Zapisnik sa dvadeset druge sednice Komisije za žalbe održane 31.10.2013.



SAVET ZA ŠTAMPU 
Komisija za žalbe
Br. 23
31.10.2013.godine
Beograd

ZAPISNIK

Sa 22. sednice Komisije za žalbe održane 31.10.2013. sa početkom u 18 sati, u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni članovi Komisije: Zoran Ivošević, Tamara Skrozza, Petar Jeremić, Stojan Marković, Filip Švarm, Božo Prelević,  Nebojša Spaić, Predrag Azdejković i Vlado Mareš.

Odsutni članovi Komisije: Ljiljana Smajlović i Tihomir Trišić

Ostali prisutni: Marija Bradić, advokat iz kancelarije „Stojkovic&Prekajski“, koja zastupa „Blic“ i Gordana Novaković, generalna sekretaraka Saveta za štampu

Dnevni red:

1. Razmatranje žalbe Sanje Turlakov na tekstove objavljene u listu „Blic“

2. Razmatranje žalbe Dragane Boljević na tekst objavljen u listu „Blic“

3. Razmatranje žalbe dr Radovanke Predragović Stevanić na tekstove objavljene na portalu „Glas zapadne Srbije“

4. Razmatranje žalbe Vesne i Zlatibora Lončara na tekst objavljen u listu „Alo“

1. Advokatica Sanja Turlakov podnela je žalbu na dva teksta objavljena u „Blicu“ ,  smatrajući da su njima prekršene odredbe Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na istinitost izveštavanja, zaštitu privatnosti i korišćenje časnih sredstava u prikupljanju informacija. U žalbi je navedeno da je netačno da je informacije o imovini svog klijenta Milana Popovića prenosila Severini Vučković sa kojom je on u sporu, zatim da je „Blic“ povredio njenu privatnost objavljujući mejlove koje su jedna drugoj slale Sanja Turlakov i Severina Vučković, kao i da je list do te prepiske došao koristeći nečasna i nezakonita sredstva. U toku rasprave, svi prisutni članovi Komisije su istakli da postoji interes javnosti da se piše o ovom slučaju, jer su akteri javne ličnosti, ali i zato što javnost ima pravo da zna da je podneta prijava protiv advokata zbog sumnje da je podatke o jednom klijentu dostavljao drugom. Kako je ocenio Zoran Ivošević, postoji sumnja u to da je advokat bio nelojalan i prema vlastodavicu i prema vlastitoj profesiji i u ovom slučaju je objavljena njena službena, a ne privatne prepiska, tako da se ne može govoriti o narušavanju privatnosti. Osim toga, kako je rekao, ta prepiska je dostavljena Advokatskoj komori uz prijavu, dakle već je dostupna javnosti, te se više ne može govoriti o tome da su novinari povredili tajnost prepiske. Filip Švarm je istakao da ukoliko je redakcija „Blica“ do mejlova koje je objavila došla „hakovanjem“, onda nije reč samo o korišćenju nečasnih sredstava, već o krivičnom delu, ali kako nema nikakvih dokaza za to, niti se to navodi u žalbi, verovatno je ih je neko dostavio redakciji. Tamara Skrozza je objasnila da joj je iz medija poznato da se jedan od sporova koji vode Severina Vučković i Milan Popović odnosi upravo na to da je on, kao vlasnik servera, „nadgledalo“ njene mejlove, tako da se može pretpostaviti kako je „Blic“ došao do toga. Ona je istakla da Popović i Vučkovićeva mesecima vode sporove preko medija, da sami plasiraju informacije u medije i da su očigledno pristali da njihova privatnost ne bude zaštićena. Advokatica nije javna ličnost, ali kako je istakao Petar Jeremić, javnost ima pravo da zna da je ona možda u sukobu interesa i da je radila nešto što etička pravila te profesije ne dozvoljavaju. Nakon rasprave, Komisija je jednoglasno odlučila da „Blic“ nije prekršio Kodeks novinara Srbije.

