i u ovom slučaju dobio priliku da odgovori na sva pitanja, a sasvim je jasno da su neka dokumenta naknadno pribavljana da bi se dokazalo da je tekst neistinit. Sličnu ocenu je izneo i Ivan Cvejić, koji je rekao da je ugovor o zakupu, po svemu sudeći, sačinjen tek kad je objavljen tekst o tome da je sporno da li je zakup plaćan. Zlatko Čobović je takođe rekao da misli da Kodeks nije prekršen ni u jednoj tački, a isto je mislila i Jelena Spasić, koja je ipak dodala da je naslov sporan. Vladimir Radomirović je naglasio da je ponovo reč o važnoj temi koja nije dobro obrađena i da je, po njemu, prekršena odredba o kulturi i etici jave reči i to od naslova, preko potpisa za sliku, pa do naslova antrfilea „Inspektor i GZS u šemi: ’ja tebi, ti meni’“. Nakon rasprave, sedam članova Komisije glasalo je da Kodeks nije prekršen, dok su tri bila uzdržana, pa potrebnih osam glasova za odluku nije bilo.

4. Mreža Žene protiv nasilja podnela je žalbu zbog teksta u kojem se, po njihovom mišljenju, diskriminišu žene, odnosno u kojima autor iznosi predrasude o ulozi žene u društvu. Tamara Skrozza naglasila je da je reč o „školskom primeru šovinizma“, dodajući da je odgovor na žalbu koji je poslao autor teksta još skandalozniji od samog teksta. Ona je istakla da je reč o tekstu koji degradira sve žene, svodeći ih samo na izgled i na ulogu u društvu koju im je on namenio. Zlatko Čobović je rekao da je čitav tekst „bljutav“, da autor, očigledno navijajući za jednu političku opciju, zastupa tezu da su na sva mesta došli sposobni ljudi, ne čekajući ni da pokažu da li su sposobni, te da nije čudo da se u takvom tekstu pojave i ovakvi stavovi o ženama. Odgovor je, naveo je, čudan, nejasno je da li je autor stvarno revidirao, ali čak i da jeste to ni njega, ni redakciju, ne oslobađa odgovornosti za ono što je objavljeno. Ivana Stjelja je ocenila da je ceo paragraf diskriminatoran, posebno deo u kojem piše da žene „hoće da se takmiče sa muškarcima“, jer ima autor nameće „tradicionalnu ulogu“. Po okončanju rasprave, Komisija je jednoglasno zaključila da je Kodeks prekršen i izrekla javnu opomenu.

5. Dragoljub Zindović, predsednik Skupštine opštine Prijepolje podneo je žalbu na portal „Glas zapadne Srbije“ zbog teksta „Službeni automobil nestao sa parkinga – niko ne zna gde je već deset dana“, smatrajući da su objavljivanjem netačnih informacija i spekulacija iz anonimnih izvora, bez provere, prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja i novinarsku pažnju. Vlasnik „Glasa zapadne Srbije“ tražio je da se iz odlučivanja o obe Zindovićeve žalbe izuzmu Stojan Marković i Petar Jeremić, ali Komisija to nije prihvatila iz već navedenog razloga.U raspravi je Jelena Spasić rekla da su problem anonimni izvori, ali da je dosta neobično i ponašanje predsednika opštine koji se naknadno „setio“ da je ono što je objavljeno uplašilo i zabrinulo članove njegove porodice, kao i da je čudno da se žalio samo na ovaj portal, a sličnu vest da je slupao auto su objavili i drugi mediji. Zlatko Čobović je, međutim rekao, da svako ima pravo da sam odluči na koji medij će se žaliti, podsećajući da je „Kurir“ objavio demanti, koji je GZS preneo više kao „drugu stranu“, nego kao demanti. On je nevao da su mogli da uklone tekst sa portala kada su već saznalo da nije tačno ono što se spekuliše. Stojan Marković je rekao da je Kodeks nesumnjivo prekršen, da ništa nije provereno, te da misli da je potpuno neprihvatljivo da se neko stavi na stub srama, a da se posle, kada se ispostavi da ništa nije tačno, ne objavi ništa o tome. Vlado Mareš je, nasuprot ovome, ocenio da je problem i nastao zbog arogancije predsednika opštine, koji je odbio da priča sa novinarima telefonom, i još se posle ljuti na medije što su nešto objavili, umesto da im se javio i objasnio situaciju. Ivan Cvejić je takođe smatrao da je Zindovićevo ponašanje nedopustivo, jer nijedan predsednik opštine ne bi smeo tako da komunicira sa medijima, ali da se, sa druge strane, portal poziva isključivo na anonimne izvore. „Nemam ništa protiv anonimnih izvora, ali onda odlučujem da li ću tome verovati na osnovu kredibiliteta medija koji ima takve izvore. Pošto je ono što radi GZS uglavnom sramota za profesiju, njihovim anonimnim izvorima ne verujem ništa“, rekao je. Za Vladimira Radomirovića je bila sporna istinitost izveštavanja u tekstu, pa i u samom naslovu u kojem se kaže da niko ne zna gde je automobil, a zapravo se zna. Takođe, čini se da tekst nije ni pisan u Prijepolju, jer bi onda mogao i da se slika, recimo, parking, ili da se pita neko iz opštine nešto, već je, na osnovu nekih izvora, preneto šta se dešava u drugom gradu, bez provere. Po završetku rasprave, „za“ odluku da je Kodeks prekršen glasalo je sedam članova Komisije, „protiv“ je bio jedan, a „uzdržana“ tri člana, tako da nije bilo potrebne većine za odluku.

6. Drugu žalbu na isti portal Dragoljub Zindović je podneo zbog teksta „Da li je tender namešten – reagovao Savet za borbu protiv korupcije“, takođe zbog kršenja odredbi o istinitosti izveštavanja i novinarskoj pažnji, kao i zbog, kako je navedeno, izmišljanja anonimnih izvora. Ivan Cvejić je rekao da i ovde uglavnom važi sve što i u prethodnoj žalbi o anonimnim izvorima. Posebno je čudno što se portal poziva na anonimne izvore u Savetu za borbu protiv korupcije, koji, navodno, odmah, bez ikakve provere i dokumentacije, tvrdi da će pokrenuti postupak zbog korupcije. On je rekao da zaista sumnja da se to dogodilo, a Jelena Spasić je navela da joj se čini prilično neobičnim da je izvor iz Saveta anoniman, s obzirom na to da njegovi članovi uvek u javnosti nastupaju pod punim imenom i prezimenom. Vladimir Radomirović je ukazao da je kao potvrda da je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak priložen samo dopis da su primili prijavu (što ništa ne znači) i to nakon što je tekst objavljen, dok Komisija za zaštitu konkurencije nema nikakve veze sa ovakvim slučajevima i samo je rutinski to prosledila Agenciji, Iz priloženiih dopisa se ne vidi da je reagovao Savet za borbu protiv korupcije, kako se navodi u naslovu teksta. Nakon diskusije, „za“ odluku da je Kodeks prekršen glasalo je sedam članova Komisije, „protiv“ je bio jedan, a „uzdržana“ tri člana, tako da nije bilo potrebne većine za odluku.

Sednica je završena u 19.50 sati.


Zapisnik vodila
Gordana Novaković

Predsedavajući
Stojan Marković