Zapisnik sa četrdeset pete sednice Komisije za žalbe održane 24.9.2015.



SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br. 46
24.9.2015. godine
Beograd

ZAPISNIK

Sa 45. sednice Komisije za žalbe održane 24.9.2015. sa početkom u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni članovi Komisije: Marija Kordić, Stojan Marković, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Petar Jeremić, Zlatko Čobović, Vladimir Radomirović, Nevena Krivokapić, Ivana Stjelja i Dragan Đorđević

Ostali prisutni: Ljubica Đukanović iz advokatske kancelarije Stojković&Prekajski, koja zastupa Ringier Axel Springer i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Dnevni red:

1. Razmatranje žalbe Lepomira Bakića na tekst objavljen u „Kuriru“
2. Razmatranje žalbe Lepomira Bakića na tekst objavljen u listu „Alo“
3. Razmatranje žalbe  Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad na tekst objavljen u „Blicu“
4. Razmatranje žalbe Jelene Milić na tekst objavljen u magazinu „Pečat“
5. Razmatranje žalbe Jelene Milić na tekst objavljen na portalu „Nove srpske političke misli“
6. Razmatranje žalbe Jelene Milić na tekst objavljen u „Politici“
7. Razmatranje druge žalbe Jelene Milić na tekst objavljen u „Politici“
8. Razmatranje žalbe NVO Praxis na tekst objavljen u „Kuriru“
9. Razmatranje žalbe NVO Praxis na tekst objavljen u „Informeru“
10. Razmatranje žalbe NVO Praxis na tekst objavljen u „Večenjim novostima“
11. Razmatranje žalbe Ivana Mrkića na tekst objavljen u „Blicu“
12. Razmatranje žalbe Udruženja “Egal” na tekstove objavljene u magazinu „Pečat“
13. Razmatranje žalbe Privrednog društva „Ringier Axel Springer“ na tekst objavljen na Informativnom portalu grada Niša „Niške vesti“
14. Razmatranje žalbe Privrednog društva „Ringier Axel Springer“ na tekst objavljen na portalu „Južna Srbija Info“
15. Razmatranje žalbe Privrednog društva „Ringier Axel Springer“ na tekst objavljen u „Kuriru"
16. Razmatranje žalbe Privrednog društva „Ringier Axel Springer“ na tekstove objavljen na portalu „Telegraf.rs“
17. Razmatranje druge žalbe Privrednog društva „Ringier Axel Springer“ na tekstove objavljen na portalu „Telegraf.rs“
18. Razmatranje žalbe NVO Praxis na tekst objavljen u listu „Danas“
19. Razmatranje žalbe Gej lezbejskog info centra na tekst objavljen u „Informeru“

1. Lepomir Bakić podneo je žalbu smatrajući da su u spornom tekstu objavljene netačne i neproverene informacije o njemu u tekstu kojim novine predstavljaju učesnike novog rijaliti programa. U toku rasprave o žalbi, članovi Komisije su istakli da Kodeks nije prekršen. Vlado Mareš je rekao da je reč o tekstu koji su novine dobile od PR službe rijaliti programa i kojim se zapravo promovišu učesnici, tako da smatra da podnosilac žalbe pokušava da Savet „uvuče u tu igru“. Zlatko Čobović je ocenio da, bez obzira na to ko je pisao tekst, on ne sadrži ništa od onoga na šta se Bakić žali, a da su u odgovoru „Kurira“ sadržani svi argumenti zašto je žalba neosnovana. Da formulacije koje je Lepomir Bakić naveo u žalbi ne postoje u tekstu rekla je i Tamara Skrozza, koja je dodala da se u ovom slučaju može govoriti i o zloupotrebi prava na žalbu Savetu, dok je Petar Jeremić ocenio da Bakić, kada već učestvuje u rijaliti programu mora biti spreman na sve što uz to ide, pa i na pisanje štampe koje mu se neće dopasti. Komisija je, nakon diskusije, jednoglasno odlučila da „Kurir“ nije prekršio Kodeks novinara.

2. Lepomir Bakić je podneo identičnu žalbu i zbog teksta objavljenog u listu „Alo“, pa je Komisija zaključila da sve što je izneto u raspravi o prethodnoj žalbi važi i u ovom slučaju i takođe jednglasno odlučila da nema prekršaja Kodeksa.

