Zapisnik sa četrdeset prve sednice Komisije za žalbe održane 28.5.2015.



SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br. 42
28.5.2015. godine
Beograd

 ZAPISNIK

Sa 41. sednice Komisije za žalbe održane 28.5.2015. sa početkom u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni svi članovi Komisije: Zoran Ivošević, Petar Jeremić, Marija Kordić, Stojan Marković, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Zlatko Čobović, Božo Prelević, Ljiljana Smajlović i Predrag Azdejković

Ostali prisutni: Karolina Ranković iz advokatske kancelarije Stojković&Prekajski, koja zastupa „Blic“, Stefan Ćurdo iz advokatske kancelarije Boža Prelevića i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Dnevni red:

1. Razmatranje žalbe Sibile i Vladimira Šunjke na tekst objavljen u dnevnom listu „Blic“

2. Razmatranje žalbe Đorđa Tomića na tekst objavljen u dnevnom listu „Kurir“

3. Razmatranje žalbe „Politike NM“ na tekstove objavljene u dnevnom listu „Blic“

4. Razmatranje žalbe Kancelarije Svetske banke u Srbiji na tekst objavljen u magazinu „Newsweek“

 

1. Žalbu Savetu za štampu podneli su advokati Sibile i Vladimita Šunjke, verujući da su spornim tekstom prekršene odredbe Kodeksa novinara koje se odnose na istinitost izveštavanja, novinarsku pažnju i zaštitu privatnosti. Naveli su i da ih niko iz redakcije nije pozvao da odgovore na optužbe bivše radnice. U toku rasprave, Marija Kordić je rekla da veruje da Kodeks nije prekršen, iako je tekst površan, jer u tekstu nema ničeg netačnog, a novinar je pokušao da kontaktira podnosica žalbe putem Fejsbuka, što je potpuno legitiman način komunikacije. Nasuprot ovome, Liljana Smajlović je ocenila da je novinar jednostavno objavio sve što je oštećena strana rekla i kako je rekla, bez ikakvog pokušaja da obavi i najelementarniju proveru te da nemaa nikakvu sumnju da je Kodeks prekršen. Sličnog mišljenja bila je i Tamara Skrozza, koja je rekla da je tema važna i od javnog interesa, ali da se „Blic“ time nije bavio na pravi način. Tekst je usmeren samo na izazivanje saosećanja i ništa više, rekla je i dodala da u tom slučaju bar nije trebalo objaviti imena bivših poslodavaca. Božo Prelević je rekao da novinar ne sme da bude „megafon“ jedne strane, već da mora da proveri podatke i da dođe do „druge strane“, što ovde nije slučaj, dok je Petar Jeremić naglasio da novinar nije postupio sa dužnjom i nije vodio računa o tome da „izvor“ može da sledi svoje interese i prilagođava iskaze tome. On je dodao da tema nije „dnevno aktuelna“, te je novinar mogao da sačeka nekoliko dana da dobije informacije od nadležnih institucija, kao i da ponovo pokuša da kontaktira Šunjke. Predrag Azdejković je ocenio da je „Blic“ imao „savršenu žrtvu“-  samohranu bolesnu nezaposlenu majku i, sa druge strane, „zle kapitaliste“ i da je tekst tako i napisan - samo da izazove emocije, a ne da nešto stvrno razjasni. Ostali članovi Komisije smatrali su, međutim, da Kodeks nije prekršen, iako su se saglasili da je tekst loše napisan. Tako je Zoran Ivošević rekao da je reč o priči od javnog interesa, jer je veoma važno da javnost zna kako se poslodavci ponašaju prema zaposlenima. A, kako je rekao, i žalba koju su podneli je u skladu sa takvim ponašanjem, jer i tu navode – da oni nemaju nikakve veze sa tim, a zapravo supruga jeste bila vlasnik preduzeća u vreme kada zaposlenoj nije upisan staž. On je rekao i da žalba potcenjuje inteligenciju članova Komisije , sa čime se saglasio i Ivan Cvejić, dok je Zlatko Čobović rekao da “koliko je loš tekst, a jeste, toliko je i žalba bezobrazna”, kao i da i sami podnosioci žalbe priznaju deo navoda iz teksta. Ljiljana Smajlović je ukazala da Komisija treba da ocenjuje rad novinara, odnosno da li je tekst napisan u skladu sa Kodeksom, a ne kako je napisana žalba i kakve su osobe podnosioci žalbe. Nakon rasprave, pet članova Komisije glasalo je da je Kodeks prekršen, a šest da nije, tako da nije bilo potrebne većine ni za jednu odluku.

2. Đorđe Tomić, pomoćnik predsednika opštine Šid, podneo je žalbu smatrajući da mu je objavljivanjem fotografije i netačnim tvrdnjama u tekstu da spava na radnom mestu naneta uvreda i narušen ugled. Iz rasprave i odlučivanja o ovoj žalbi bila je izuzeta Marija Kordić, urednica “Kurira”. U kraćoj raspravi, članovi Komisije ocenili su da Kodeks nije prekršen objavljivanjem sporne fotografije. Zoran Ivošević je rekao da je reč o javnom funkcioneru i da javnost ima pravo da zna šta radi u kancelariji, a da su ga novinari pozvali i tačno preneli sve što im je odgovorio. Po mišljenju Zlatka Čobovića fotografija je upotrebljena za lokalni politički obračun , Tomiću je data mogućnost da objasni fotografiju, što je učinio, i to je objavljeno u tekstu, pa Kodeks nije prekršen. Po okončanju rasprave, Komisija je jednoglasno odlučila da “Kurir” nije prekršio Kodeks.

