Žalbeni postupci

NAPOMENA: Koristite latinična slova

Vlado Mareš protiv dnevnog lista Večernje novosti

Žalba rešena: prekršaj kodeksa
Vlado Mareš
Večernje novosti
Štampano izdanje i internet
26.02.2016.

KOMISIJI ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU

ŽALBA NA TEKST “VIŠE OD NETRPELJIVOSTI” OBJAVLJEN 26. FEBRUARA U DNEVNIM NOVINAMA “VECERNJE NOVOSTI”

PODNOSILAC ŽALBE: Vlado Mareš, član Komisije

Link na tekst http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:592945-Vise-od-netrpeljivosti

Molim Komisiju za žalbe Saveta za štampu da proceni da li su tekstom ’Više od netrpeljivosti’ autora Ratka Dmitrovića, Večernje Novosti prekršile Kodeks novinara Srbije.

Po mom misljenju, u poslednjem pasusu teksta prekršeni su član 1 Poglavlja IV i član 4 Poglavlja V, koji se odnose na odgovornost novinara i na novinarsku pažnju.

U tački 1 Poglavlja IV kaže se ‘Novinarska profesija nespojiva je sa širenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etničkih, rasnih, socijalnih, ili verskih stereotipa. Predrasude koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu emitovane ili objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno’.

U tački 4 Poglavlja V kaže se ‘Novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izmedju ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu’.

Iako je u pitanju komentar/kolumna, u kojem autori slobodno iznose svoje stavove, to svakako ne podrazumeva diskriminaciju i širenje mržnje prema ljudima druge vere ili nacije.

Poslednji pasus Dmitrovićevog teksta sadrži jasno uočljivu, zloslutnu i preteću poruku da ljudi nesrpske nacionalnosti imaju da paze šta će i gde da kažu. U tom smislu, naslov je odgovarajući. U tekstu se oseća više od netrpeljivosti prema Jevrejima - kojima se spočitava navodni "dug" koji imaju prema Srbima, što ih obavezuje i na određeni način ponašanja.

Komisiji za žalbe

Odgovor Ratka Dmitrovića na žalu Vlade Mareša

Svaka pojava može se objasniti i tumačiti jedino i samo u okviru u kojem je registrovana. Izvlačenje iz datog okvira, u ovom slučaju celovitosti jedne kolumne, dodavanje slobodne interpretacije, tumačenje šta je neko mislio, otvara mogućnost primene metoda kardinala Rišeljea; „Dajte mi bilo koju rečenicu iz bilo koje knjige i poslaću autora na vešala“.

Podnosilac žalbe na moju kolumnu „Više od netrpeljivosti“ Vlado Mareš, ignoriše 90 odsto teksta, iz njega izvlači poslednju rečenicu, čita iz nje ono čega tamo nema i na osnovu toga donosi presudu. Sve ostalo u tekstu podnosioca ne interesuje a bez toga, ostalog, ne bi bilo ni te navodno sporne rečenice. Idemo redom.

Povod za moju kolumnu je istup pisca Filipa Davida na dodeli godišnje nagrade Narodne biblioteke Srbije. Tada se, poznato je, Filip David „ogradio“ od predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, zbog-kazao je David- politike koju je Nikolić vodio 90-ih godina.

Samo onima koji ovaj događaj posmatraju kroz vizuru političkog stava, preciznije negativnog odnosa prema Nikoliću kao političaru, čin Filipa Davida može da bude simpatičan, bezazlen, opravdan....Ali samo u tom slučaju.

Za mene je -a valjda imam pravo na mišljenje- čin Filipa Davida u Narodnoj biblioteci jedna od težih uvreda koju je neko poslednjih godina naneo Srbiji, njenim institucijama, ali i Srbima kao narodu. Zašto? Zato što je Nikolić predsednik države Srbije, zato što Srbi kao narod nemaju drugog predsednika, osim ovog koji je izabran na tajnim, legitimnim izborima. I koji je, naravno, predsednik svih građana Srbije. Pravo na drugačije mišljenje ne podrazumeva i pravo na ceremonijalno omalovažavanje predsednika Srbije.

Ono što je Filip David uradio prema predsedniku Srbije nije zabeleženo u savremenoj Evropi. Ne može se poštovati funkcija predsednika države a istovremeno vređati, omalovažavati čoveka koji je na toj funkciji. Funkcija predsednika države nije nameštaj, luster, tepih u kabinetu. Bez živog čoveka, s imenom i prezimenom, funkcija ništa ne znači a ne može se poštovati to ništa.