3. Predstavnici Zavoda za hitnu medicinsku pomoć iz Novog Sada podneli su žalbu zbog teksta u kojem su, po njima, iznete netačne informacije o radu te ustanova, kao i zbog neobjavljivanja odgovora na tekst. Marija Kordić je u raspravi rekla da je tekst napisan na osnovu anonimnog dopisa grupe zaposlenih i da novinar mora da veruje u ono što piše, a što ne može da proveri. Ivan Cvejić je istakao da se Zavod zapravo žali zbog lošeg publiciteta koji ovaj tekst izaziva, a da i sadržaj demantija predstavlja jednu vrstu zlovolje zbog kampanje koju „Blic“ vodi protiv njih. On je naveo da je očigledno pre objavljivanja teksta bilo komunikacije između novinara i predstavnika Zavoda, odnosno da im je pružena prilika da iznesu svoju stranu priče. Po njemu, deo odgovora advokata u kojem piše da je neobjavljivanje demantija nešto čime treba da se bavi sud jeste arogantan, jer je trebalo da objasni zbog čega demanti nije objavljen. Zlatko Čobović je ocenio da advokat nije u pravu kada kaže da Savet nije nadležan da odlučuje o demantiju, jer je obaveza objavljivanja odgovora propisana i tačkom 6 Odeljka IV Kodeksa novinara. On je, međutim, mislio da Kodeks nije prekršen u delu koji se odnosi na širenje neopravdanog straha, i dodao da u tekstu postoji i odgovor ZZHMP, kao i da je sasvim razumljivo što je tekst napisan na osnovu anonimne prijave, jer u takvim slučajevima zaposleni ne žele da javno govore za medije. Petar Jeremić je rekao da je ono što je objavljeno provereno i da tekstom nije prekršen Kodeks, ali da je „Blic“ to uradio neobjavljivanjem odgovora, odnosno da je list bio obavezan da bar obavesti podnosioca zbog čega demanti nije objavljen. Po okončanju rasprave, Komsija je sa sedam glasova „za“, dva „protiv“ i dva „uzdržana“ odlučila da je „Blic“ prekršio Kodeks time što nije objavio odgovor, a da ostale odredbe Kodeksa koje je podnosilac naveo u žalbi nisu prekršene.

4. Jelena Milić podnela je žalbu Savetu za štampu, verujući da je sporni tekst suprotan načelima Kodeksa novinara Srbije koja se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, novinarsku pažnju i zaštitu privatnosti, te da se njime narušava njen ugled i ugrožava bezbednost. Petar Jeremić je, u toku diskusije, rekao da u tekstu nema uvreda, niti neprimerenih reči, da je Milićeva kao javna ličnost dužna da istrpi kritiku, te da je sama isprovocirala polemiku objavljujući fotografije sirijske porodice koju je primila na društvenim mrežama, On je dodao i da je „Pečat“ postupio u skladu sa Kodeksom ponudivši joj da objavi njen odgovor. Tamara Skrozza je, suprotno tome, rekla da Jelena Milić nije bila u obavezi da tu ponudu prihvati i da to ne može biti razlog da se ne odluči da je „Pečat“ tekstom prekršio Kodeks. Ona je istkla da je Kodeks prekršen time što se ovakvim tekstom osoba diskriminiše na osnovu političkog i ideološkog opredeljenja, te da joj time jeste ugrožena i bezbedost, jer je označena kao neko ko radi za tuđe interese i ima lošu nameru u odnosu na građane ove države. Marija Kordić je, međutim, ocenila da prekršaja Kodeksa nema - tekst je između komentara i analize i autor iznosi lično mišljenje o njenom radu. Ni na koji način je ne vređa, već ukazuje na njeno licemerno ponašanje, jer jeste želela da se samoreklamira. Marija Kordić je licemernim ocenila i stav Jelene Milić da „ne smatra ’Pečat’ javnim glasilom“ kad treba da u njemu objavi odgovor, a smatra ga kad podnosi žalbu. Da Kodeks nije prekršen ocenio je i Vladimir Radomirović koji je rekao da autor ima pravo na mišljenje i kritiku njenog zagovaranja za ulazak Srbije u NATO u vreme kada nam izbeglice stižu iz zemalja u kojima NATO interveniše. Ivana Stjelja je rekla da misli da Kodeks nije povređen time što je autor teksta naziva „NATO lobistkinjom“, jer lobiranje nije zabranjeno, već samo nije zakonom uređeno, ali da su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na zabranu diskriminacije, jer je Milićeva diskriminisana dovođenjem u vezu sa izbeglicama. Po mišljenju Zlatka Čobovića, takođe nije sporno da je ona NATO lobista, ali je Jelena Milić u pravu u pogledu tumačenja teksta – on je tendenciozan i napisan sa željom da joj se zada udarac po više osnova. Neumesno je postavljati pitanja zašto je primila porodicu iz Sirije, a nije izbeglice iz Krajine, nagađati da je reč o reklami, a „Pečat“ je, da je hteo da bude profesionalan mogao da je pozove pa da čuje i „drugu stranu“, pa je ocenio da je prekršen Kodeks. Ivan Cvejić je rekao da je bio iskreno dirnut Jelenin gestom i da ne veruje da je obavljivanje fotografija na društvenom mrežama „samoreklamiranje“, već da je zaista htela da i druge mobiliše da urede nešto tako. „Mislim da je ovaj tekst reakcija ne na taj njen gest, nego na ono što ona jeste i čime se bavi. Tekstom je dobila loš publicitet, ali u komentaru sa vrednosnim sudovima autora u kojem nema uvredljivih reči“, naveo je i zaključio da Kodeks nije prekršen. Stojan Marković je takođe istakao da Kodeks nije prekršen i da se Jelena Milić ponaša kao da je zaštićena i da niko ne sme nikakvu kritiku da uputi na bilo šta što radi. On je postavio i pitanje čime je ugrožena njena porodica, kada nigde ništa o njoj nije ni napisano, i o kakva diskriminacija postoji u odnosu na nju u tekstu u kojem je novinar izneo svoje vrednosne sudove. Članovi Komisije nisu uspeli da u toku debate približe stavove, zbog čega je ishod glasanja bio: pet „za“ odluku da je prekršen Kodeks novinara, pet „protiv“ i jedan „uzdržan“.