2. Žalba Dragane Boljević odnosila se na tekst kojim je, po njenoj oceni, „Blic“ prekršio odredbe Kodeksa o istinistosti izveštavanja, odgovornosti novinara i novinarskoj pažnji, kao i neobjavljivanjem odgovora. Članovi Komisije su se saglasili da objavljivanjem odgovora sedam dana nakon što je dostavljen i to samo u štampanom izdanju, nije poštovan princip iz Kodeksa da se odgovor objavljuje bez odlaganja i u najkraćem roku, kao i da je posebno sporno to što u onlajn izdanju nije uopšte objavljen, iako je tekst izazvao veliki broj komentara. Članovi Komisije su uglavnom raspravljali o tome da li tekst sadrži istinite informacije i da li je njime podnosilac žalbe oštećen budući da je ona samo jedna od sudija koje se u tekstu pominju. Većina članova Komisije smatrala je da je legitimno pisati o tome da sudovi u slučajevima kada razrešene sudije tuže zbog nadoknade štete, odlučuju znatno brže nego u sličnim slučajevima kada nije reč o njihovim kolegama i novinar je s pravom ukazao na to. Problem je, međutim, kako je rekao Filip Švarm, što se u tekstu navodi da je Dragana Boljević razrešena zbog neažurnosti i praktično se i njoj i ostalim sudijama koji se navode u tekstu imputira da su loše sudije i da su loše radili i da ih je Visoki savet sudstva konačno razrešio zbog toga, a iz teksta nije jasno da je te odluke VSS poništio Ustavni sud. On je rekao i da je tekst inače loše napisan i da je mnogo toga nejasno, na šta je ukazala i Tamara Skrozza, rekavši da se u tekstu iznosi veliki broj podataka iz kojih neko neupućen malo toga može da shvati, ali da je osnovni utisak koji čitalac stiče da je podnosilac žalbe neko ko je „loš momak“. Zoran Ivošević je objasnio da je razlog za žalbu to što su upotrebljeni podaci iz dokumenta koji je poništen i koji, zato, više ne sme da se koristi. Osim toga, po njemu, sporan je i kontekst. Jer, iako u tekstu zaista ne piše da je Boljevićeva tražila nadoknadu za duševni bol, tekst je tako koncipiran da se čitalac navodi na  netačan zaključak da joj je sud upravo to dosudio, a ne nadoknadu materijalne štete za period u kojem nije primala celu platu. Sličnog mišljenja bio je i Petar Jeremić, koji je rekao da je tekstom sugerisano da je ona naplatila „duševnu bol“ i da je novinar verovatno svesno izostavio, iako ga Kodeks na to obavezuje, bitan podatak da joj je dosuđeno nešto drugo. Predrag Azdejković je rekao da je Kodeks prekršen već time što odgovor nije objavljen u onlajn izdanju gde je čitanost mnogo veća i izrazio sumnju da je to namerno izostavljeno. Članovi Komisije Stojan Marković, Vlado Mareš i Nebojša Spaić su se dvoumili oko toga da li je „Blic“ prekršio Kodeks istučući da je cilj teksta bio da se ukaže na dvostruke aršine koje sudije imaju kad je reč o brzini vođenja postupka u slulajevima kada sude po tužbama svojih kolega u odnosu na sporove koje vode „obični građani“ i da tekst zapravo ne bavi slučajem Dragane Boljević. Kako su se u toku rasprave i ostali članovi Komisije saglasili sa tim da njena žalba nije osnovana u delu koji se odnosi na primedbe koje se u tekstu iznose na brzinu suđenja, ali da je oštećena time što je „prozvana“ za loš rad, pozivanjem na dokument koji praktično ne postoji, podržali su mišljenje većine. Komisija je na kraju jednoglasno odlučila da je „Blic“ prekršio Kodeks novinara.

3. Direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Anemija“ dr Radovanka Predragović Stevović žalila se na portal „Glas zapadne Srbije“ iz Čačka, zbov četiri teksta kojima je, po njenom mišljenju oštećena. U dva teksta se optužuje za otpuštanje medicinske sestre koje je bila na porodiljskom odustvu i ugrožavanje egzistencije njene poroadice, u jednom se najavljuje njena smena, a u poslednjem se optužuje za loše poslovanje, korupciju i finansijske malverzacije. Komisija je u raspravi ocenila da je portal objavio neproverene informacije, da od direktorke nije tražio odgovor, te da su tekstovi očigledno tendenciozni i napisani sa ciljem da se ona smeni. Petar Jeremić je naveo, a sa tim se saglasila i većina ostalih članova Komisije, da je iz toga što se medij stalno poziva na informacije iz opštinskog odbora Srpske napredne stranke, vidljivo da lokalna vlast hoće da smeni direktorku i da im „Glas zapadne Srbije“ u tome pomaže. Filip Švarm je rekao da je, ne samo prekršen Kodeks, već da je reč o potpunoj privatizaciji medija, dok je Tamara Skrozza istakla da je potpuno nedopustivo i skandalozno, ukoliko je tačno, da je urednik portala pretio direktorki da će je napadati u svom mediju. Ona je naglasila i da u jednom od tekstova zloupotrebljeno dete na taj način što je objavljena fotografija devojčice sa potpisom „zbog nas je mama ostala bez posla“. Većina članova smatrala je da je žalba osnovana u svim tačkama, dok je mišljenje izuzeo Zoran Ivošević, koji je smatrao da tekstovima o otpuštanju medicinske sestre nije prekršen Kodeks novinara. On je rekao da je u tekstu navedeno da je bila zaposlena nešto duže od dve godine ne određeno vreme, što je protivzakonito. Ako je toliko dugo radila morala je biti zaposlena na neodređeno vreme, što znači da jeste otpuštena dok je bila na porodiljskom bolovanju i zato je novinar u pravu kada tvrdi da „nije mogla da se vrati na svoje radno mesto“. Posle rasprave, Komisija je sa osam glasova „za“ i jednim „protiv“ odlučila da je Kodeks prekršen kad je reč o tekstovoma „Zbog bebe ostala bez posla u 'Anemiji'“ i „Anemija, nekom pravo, nekom pravda“, dok je jednoglasno odlučeno da je Kodeks prekršen u dva ostala teksta na koja se žalba odnosi. Kako „Glas zapadne Srbije“ nije prihvatio punu nadležnost Saveta za štampu, izrečena mu je javna opomena.

4. Bračni par Lončar podneo je žalbu na dnevni list „Alo“ zbog narušavanja privatnosti objavljivanjem teksta o smrti njihove bebe koji sadrži brojne detalje toka porođaja, zdravstvenog stanja majke i druge bebe, kao i intimne detalje iz života bračnog para. Nebojša Spaić je ocenio da je reč o drastičnom kršenju Kodeksa, ali da svakako treba pohvaliti to što se glavni urednik izvino porodici i prihvatio odgovornost za ulaženje u njihovu privatnost. Ostali članovi Komisije takođe su smatrali da je objavljivanje takvih detalja potpuno neprihvatljivo, dok je Božo Prelević rekao da je Kodeks prekršen i nekim drugim delovima teksta koji se ne odnose na porodicu Lončar, već na lekarku u porodilištu, jer se, bez dokaza, insinuira da ona loše radi svoj posao, ali da to nije predmet žalbe. Komisija je, posle rasprave, jednoglasno odlučila da je „Alo“ prekršio Kodeks novinara Srbije.

Sednica je završena u 19.45 sati.

 Zapisnik vodila                                                                                            Predsedavajući

Gordana Novaković                                                                                     Zoran Ivošević