Zapisnik sa četrdeset druge sednice Komisije za žalbe održane 25.6.2015.



SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br. 43

25.6.2015.godine
Beograd

ZAPISNIK

Sa 42. sednice Komisije za žalbe održane 25.6.2015. sa početkom u 18 sati u prostorijama Udruženja novinara Srbije.

Prisutni članovi Komisije: Zoran Ivošević, Petar Jeremić, Marija Kordić, Stojan Marković, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Predrag Azdejković i Božo Prelević

Odsutni članovi Komisije: Ljiljana Smajlović i Zlatko Čobović

Ostali prisutni: Miloš Radulac iz advokatske kancelarije Stojković&Prekajski, koja zastupa NIN, Pero Višnjić, podnosilac žalbe, Branko Čečen, Dino Jahić i Milica Šarić, novinari CINS-a, Aleksandra Hristov i Nataša Kalember, predstavnice „Hristov konsaltinga“, čiji je klijent „Mineco Ltd“, Stefan Ćurdo iz advokatske kancelarije Boža Prelevića i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Dnevni red:

1. Razmatranje žalbe kompanije „Mineco ltd“ na tekstove objavljene na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)

2. Razmatranje žalbe Pera Višnjića zbog neobjavljivanja odgovora u nedeljniku NIN,

3. Razmatranje žalbe „Portala Niške vesti“ na fotografiju objavljenu na „Informativnom portalu Grada Niša Niške vesti“

4. Razmatranje žalbe „Portala Niške vesti“ na tekst objavljen na „Informativnom portalu Grada Niša Niške vesti“

5. Razmatranje žalbe „Portala Niške vesti“ zbog korišćenje imana „Niške vesti“ u tekstovima objavljenim na „Informativnom portalu Grada Niša Niške vesti“

6. Razmatranje žalbe Gej lezbejskog info centra na tekst objavljen na portalu „Srbin.info“

7. Razmatranje žalbe Gej lezbejskog info centra na tekst objavljen u listu „Svedok“

1. Žalbu Savetu za štampu podneo je Bojan Popović, direktor kompanije “MIneco Ltd”, uz saglasnost Aleksandra Andrejevića i Dimitrija Aksentijevića, na koje se sporni tekstovi takođe odnose, verujući da je CINS, objavljivanjem dva teksta, prekršio više odredbi Kodeksa novinara iz odeljaka koji se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, novinarsku pažnju i poštovanje privatnosti. U toku rasprave, Marija Kordić je rekla da misli Kodeks nije prekršen, jer je CINS više puta tražio i nije dobio nikakav odgovor od „Mineca“. Kompanija takođe nije nikada uputila ni demanti, već se oglašava tek posle dve godine i to žalbom u kojoj se malo „podvaljuje“ – tvrdi se da nisu učestvovali u privatizacijama jer su imali manjinski paket akcija - što nije tačno jer ne učestvuju u privatizaciji samo „stopostotni“ vlasnici. Ona je rekla da je protpostavka nevinosti prekršena možda potpisom ispod fotografije u kojem se navodi da je zgrada stečena na nelegalan način, ali da to ipak nije dovoljan prekršaj da bi glasala da je povređen Kodeks. Da nema prekršaja Kodeksa smatrao je i Stojan Marković, koji je naglasio da u tekstu nema ničeg što nije tačno i da veruje da je CINS temeljno proverio sve objavljene navode. Tamara Skrozza je istakla da je neshvatljivo da jedna ozbiljna, velika kompanija nije odgovorila na više puta postavljena pitanja, nego se oglašava sa zakašnjenjem od dve godine, dok je Petar Jeremić dodao da bi odgovorom kompanije verovatno bile izbegnute i neke greške koje je CINS možda napravio. On je rekao da je ipak bliži oceni da je Kodeks prekršen u delu koji se odnosi na kršenje pretpostavke nevinosti, jer nije svuda jasno naznačeno da još nije doneta nikakva presuda. Istog mišljenja bili su i Božo Prelević i Zoran Ivošević. Ivošević je naglasio da novinari, pa ni sud, ne mogu da utvrde apsolutnu istinu, ali da imaju obavezu da se do utvrđivanja sudske istine drže petpostavke nevinosti, što u pojednim delovima oba objavljena teksta nije slučaj. On je dodao i da odgovornost za utvđivanje isitine nije samo na novinaru, već je i onaj na koga se informacija odnosi u obavezi da pomogne da se ne objavi neistinita informacija, a ta saradnja je u ovom slučaju izostala. Prelević je rekao da je Kodeks prekršen već naslovom „Mito, špijuni, masoni...“, dodajući da tekst predstavlja dobar napor u istraživačkom smislu, ali da se nije dovoljno vodilo računa o pretpostavci nevinosti. Za razliku od njih, Vlado Mareš je ocenio da se jezik medija razlikuje od pravničkog jezika, da tekst mora da bude zanimljiv da mogao da se proda, i da su zbog toga možda nastale neke nepreciznosti „Kad se kaže dovodi se u vezu, to ne znači da tvrdimo da je kriv za to, već je ta veza uspostavljena prijavom u kojoj piše da se sumnja da je počinio neko krivično delo“, objasnio je Mareš, dodajući da u tekstu nema „etiketiranja“ i da misli da Kodeks nije prekršen. Ivan Cvejić je rekao da ima narušavanja pretpostavke nevinosti, recimo u potpisu ispod slike, ali da je iz tekstova jasno da postupci nisu završeni i da novinari nisu čitaoce doveli u zabludu da je utvrđeno da je neko kriv. Nakon rasprave, članovi Komisije su najpre jednoglasno odlučili da Kodeks nije prekršen ni u jednoj od tačaka iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Novinarska pažnja  i Poštovanje privatnosti, koje je podnosilac naveo u žalbi. Zatim su odvojeno glasali o tome da li je prekršena odredba o obavezi poštovanja pretpostavke nevinosti. Šest članova Komisije smatralo je da Kodeks nije prekršen ni u ovom delu, a tri člana da jeste. Kako nije ispunjen uslov da „za“ odluku mora da glasa bar jedan predstavnik svakog osnivača, Komisija o ovome nije uspela da usaglasi stav.