5. U toku rasprave o žalbi Jelene Milić na tekst objavljen na portalu „Nova srpska politička misao“, članovi Komisije bili su jedinstveni u oceni da je tekstom grubo prekršeno više odredbi Kodeksa. Autor je, po oceni članova Komisije, izneo neprihvatljive diskriminatorne stavove u odnosu na migrante, koji, kako je naglasio Vladimir Radomirović, „hoće da uzmu naše kuće, imanja i žene“ i slične veoma problematične teze.  Zlatko Čobović i Marija Kodrić su naveli i da je vrlo sporna tvrdnja koju autor teksta iznosi bez ikakvih dokaza – da predstavnici nevladinih organizacija za „debele devizne dnevnice“ dežuraju u „logorima sa izbeglicama“. Nevena Krivokapić i Zlatko Čobović ukazali su i na to da je, bez obzira na to što se Jelena Milić u tekstu ne pominje, objavljivanjem njene fotografije, stavljena u takav kontekst da čitalac zaključi da se taj deo teksta odnosi na nju. Komisija je zato jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen i izrekla javnu opomenu „Novoj srpskoj političkoj misli“.

6. i 7. O žalbama Jelene Milić na kolumne Vladimira Kecmanovića i Muharema Bazdulja Komisija je vodila objedinjenu raspravu. Deo članova Komisije ukazao je na to da je reč o kolumnistima, odnosno spoljim saradnicima, a ne novinarima lista, koji imaju veću slobodu prilikom iznošenja svojih stavova, odnosno vrednosnih sudova. Uz to, po mišljenju Marije Kordić, Jelena Milić nije ničim uvređena, komentari su slobodni, a to što je nazvana NATO lobistkinjom nema pežorativno značenje. Tamara Skrozza je rekla da je namera bila ista kao i u tekstovima objavljenim u „Pečatu“ i „Novoj srpskoj političkoj misli“, ali da su ovi tekstovi veštije napisani, pa kršenje Kodeksa nije tako očigledno. Po oceni Vlada Mareša, ovo je deo istog „paketa novinarstva“, koje predstavlja napad na ličnost. Motiv za tekstove je obračun između „evroskeptika“ i „evroljubitelja“. Nevena Krivokapić je takođe ocenila da je fokus tekstova i kritike na tome da je Jelena Milić NATO lobistkinja, a ne sam gest pružanja utočišta izbegličkoj porodici, koji su autori kolumni podržali. Komisija je, posle rasprave, sa osam glasova „za“ i tri „uzdražana“ odlučila da tekstom Vladimira Kecmanovića nije prekršen Kodeks. Na isti način glasali su i kad je reč o tekstu Muharema Bazdulja.