3. Advokat lista “Politika” podneo je žalbu zbog četiri teksta, koja je “Blic” u integralnom obliku objavio u svom onlajn izdanju, bez navođenja autora i traženja dozvole za objavljivanje. Iz rasprave i odlučivanja o ovoj žalbi bila je izuzeta Ljiljana Smajlović, glavna urednica “Politike”. Zoran Ivošević je, u toku debate, rekao da se, pošto Kodeks upućuje na to da novinari moraju da poštuju važeće zakonodavstvo u oblasti zaštite autorskih prava u ovom slučaju mora razmotriti šta piše u zakonu. Kako član 43. Zakona o autorskim i srodnim pravima propisuje da se bez dozvole mogu objaviti dnevne informacije i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja, Komisija bi trebalo da utvrdi da li tekstovi koje je „Blic“ objavio potpadaju pod ove kriterijume. Po njemu, bar dva od četiri teksta nisu u okviru toga. On je dodao i da nije dovoljno jasno naznačeno da su tekstovi preuzeti iz „Politike“. Zlatko Čobović je rekao da  je “Blic” kod sva četiri teksta naznačio  “Politiku” kao izvor, što je u skladu sa Kodeksom,  ali je” Blic” , po Kodeksu, bio dužan  i da poštuje  član 43. Zakona o autorskim i srodnim pravima, po kojem je dozvoljeno besplatno,  i bez odobrenja,  preuzimanje tekstova, u  obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju i slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja. Tri od četiri teksta u ovom slučaju nemaju karakter dnevnih informacija i izveštaja o dnevnom tekućem događaju, već je reč o rubrici, komentaru, analizi. Besplatno je, uz navođenje izvora,  slobodno preuzeti 10  odsto, izuzetno do 25 odsto  teksta, a u svim ovim slučajevima tekstovi preuzeti u celini. Zbog toga Čobović smatra da je „Blic“ prekršio Kodeks i Zakon  time što nije tražio odobrenje za objavljivanje tri, od četiri, teksta. Marija Kordić je navela da ne vidi dnevne informacije ni u jednom od preuzetih tekstova. Dodala je da u Kodeksu nije precizirano na koji način se označava da je deo teksta preuzet, ali da neki džentlemenski dogovor među redakcijama podrazumeva da se to istakne u nadnaslovu ili naslovu, što „Blic“ nije uradio. Petar Jeremić je istakao da je Kodeks prekršen u sva četiri slučaja, jer je „Blic“ svaki tekst označio „copyrights“ oznakom kao svoje autorsko delo. Stojan Marković je naglasio da je inače Zakon o autorskim i srodnim pravima verovatno najgori zakon u Srbiji i uz to zakon koji niko ne poštuje. Posle rasprave, članovi Komisije su glasali pojedinačno o svakom od četiri teksta i u tri slučaja jednoglasno odlučili da je „Blic“ prekršio Kodeks, dok je u slučaju teksta „Lončar: na aerodromu nije bilo novinara“. „za“ odluku da je prekršen Kodeks glasalo četvoro, a „protiv“ šestoro članova Komisije, tako da nije bilo potrebne dvotrećinske većine ni za jednu odluku.

4. Žalbu Savetu za štampu podneo je Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, jer je “Newsweek”, po njegovom mišljenju u spornom tekstu naveo niz netačnih činjenica, kao i zbog tog što je glavni urednik odbio da objavi njegovo pismo. Marija Kordić bila je izuzeta iz i ove rasprave i odličivanja, budući da „Kurir“ i „Newsweek“ izdaje ista kompanija. Tamara Skrozza je rekla da joj je potpuno nejasan razlog koji je glavni urednik naveo u obrazloženju odluke da ne objavi pismo, ističući da je novinar po Kodeksu dužan da svim stranama omogući da odgovore. Sličnog mišljenja bio je i Zoran Ivošević, koji je naglasio da je za razumevanje informacije bitan kontekst i da je zbog toga vrlo važan podatak, koji se navodi u odgovoru, da je novac za eksproprijaciju isplaćen u više od 90 slučajeva, jer se iz teksta stiče utisak da niko nije dobio novac. Urednik je morao da objavi odgovor, pa da ostavi čitaocima da zaključe da li su u pravu novinari „Newsweeka“ ili Svetska banka. Božo Prelević je istakao da se iz teksta može pogrešno zaključiti da Svetska banka ekspropriše imovinu, iako to radi država Srbija. Koridor 10 mora da se završi, a, kako je rekao, u ovakvim slučajevima uvek ima nezadovoljnih i onih koji traže nerealne iznose novca. Tekst je, po njegovoj oceni, pristrasan, a odgovor urednika potpuno neprihvatljiv. Ivan Cvejić je naglasio da su odgovori Svetske banke na čak šest postavljenih pitanja svedeni na dve rečenice u inače veoma obimnom tekstu, kojem je, kako je naveo urednik, prethodilo višemesečno istraživanje, zbog čega je Svetskoj banci moralo biti omogućeno da odgovori na tekst. Po završetku rasprave, Komisija je jednoglasno odlučila da je „Newsweek“ prekršio Kodeks i naložila listu da odluku objavi.

Sednica je završena u 19.30 sati.

Zapisnik vodila
Gordana Novaković

Predsedavajući
Ivan Cvejić