Šta znači ograditi se od politike koju je Nikolić vodio devedesetih. Od čega se to David ogradio? Šta je Nikolić bio devedesetih? Predsednik Srbije? Ne. Ključni čovek koji je donosio odluke od nacionalnog i državnog značaja? Ne. Gospodar života i smrti? Javna ličnost presudnog društvenog autoriteta? Ništa od toga. Šta onda smeta Filipu Davidu? To što se Nikolić, u Skupštini Srbije, sa snažnim izbornim legitimitetom-uz sve greške, razume se- zalagao za čvrstu, srpsku politiku, za fizičku zaštitu Srba u Hrvatskoj i Bosni, da im se ne ponovi sudbina iz Drugog svetskog rata. Da li je to sporno Filipu Davidu. Ako nije to, šta je drugo. Moraju li svi da vode politiku „Beogradskog kruga“ koga je 1990. godine osnovao Filip David. Moramo li svi da mislimo kao Filip David? Ako ne mislimo kao on da li smo automatski srpski nacionalisti, antisemite, fašisti, nacisti?

Ako je ono što je u Narodnoj biblioteci uradio Filip David samo kritika pojedinca zvanog Tomislav Nikolić, ako nije antisrbizam, zašto moje podsećanje na podatak koji je sam Filip David do sada nekoliko puta javno izneo- nije kritika pojedinca nego netrpeljivost prema Jevrejima, kao što kaže podnosilac žalbe, Mareš.

Gde ja u tekstu, u Večernjim novostima, spominjem Jevreje i Filipa Davida kao Jevrejina? Nigde. Ja analiziram stav pojedinca, ponavljam, pojedinca, Mareš tog pojedinca pretvara u kolektivitet.

Zna li Mareš, i razni mareši, šta sadržajno znači pojam antisemitizam, šta u procesu, konotacijama, kontekstima? Zna li uopšte nešto o Jevrejima, njihovoj istoriji u Evropi, Balkanu, Srbiji? Ne zna, nije ni čuo, siguran sam, koliko je Jevreja bilo u jurišnim odredima Srpske vojske u Balkanskim ratovima (imam njihova imena i fotografije). Da li je čuo za Stanislava Vinavera? On bi, Vinaver, po kriterijumima srpskih demokrata, drugosrbijanaca, nunsovaca, danas bio etiketiran kao srpski fašista. Većeg Srbina od Vinavera, čistokrvnog Jevrejina, nije bilo. Zna li Mareš ko je napisao jednu od najlepših pesama posvećenih Srbiji? Ko je tvorac sintagme „nebeska Srbija“? Onaj ko sve to zna- a moja malenkost, eto, zna- ne može da bude protiv Jevreja. Naprotiv. Filip David je tu potpuno nevažan.

Napisao bih isto ono što sam napisao da je neko druge nacionalnosti; Bugarin, Italijan, Hrvat, Albanac, Mađar, Slovenac...sa istim detaljem u biografiji, omalovažavao i vređao predsednika Srbije. Nemam s tim ni najmanji problem. Držim se građanskog principa da smo svi isti?

Ostavljajući na stranu novinarstvo i kolumnističku slobodu, na koju mogu ali neću da se pozovem, imam li ja kao građanin pravo da budem uvređen kad neko javno omalovažava predsednika moje države? Ako imam, a valjda imam, logična je dodatna dilema; imam li pravo da iznesem stav o tom omalovažavanju. Ili taj stav treba da usklađujem s podatkom koje je nacionalnosti onaj koji je omalovažio predsednika moje države.

Po kojoj se to semantici, logici, primedba Filipu Davidu pretvara u uvredu Jevrejima a javno nipodaštavanje Tomislava Nikolića nije uvreda Srbima? Vidi li Vlado Mareš ,i njegovi istomišljenici, da su upali u zamku koju su meni pokušali da nameste.

Ponoviću pitanje; kako to da je kritika Tomislava Nikolića (kroz ograđivanje) kritika samo Tomislava Nikolića a ne i naroda iz kojeg Nikolić potiče, dok je kritika Filipa Davida automatski kritika naroda iz kojeg David potiče?

Beograd 21.032016 Ratko Dmitrović

P.S.