8. NVO Praxis podnela je četiri žalbe zbog tekstova koji se odnose na način izveštavanja o migrantima sa Bliskog istoka. Članovi Komisije su se pre sednice, na molbu generalnog sekretara, izajšavali o tome da li Komisija treba da odlučuje o ovim žalbama, s obzirom na to da se ne može smatrati da se sporni tekstovi odnose „lično na podnosioca žalbe“. Većina članova Komisije mislila je da o žalbama treba odlučivati, kako zbog toga što ih je podnela organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, tako i zato što se ne može očekivati da obezbede saglasnost ljudi koji u našoj zemlji ostaju samo nekoliko sati ili dana. Marija Kordić i Petar Jeremić su ostali pri stavu da o ovim žalbama Komisija ne treba da se izjašnjava, odnosno da nisu podnete u skladu sa pravilima rada Saveta za štampu. Jeremić je rekao da će zato biti uzdržan prilikom glasanja o svakoj od četiri žalbe Praxisa.

Iz rasprave o tekstu objavljenom u listu „Kurir“ bile su izuzete Marija Kordić i Ivana Stjelja, zaposlena u Praxisu. Žalba podneta na ovaj tekst odnosila se na to da list, pozivajući se na mišljenje jednog analitičara, neopravdano širi strah od „islamizacije Srbije“. U toku debete, Tamara Skrozza je istakla da je Kodeks prekršen jer se, na osnovu izjave jednog čoveka, koja ničim nije potkrepljenja, izaziva neopravdan strah kod građana, što je posebno opasno u datim okolnostima kada kroz zemlju prolaze hiljade izbeglica. Sličnog mišljenja bio je i Vladimir Radomirović, koji je naglasio da, ne samo da je tekst napisan na osnovu stava jedne osobe, nego su i zaključci koje on izvodi zasnovani na potpuno netačnim informacijama, poput one da migranti ne idu u bogate arapske zemlje, kao što je Saudijska Arabija. Novinar je, kako je rekao, takve teze morao da proveri. Stojan Marković je rekao da on lično ne strahuje od izbeglica, niti veruje da jedan tekst može da izazove paniku. On je dodao da od kad je postala državna politika da se „lepo govori o izbeglicama“, kao da niko ne sme da iznese drugačije stavove. Ovim tekstom, po njemu, Kodeks nije prekršen, jer je samo preneto jedno drugačije mišljenje. Komisija, zbog ovako različitih stavova, nije uspela da usaglasi odluku, pa je na kraju ishod glasanja bio – pet „za“ odluku da je prekršen Kodeks, dva „protiv“ i dva „uzdržana“.

9. Žalbu na tekst u „Informeru“ Praxis je podneo zbog toga što se netačnom interpretacijom pretpostavki epidemiologa, širi neopravdan strah od toga da izbeglice donose brojne zarazne bolesti u Srbiju. Ivana Stljelja je bila izuzeta i iz ove rasprave i odlučivanja. Marija Kordić je ponovila da Praxis, po njenom mišljenju, nije imao pravo da se žali i da zapravo zloupotrebljava Savet za štampu, te da će zato biti uzdržana prilikom glasanja. Ona je dodala da u tekstu zaista ima„elemenata širenja straha“, ali da se „Informer“ poziva na mišljenje dva epidemiologa. Tamara Skrozza je, suprotno ovome, naglasila da je reč o „školskom primeru skandaloznog teksta“, kojim se širi apsolutno neosnovan strah, a ljudi dodatno diskriminišu kao „leglo zaraznih bolesti“. Nevena Krivokapić je navela da izjave stručnjaka uopšte nisu usmerene tako kako „Informer“ to predstavlja, jer oni govore o mogućnostima i iznose pretpostavke, a u tekstu je to interpretirano kao činjenice koje se ne dovode u pitanje. Po okončanju rasprave, Komisija je sa devet glasova „za“ i dva „uzdržana“ odlučila da „Informeru“ izrekne javnu opomenu zbog kršenja Kodeksa.