2. Pero Višnjić podneo je žalbu Savetu za štampu zbog toga što je redakcija NIN-a odbila da objavi njegov odgovor na intervju koji je tom listu dao Saša Janković u vezi sa aferom „Pištolj“.Članovi Komisije nisu imali jedinstven stav o tome da li je NIN bio u obavezi da objavi Višnjićev odgovor. Marija Kordić je navela da, po njenom mišljenju, to nisu bili dužni da urade, mada bi bilo logično da novinar kad dobije novu informaciju nastavi priču ili čak da novine otvore polemiku o toj temi. Ona je rekla da će zato biti uzdržana prilikom glasanja. Predrag Azdjeković je takođe rekao da NIN nije bio u obavezi po Kodeksu da objavi odgovor, te da je stvar uređivačke politike NIN-a da li će nastaviti priču objavljivanjem nečega što je vrednosni sud o objavljenom intervjuu. Stojan Maković je naveo da nema dileme da je NIN bio dužan da objavi odgovor. On je citirao član 85. Zakona o javnom informisanju i medijima, po kojem pravo na odgovor, između ostalih, ima i osoba čiju uspomenu na pokojnika vređa tekst, što je svakako ujak preminulog. On je dodao i da je neobično da list odbije da objavi odgovor u okviru kojeg mu je dostavljen i dokument koji pobija tezu da je reč o samoubistvu koja se prethodno pominje na 14 strana intervjua. Zoran Ivošević je istakao da slučaj zavređuje pažnju i da bi on, da je urednik, čak i da nema tu obavezu, objavio odgovor koji nudi agumente za drugačiju priču od objavljenje. Petar Jeremić je ocenio da se NIN, odbijajući da objavi odgovor Pera Višnjića i obrazlažući to tvrdnjom da Višnjić nije ovlašćen da zastupa porodicu, namerno izbegao da mu omogući da iznese svoje viđenje događaja, čime se svestao u isti „koš“ sa onima koji neosnovano optužuju Jankovića, time što ga bezuslovno brani. Vlado Mareš i Tamara Skrozza su istakli da najveći broj tekstova koje su mediji objavili u „slučaju Janković“ predstavlja kršenje Kodeksa i da je malo nepravedno da se odluka donese samo kad je u pitanju NIN, ali da, nažalost, Savet nije dobio nijednu drugu žalbu koja bi se odnosila na izveštavanje o ovom slučaju. Mareš je naglasio da je čitav slučaj „politička podmetačina medijima i najgora moguća zloupotreba nečije smrti, kojom vlast pokušava da sruši sve što ima nekakvu kontrolnu ulogu u društvu“. On je predložio da Komisija to navede u obrazloženju odluke, sa čime se nije saglasio Petar Jeremić, tvrdeći da bi se na taj način „otvorila Pandorina kutija“, odnosno da Savet mora da se čuva toga da izriče političke kvalifikacije. Na kraju je, na predlog predsedavajućeg Ivana Cvejića, dogovoreno da u obrazloženje odluke uđe osvrt na kontekst u kojem se odlučuje o ovoj žalbi, odnosno da se navede da je Savet odlučivao samo o ovom slučaju zato što je to jedina žalba koja mu je upućena. Po okončanju rasprave, Komisija je sa šest glasova „za“, dva „protiv“ i jednim „uzdržanim“ odlučila da je NIIN prekršio Kodeks neobjavljivanjem odgovora.

