Zapisnik sa dvadeset pete sednice Komisije za žalbe održane 16.1.2014.



SAVET ZA ŠTAMPU  
Komisija za žalbe
Br. 26
16.1.2014.godine
Beograd

ZAPISNIK

Sa 25. sednice Komisije za žalbe održane 16.1.2014. sa početkom u 18 sati, u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni članovi Komisije: Zoran Ivošević, Tamara Skrozza, Petar Jeremić, Stojan Marković, Filip Švarm, Božo Prelević,  Nebojša Spaić, Vlado Mareš i Tihomir Trišić

Odsutni članovi Komisije: Ljiljana Smajlović i Predrag Azdejković

Ostali prisutni: Nenad Babić, pravni savetnik agencije Tanjug, Ivan Kuziminović, predstavnik Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Gordana Novaković, generalna sekretaraka Saveta za štampu

Dnevni red:

1. Razmatranje žalbe Jorgovanke Tabaković na tekstove objavljene u listu „Naše novine“ i na portalima „Autonimija.info“ i „Kontra Press“

2. Razmatranje žalbe glavnog urednika „Naših novina“ na tekst objavljen na servisu agencije Tanjug

3. Razmatranje žalbe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad na tekst objavljen u listu „Blic“

4. Razmatranje žalbe Dragana Marića na tekst objavljen u listu „Kurir“

1.Guvernerka NBS Jogovanka Tabaković podnela je žalbu na ukupno šest medija zbog objavljivanja infomacije da je njenoj ćerki novosadska filijala RFZO obezbedila službeni automobil i vozača da bi dva puta nedeljno išla na predavanja u Beograd. Generalna sekretarka je članove Komisije obavestila da je odbacila delo žalbe koji se odnosio na portale “021.rs” i “eIzbori”, zbog toga što su tekstovi na koje se žalba odnosi već bili uklonjeni pre podnošenja žalbe, kao i na RTV Vojvodinu jer je reč o mediju koji nije u nadležnosti Saveta. O tome da li su ostali mediji na koje se žalba odnosi  (“Naše novine”, “Autonimija.info” i “Kontra Press”) prekršili Kodeks novinara Komisije je vodila objedinjenu raspravu.

U toku rasprave, svi članovi Komisije istakli su da je žalba neosnovana jer je objavljenja informacija tačna,  a portali su preneli i sve druge informacije i reagovanja koja su relevantna za razumevanje ove priče. Filip Švarm je posebno naglasio da je Jorgovanka Tabaković javna ličnost i da “stoji” sve što je “Autonimija,info” navela u odgovoru. On je posebno ukazao na problem “skidanja” tekstova sa portala pod političkim pritiscima, jer je reč o nečemu što može ozbiljno da ugrizu slobodu štampe. Nebojša Spaić je rekao da Komisija zaista treba veoma oštro da se oglasi u ovom slučaju jer je ovo što se dogodilo “skandalozno” – ona prvo traži da se vesti skinu, što oni poslušaju, ono koji je poslušaju se hakuju i sad se još ona žali da su joj povređena neka prava”, rekao je. Božo Prevelić je takođe ocenio da nema nikakvog osnova za žalbu, da je njeno podnošenje uvredljivo kao i da je uklanjanje vesti poseban problem na koji bi Komisija u odluci morala ukaže. Vlado Mareš je rekao da treba ošto kritikovati i medije koji su pristali da vest uklone, dok je Tiomir Trišić, ocenjujući ceo slučaj kao skandalozan, rekao da je “skidanje” vesti plaćeno. Tamara Skrozza je postavila pitanje zašto je žalbu podnela Jorgovanka Tabaković kada se tekst zapravo odnosi na Milenu, odnosno zašto je potrebno da se u ime punoletne osobe žali mama. Petar Jeremić smatrao je, međutim, da je guvernerka imala pravo da se žali jer je pomenuta već u naslovu teksta, kao I da vrlo verovatno teksta ne bi ni bilo da nije reč o njenoj ćerki. Zoran Ivošević je predložio da se žalba odbaci u delu koji se odnosi na Milenu Tabaković, a da se odbije kao neosnovana u delu koji se odnosi na Jorgovanku, što je jednoglavno prihvaćeno. Komisija je, nakon, rasprave, jednoglasno odlučila da nijedan od tri medija nije prekršio Kodeks novinara Srbije.