10. U žalbi na tekst objavljen u „Večernjim novostima“ navedeno je da se njime šire predrasude i stereotipi o izbeglicama koje troše mnogo novca na promenu identiteta. Tamara Skrozza je rekla da je ovim tekstom pre svega prekršena odredba Kodeksa koje se odnosi na to da se ne smeju prećutkivati činjenice koje mogu bitno da utiču na stav javnosti, jer novinar opisuje isključivo one izbeglice koje imaju para, ne pominjući uopšte da je reč o malom broju ljudi, niti u tekstu postoji bilo ko ko svedoči i o siromaštvu većeg dela tih ljudi. Na ovaj način se oni direktno diskriminišu zbog čega su, po njoj, prekršene i odredbe Kodeksa koje govore o zabrani diskriminacije. Marija Kordić je, međutim, rekla da je u ovom slučaju reč o reportaži, žanru koji ne podrazumeva celokupan prikaz, već se bavi opisom nekog detalja koji je privukao pažnju. Takođe, treba uzeti u obzir i da je reč o dnevnim novinama, koje svakodnevno izveštavaju o migrantskoj krizi i moraju da imaju stalno nove priče. Po njoj, u tekstu nema nikakve diskriminacije, novinar je samo preneo ono što su govorili ljudi sa kojima je razgovarao na terenu i nigde ne iznosi svoje mišljenje. Da Kodeks nije prekršen zaključio je i Zlatko Čobović, koji je naveo da je novinar očigledno u redakciji dobio zadatak da se bavi onim delom migranata koji nije „puka sirotinja“ i to je i uradio. Vladimir Radomirović je rekao da je sporna oprema teksta, odnosno podnaslov, ali da samim tekstom Kodeks nije prekršen, a istog mišljenja bio je i Ivan Cvejić, koji je dodao da je i žalba malo „nategnuta“. On je naglasio da je reč o reportaži, i da je dobro što „Novosti“ to objavljuju jer je reč o formi koja je gotovo nestala iz novina. Vlado Mareš je ocenio da u tekstu „ima malo predrasuda, ali nema zle namere“, da je normalno da i među migrantima ima raznih ljudi sa razmnim potrebama i da tekst predstavlja deo njih. Nakon rasprave, šest članova Komisije glasalo je da Kodeks nije prekršen, dva da jeste, dok su dva člana bila uzdržana, zbog čega Komisija nije donela nikakvu odluku.

11. Ivan Mrkić je podneo žalbu Savetu, navodeći da „Blic“ već dve godine piše negativno o njegovom mandatu ministra spoljnih poslova i da su i u ovom tekstu izneti netačni podaci, njegovi odgovori skraćeni toliko da su obesmišljeni, a da je redakcija odbila da objavi demanti na tekst. Prema rečima Marije Kordić, u tekstu su navedeni podaci dobijeni od MSP-a, a Mrkić nije dostavio nikakav dokaz da su njegovi odgovori skraćeni. Zlatko Čobović je rekao da Kodeks nije prekršen, da je sasvim razumljivo da se „Blic“ bavi zapošljavanjem u Ministarsvu i da postavlja pitanja da li je bilo neophodno da se primi toliko ljudi veoma spornog obrazovanja, a da Mrkić, kao javna ličnost, mora da istrpi kritiku. On je ocenio i da je neprihvatljivo da bivši ministar komunicira sa novinarima SMS-om i da očekuje da objave sve što je napisao. Naveo je da je advokat „Blica“ možda trebalo da objasni zbog čega odgovor koji je Mrkić dostavi o nije u skladu sa Zakonom o informisanju i medijima, ali ni to ne predstavlja kršenje Kodeksa budući da nije reč o „neukoj osobi“, već o pravniku, bivšem ministru koji ima resurse da odgovor uskladi sa zakonom. Nevena Krivokapić je takođe rekla da Kodeks nije prekršen, da je tekst zasnovan na zvaničnom dokumentu i da je neprihvatljivo da Mrkić u žalbi navodi da informacije nisu legitimno pribavljene. Ona je dodala da postoji greška u naslovu u vezi sa brojem zaposlenih ljudi, kao i da advokatska kancelarija koja zastupa „Blic“ nema obavezu da podučava ljude kako treba da pišu demantije. Vladimir Radomirović je rekao da nije siguran da Kodeks nije prekršen, bez obzira što su podaci u tekstu dobijeni od MSP-a. Po njegovom mišljenju, problem je u tome kako su ti podaci upotrebljeni u tekstu i kako je on opremljen. U tekstu se ističe da su ljudu zapošljavani zbog „paritjskih knjižica“, „prijateljskih veza“, „uticajnih ljubavnika“, a sve se to ilustruje biografijama i fotografijama „četiri starlete“, a nigde se ne pominje ko su ostali zaposleni. On je postavo pitanje da li „Blic“ na na ovaj način diskriminiše te žene  na osnovu pola. Petar Jeremić je rekao da misli da je Kodeks možda prekršen i da u tekstu ima loše namere. Mrkiću su, rekao je, morali da kažu da skrati odgovor ako zbog dužine nije mogao da bude objavljen, jer bi bilo normalno da nekome koga mesecima „razvlače“ po novinama, bar jednom daju priliku da kaže šta ima. On je naglasio, sa čime su se saglasili i Vladimir Raodmirović i Tamara Skrozza, da tekst zapravo ne daje odgovore na brojna pitanja u vezi sa zapošljavanjem u Ministarstvu spoljnih poslova – kao što su, recimo, šta se desilo sa bivšim ambasadorima kad su zaposleni novi, da li je zato povećan broj zaposlenih, ko je zapošljavao nove ljude i slično.Skrozza je rekla da tekst jeste diskriminatoran u odnosu na žene o kojima se piše (nažalost, one se nisu žalile), a kojima je narušena i privatnost iznošenjem detalja iz njihovog privatnog života koji nisu javnom interesu. Ivan Cvejić je, međutim, naglasio da priču treba staviti u širi kontekst – Ivan Mrkić je bio važan izvor informacija za „Blic“, a onda je u nekom trenutku došlo do nesporazuma i on je postao žrtva svog nekadašnjeg odnosa sa novinarima i sada se zapravo žali zbog tog izgubljenog savezništva. Po završetku rasprave, šest članova Komisije glasalo je da Kodeks nije prekršen, dok je pet bilo uzdržano, pa nije bilo potrebne dvotrećinske većine za odluku.