3. Miljan Ristović, izdavač “Portala Niške vesti”, podneo je žalbu navodeći da je “Informativni portal Grada Niša Niške vesti” neovlašćeno preuzeo i objavio fotografiju na koju njegov portal ima autorska prava, koju je potom drastično promenio. Po mišljenju Tamare Skrozza, reč je o fotografiji koju je svako mogao da snimi, koja ni po čemu nije posebna, ne zahteva nikakav napor, niti umetnički dar, pa prema tome, nema osnova za zaštitu autorstva. Predrag Azdejković je ukazao da je u odogovoru na žalbu dostvaljen link koji ne vodi ka snimku sa kojeg „Informativni portal Grada Niša Niške vesti“ tvrdi da je preuzeo snimak, ali da, bez obzira na to, smatra da ako su već potrošili toliko vremena da potpuno promene fotografiju koja im je poslužila kao osnov, onda je reč o novom autorskom delu. Sličan stav izneo je i Stojan Marković koji je istakao da je „nova“ fotografija toliko izmenjena da se ne može govoriti da je uopšte reč o fotografiji preuzetoj sa „Portala Niške vesti“, Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

4. Žalbu Savetu za štampu podneo je Miljan Ristović, izdavač “Portala Niške vesti”, navodeći da “Informativni portal Grada Niša Niške vesti” neovlašćeno preuzeo tekst iz glasila čiji je vlasnik, bez navođenja izvora. U kraćoj raspravi, članovi Komisije ukazali su na to da tekst na „Portalu Niške vesti“ uopšte nije potpisan imenoma autora, te da su u „Informativnom portalu Grada Niša Niške vesti“ , po svemu sudeći, verovali da su dobili dozvolu od autora za objavljivanje teksta. S druge strane, sem tvrdnjom da za objavljivanje imaju saglasnost autora, „Portal Niške vesti“ nije dokazao da zaista raspolaže autorskim pravima na tekst koji je objavljen u više medija. Zbog toga je Komisija jednoglasno odlučila da „Informativni portal Grada Niša Niške vesti“ nije prekršio odredbe Kodeksa novinara.

5, Miljan Ristović podneo je žalbu i zbog toga što “Informativni portal Grada Niša Niške vesti” u tekstovima navodi da sagovornici izjave daju „portalu Niške vesti“ i time čitaoce dovode u zabludu, neovlašćenim korišećenjem naziva portala čiji je on izdavač. Generalna sekretarka je obavestila članove Komisije da nije sigurna da li je žalbu uopšte trebalo prihvatiti, s obzirom na to da se najvećim delom odnosi na upotrebu naziva medija, što nije u nadležnosti Saveta za štampu. Članovi Komisije su takođe smatrali da ovo pitanje izlazi iz okvira nadležnosti samoregulatornog tela i jednoglasno odlučili da odbace žalbu.

6. Žalbu Savetu za štampu podneo je Gej lezbejski info centar, smatrajući da su komentarom u naslovu teksta prekršene Odredbe Kodeksa novinara koje se odnose na zabranu diskriminacije, govora mržnje i podsticanja na nasilje. Sednici u ovom delu nije prisustvovao Predrag Azdejković, koji je predsednik organizacije koja je podnela žalbu. Razmatrajući osnov za podnošenje žalbe, deo članova Komisije smatrao je da nevladina organizacija iz Srbije nije ovlašćena da podnese ovakvu žalbu, jer je reč o događaju u Moldaviji. Stojan Marković je smatrao da podnosilac žalbe nema legitimitet da zastupa LGBT populciju svuda u svetu i da ovaj događaj nema nikakve veze sa Srbijom. Istog mišljenja bili su i Božo Prelević i Zoran Ivošević, dok je Marija Kordić istakla da ne vidi čime je prekršen Kodeks, budući da je reč o neutralnoj informaciji u kojoj nema ni uvredljivih termina ni govora mržnje. Petar Jeremić i Vlado Mareš su naglasili da podnosilac žalbe ima legitimiitet, jer nije važno gde se nešto dogodilo, već kako način izveštavanja o tome može da utiče na stav javnosti prema LGBT osobama. Po njihovom mišljenju, tekst je diskriminatoran i opravdava nasilje nad učesnicima gej parade. Nakon rasprave, za odbacivanje žalbe iz proceduralnih razloga glasala su četiri člana Komisije, dok su četiri bila za prihvatanje žalbe, tako da za odlučivanje o kršenju Kodeksa nije bilo potrebne većine.

7. Slična rasprava vođena je i drugoj žalbi Gej lezbejskog info centra koja se odnosila na kolumnu objavljenu u listu „Svedok“. Predrag Azdejković takođe nije prisustvovao ovoj raspravi, a većina ostalih članova Komisije je u ovom slučaja smatrala da podnosilac žalbe ima legitimitet da se obrati Savetu. Međutim, kako su ova predstavnika javnosti bila protiv donošenja odluke o kršenju Kodeksa noviinara, uprkos tome što je postojala dvotrećinska većina, odluka nije mogla biti doneta.

Sednica je završena u 20.30 sati.

Zapisnik vodila
Gordana Novaković

Predsedavajući
Ivan Cvejić