2. Glavni urednik „Naših novina“ Antonije Kovačević podneo je žalbu jer je, kako je naveo, ekskluzivnu informaciju tog lista o američkim kongresmenima koji lobiraju da premijeri Srbije i Kosova dobiju Nobelovu nagradu, Tanjug istog dana emitovao na servisu kao svoju informaciju. Članovi Komisije su u debate uglavnom ukazali na to da je teško dokazati da li je Tanjug zaista, kako je navedeno u odgovoru redakcije Tanjuga, informacija zaista prvo proveravana, pa objavljena tek posle potvrde, budući da je i jedan i drugi tekst pozivaju na neimenovane izvore. Opšti zaključak bio je da je Tanjug očigledno “krenuo” od vesti iz “Naših novina” jer nijedan drugi domaći medij to nije objavio, i da je to trebalo pomenuti. Nebojša Spaić je, međutim, tvrdio da nema dokaza da je Kodeks prekršen, jer je zaista moguće da je Tanjugu ta vest poslužila samo da počne da istražuje dalje slučaj. Vlado Mareš je rekao da smatra da Komisija mora da pronađe neki način da se ovakvim slučajevima u kojima se mediji međusobno optužuju uopšte ne bavi, jer treba da štiti čitaoce, a ne da rešava međusobne razmirice novinara, u kojima suštinski niko nije oštećen. Zoran Ivošević je naglasio da je problem u tome što su se kasnije svi mediji koji su prenosili tu informaciju pozivali na Tanjug i što time “Naše novine” jesu oštećene. Po okonačanju rasprave, Komisija je sa sedam glasova “za” i dva “protiv” odlučila da je Tanjug prekršio Kodeks i izrekla javnu opomenu.

3. Zavod za hitnu medicinsku pomoć iz Novog Sada podneo je žalbu zbog toga što je u tekstu „Mališani slušaju jauke i urlanja“ iznet niz neistina o radu noćne pedijatrijske ambulante ZZHMP Novi Sad, kao i da jre reč o tenedncioznom i zlonamernom tekstu koji se narušava ugled Zavoda. Podnosilac žalbe je kao potpuno pogrešne naveo nekoliko ključnih podataka iz teksta. U toku rasprave, istaknuto je da u tekstu nema druge strane, odnosno da novinari nisu zatražili odgovore od nadležnih u toj ustanovi. Nebojša Spaić i Petar Jermeić su izrazili sumnju da su novinari uopšte i bili tamo, dok je Tihomir Trišić rekao da su očigledno sve informacie dobili od dve  majke koje očigledno nisu bile zadovolje tretmanom u toj zdravstvenoj ustanovi, a da to nikako nisu proverili. Božo Prelević i Zoran Ivošević naglasili su da je i sama činjenica da redakcija nije odgovorila na žalbu (što inače redovno radi) znak da je i njima jasno da nisu postupili u skladu sa Kodeksom. Komisija je potom jednoglasno odlučila da je obajvljivanjem ovog teksta prekršen Kodeks.

4. Dragan Marić podneo je žalbu zbog naslova teksta objavljenog u listu „Kurir“ kojim je nazvan „atentatorom“ na Borisa Tadića, ističući da je 25 meseci zatvora osuđen za krivična dela izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materijala, odnosno da njegov čin nikada nije okvalifikovan kao atentat na predsednika. U toku rasprave, Filip Švarm je ocenio da je podnošenje ovakve žalbe zloupotreba Saveta za štampu. On je istakao da naslov jeste tabloidan, da mu se ne sviđa i da nije ni tačan, ali da se nikako ne može govoriti o nekom svesnom kršenju Kodeksa. Tamara Skrozza je istakla da ovde reč samo o tome da krivično delo za koje je odgovoran nije nazvano preciznim formalno-pravnim terminom. Novinari, kako je rekla, vrlo često greše kad su takvi termini u pitanju i ako bi se to proglasilo za kršenje Kodeksa, svaki mediji bi imao „nekoliko kršenja po izdanju“. Božo Prelević je rekao da ni ne postoji krivično delo atentat. On je istakao da Kodeks nije prekšren, da je zanimljivo da je sin tog čoveka postavljen za šefa kabineta ministra i da mu je, kao javnoj ličnosti, pravo na privatnost suženo, a da je javnost trebalo o tome obevestiti. I ostali članovi Komisije bili su sličmnog mišljenja, pa je posle rasprave jedanoglasno odlučeno da „Kurir“ nije prekršio Kodeks novinara.

Sednica je završena u 19.30 sati.

 Zapisnik vodila                                                                                            Predsedavajući

Gordana Novaković                                                                                     Stojan Marković