12. Udruženje „Egal“ podnelo je žalbu na tri teksta objavljena u magazinu „Pečat“ u vezi sa organizacijom Ponosa trans osoba. Većina članova Komisije istakla je u toku rasprave da ima razlike među objavljenim tekstovima, odnosno da nisu svim tekstovima prekršene odredbe koje se odnose na zabranu diskriminiacije, odnosno da tekst „Ranjiva Srbija i samodrživi Mladenovići“ ne sadrži ovakve stavove u odnosu na transrodne osobe. Članovi Komisije su posebno ukazali da se u ostala dva teksta koriste neprihvatljivi termini poput „bolesno“, „devijantno“, „nastrano“, što Kodeks zabranjuje. Deo članova Komsije, kao Vlado Mareš, mislio je da su sva tri teksta homofobna i diskriminatorna i da je reč o planiranom„udaru“ pred Paradu ponosa. Nakon rasprave Komisija je jednoglasno odlučila da je „Pečat“ prekršio Kodeks tekstovima “Izlečeni ljudi u neizlečenom društvu“ i „Transrodna cirkus revolucija“, a sa sedam glasova „za“, dva „protiv“ i dva „uzdržana“ da trećim tekstom Kodeks nije prekšen.

13. „Ringier Axel Springer“ podneo je ukupno pet žalbi na četiri medija zbog neovlašćenog preuzimanja tekstova iz „Blica“. U slučaju Informativnog portala Grada Niša „Niške vesti“ na koji se odnosila prva žalba, Komisija je jednoglasno odlučila da se o ovoj žalbi ne izjašnjava s obzirom na to da je redakcija „Niških vesti“ ispravila grešku, izvinila se redakciji „Blica“ i objavila ime autora teksta i iz kojeg medija je preuzet.

14. Odlučujući o žalbi koja se odnosi na portal „Južna Srbija“, Komisija je jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen jer je redakcija potpisala kao izvor informacije portal „Srbijadanas“, koji se pozvao na „Blic“, te su „Južne vesti“ morale znati da autorska prava na tekst nema „Srbijadanas“. Portal takođe ni od jednog medija nije zatražio dozvolu za objavljivanje.