Skrećem pažnju članovima Komisije za žalbe da obavezno pročitaju autorski tekst našeg čuvenog i najvećeg živog arhitekte, Mihajla Mitrovića, objavljen povodom slučaja u Narodnoj bibnlioteci, u Politici, od 12. marta ove godine. Prema kriterijumu koji u svojoj žalbi uspostavlja Vlado Mareš, očekujem da on, možda još neko iz Saveta za štampu, hitno podnesu krivičnu prijavu protiv arhitekte Mitrovića i od nadležnih institucija zatraže njegovo hapšenje a sve zbog kritike koju je Mitrović uputio Filipu Davidu. Još jednom, obavezno pročitati.

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Stojan Marković, Ivan Cvejić, Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Marija Kordić, Petar Jeremić, Vladimir Radomirović, Ivana Stjelja i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 31.3. 2016. godine, većinom glasova, donosi


ODLUKU


Tekstom “Više od netrpeljivosti”, objavljenim 26. februara 2016. godine, u onlajn izdanju lista, dnevni list “Večernje novosti”

1. prekršio je tačku 1 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj novinar mora da se suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrsu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja,

2. prekršio je i tačku 4 Odeljka V (Novinarska pažnja), po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i da učini sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

Nalaže se dnevnom listu „Večernje novosti“ da ovu odluku objavi u svom onlajn izdanju u roku od pet dana od dana dostavljanja odluke.


OBRAZLOŽENJE


Žalbu Savetu za štampu podneo je Vlado Mareš, član Komisije za žalbe, koji je smatrao da su odbrede Kodeksa novnara o zabrani diskriminacije prekršene poslednjim pasusom komentara glavnog i odgovornog urednika Ratka Dmitrovića. On je naveo da poslednji pasus „sadrži jasno uočljivu, zloslutnu i preteću poruku da ljudi nesrpske nacionalnosti imaju da paze šta će i gde da kažu“ i da, iako je reč o komentaru u kojem autor slobodno iznosi svoje stavove, to svakako ne podrazumeva diskriminaciju i širenje mržnje prema ljudima druge vere ili nacije“.

U odgovoru na žalbu, Ratko Dmitrović je naveo da je podnosilac žalbe ignorisao 90 odsto teksta  kolumne i izvukao samo poslednju rečenicu  iz koje čita ono čega tamo nema i „na osnovu toga donosi presudu“. On je objasnio da je povod za kolumnu bio istup pisca Filipa Davida na dodeli godišnje nagrade Narodne biblioteke Srbije, na kojem se „ogradio“ od Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, zbog politike koju je vodio devedesetih. Takav potez ocenio je nezabeleženim u savremenoj Evropi, ističući da, ako to nije „antisrbizam“, nego samo kritika pojedinca Tomislava Nikolića, zašto njegov tekst nije kritika pojedinca Filipa Davida nego netrpeljivost prema Jevrejima. „Gde ja u tekstu spominjem Jevreje i Filipa Davida kao Jevrejina? Nigde. Ja analiziram stav pojedinca, ponavljam, pojedinca, Mareš tog pojedinca pretvara u kolektivitet“, kaže se, između ostalog, u odgovoru na žalbu.

Članovi Komisije za žalbe ocenili su da, bez obzira na to što se u tekstu nigde ne navodi da je Filip David Jevrejin, poslata mu je jasna poruka da mora da vodi računa šta govori i kako se ponaša prema srpskom predsedniku. Isticanjem podatka da su Srbi Filipa Davida i njegovu porodicu čuvali i sačuvali za vreme Drugog svetskog rata, piscu se ukazuje na to da je nešto dužan Srbima (koji su mu spasili život) i da zbog toga mora da pazi šta govori. . Autor kolumne identifikuje predsednika Srbije sa sprskim narodom (što potvrđuje i u odgovoru na žalbu kada kaže da je reč o jednoj od težih uvreda koju je neko poslednjih godina naneo Srbima kao narodu) i praktično poručuje da neko ko nije Srbin nema pravo na kritiku predsednika, jer time pokazuje nepoštovanje prema većinskom narodu i državi u kojoj živi.

Zbog toga je Komisija sa osam glasova „za“ i jednim „uzdržanim“ odlučila da su „Večernje novosti“ prekršile Kodeks novinara Srbije i naložila listu da odluku objavi.

 

Novi Sad, 31.3.2016.                                                                                 


Predsedavajući
Stojan Marković