15.i 16. O dve žalbe koje su se odnosile na ukupno sedam tekstova objavljenih na portalu „Telegraf.rs“ Komisija je vodila objedinjenu raspravu. Marija Kordić je rekla da prekršaja Kodeksa nema jer je svuda „Blic“ potpisan kao izvor, a da ni „Blic“ nikad ni od koga ne traži saglasnost za objavljivanje tekstova, pa nema ni prava da se žali što i drugi mediji to ne rade. Ostali članovi Komisije smatrali su, ipak, da to ne može biti razlog da Komisija u ovom konkretnom slučaju ne odluči u skladu sa svojom dosadašnjom praksom. Vladimir Radomirović je istakao da je svaki tekst potpisan Telegraf.rs/Blic, kao da je reč o tome da je tekst zajednički, a ne da ga je „Telegraf.rs“ preuzeo u celini iz „Blica“. Zlatko Čobović je podsetio na odluku koju je Komisija donela po žalbi „Politike“ na „Blic“ kada je zaključeno  da je, u skladu sa članom 43 Zakona o autorskim i srodnim pravima, dozvoljeno, bez dozvole autora i plaćanja autorske naknade, a u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja, što u ovom slučaju nije nijedan od spornih tekstova. Komisija je sa devet glasova „za“, jednim „protiv“ i jednim „uzdržanim“ odlučila da je „Telegraf.rs“ prekršio Kodeks. Članovi Komisije su se na isti način izjasnili i o drugoj žalbi „Blica“ na „Telegraf.rs“.

17. Slična rasprava vođena je i o žalbi Ringier Axel Springera na „Kurir“, koji takođe nije tražio saglasnost za objavljivanje teksta. U odlučivanju i raspravi nije učestvovala Marija Kordić. Uz ocenu da ni u ovom slučaju nije reč o dnevnom događaju, Zlatko Čobović je rekao i da je uobičajena praksa da, bez traženja dozvole, može da se preuzme do 30 odsto teksta. U ovom slučaju, tekst u „Blicu“ ima 441 reč, a u „Kuriru“ 363, prema tome preuzeto je više nego što je dozvoljeno. Komisija je jednoglasno odlučila da je „Kurir“ prekršio Kodeks.

18. NVO Praxis je podnela žalbu na kolumnu objavljenu u listu „Danas“ zbog diskriminacije i govora mržnje prema migrantima. Ivana Stjelja nije učestovala u raspravi i glasanju. Vlado Mareš je rekao da su se i autorka teksta i „Danas“ izvinili čitaocima, a da je Sud časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije izrekao javnu kritiku i kolumnistkinji i listu. Kako je istakao, reč je o jednom izuzetno ksenofobičnom tekstu, koji „Danas“ nikako nije smeo da objavi i da Savet mora da donese odluku da je prekršen Kodeks. Marija Kordić je rekla da je žalba Praxisa neutemeljena, da je reč o komentaru u kojem je autorka nije izveštavala, već je opisala kako se oseća i da ima pravo da to napiše. Ima pravo i na odsustvo empatije prema migrantima. Ona je dodala da je novinarka toliko napadana u medijima da bi moglo da se govori o tome da li su ugrožena njena prava, a budući da se već izvinila, nema razloga da se i Savet sada oglašava. Tamara Skrozza je naglasila da je tekst „na tragu nacizma“, jer autorka stalno govori o „nama“ i „njima“, koji nas ugrožavaju. Tačno je, rekla je, da svako ima pravo da kaže šta misli, ali moraju da postoje granice, u ovom slučaju ti ljudi se diskriminišu po više osnova – kolumnistkinji smetaju i deca koja viču i žene koje šetaju i svi koji su, navodno, drugačiji. Komisija je, po završetku rasprave, sa osam glasova „za“ i dva „uzdržana“ odlučila da listu „Danas“ izrekne javnu opomenu.

19. Gej lezbejski info centar podneo je žalbu zbog naslova teksta u „Informeru“, koji, po njima, poziva na nasilje nad gej osobama. Sem Marije Kordić koja je izrazila rezervu u pogledu toga da li je reč o pretnji upućenoj gej osobama, s obzirom da osoba koja izgovara „streljaću ih“ misli na svoju braću, ostali članovi Komisije nisu imali dilema da je reč o diskriminaciji i govoru mržnje zbog seksualne orijentacije. Komisija je zato sa deset glasova „za“i jednim „uzdržanim“ odlučila da „Informeru“ izrekne javnu opomenu.

Sednica je završena u 21.40 sati.

Zapisnik vodila
Gordana Novaković

Predsedavajući
Vlado Mareš