Preduzeće „Korni” i Milan Korica protiv portala Centra za istraživanje korupcije CIK



 Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Stojan Marković, Višnja Aranđelović, Ivana Stjelja, Zlatko Čobović, Ljiljana Smajlović, Nevena Krivokapić, Vukašin Obradović, Vlado Mareš, Vera Didanović, Dragan Đorđević i Željko Bodrožić, na sednici održanoj 28.2.2019. godine, većinom glasova, izriče


JAVNU OPOMENU

Tekstom “Bioskop Voždovac – mesto od javnog značaja ili uporište političkog urgiranja i ličnih interesa”, objavljenim 22.novembra 2017. godine, portal Centar za istraživanje korupcije prekršio je tačku 3 Odeljka V (Novinarska pažnja) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži,

Neobjavljivanjem odgovora na taj tekst prekršena je i tačka 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara), po kojoj novinar mora da neguje etiku i kulturu javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužan je da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku.

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.


OBRAZLOŽENJE

 

Preduzeće “Korni” i njegov vlasnik Milan Koprivica podneli su, preko advokata, žalbu Savetu za štampu, smatrajući da su spornim tekstom prekršene odredbe Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja i Novinarska pažnja, i to time što je autor teksta izneo neistinite tvrdnje kojima se insinuira da je podnosilac žalbe nelegalno stekao prava na katastarskoj parceli pored bioskopa “Voždovac”. U žalbi je, između ostalog, navedeno i da podnosilac žalbe pre objavljivanja teksta nije kontaktiran i nije mu pružena prilika da iznese svoj stav. Takođe, istaknuto je i da osoba koja je izvor informacija, u tekstu označena kao predstavnik 16.000 građana, zapravo neko ko ima lični interes, jer želi da spornu parcelu pripoji svojoj.

U odgovoru na žalbu Katarina Stamatović ,zakonski zastupnik CIK-a, naglasila je da se tekst uopšte ne bavi firmom “Korni”, već radom državnih organa i njihovim činjenjem ili nečinjenjem. Ona je navela da su imali više izvora, uglavnom državnih organa koji su kontaktirani oficijelnim putem, te da nikako nisu uspeli da stupe u kontakt sa Koprivicom ili nekim drugim iz preduzeća, kao i da nisu uspeli da dođu do bilo kakvih podataka o te poslovima firme, koja za nešto više od 27 godina postojanja nema registrovan promet. Dodala je i da je indikativno da je žalba Savetu podneta više od godinu dana nakon objavljivanja teksta, ali da su, kao novinari koji profesionalno rade svoj posao, spremni da objave dokaze kojima će podnosilac žalbe demantovati navode iz teksta, ukoliko ih ima.

Nakon toga, CIK je obavio razgovor sa Milanom Koricom, ali on, nazadovoljan sadržajem tog teksta, nije pristao da bude objavljen, pa mu je redakcija potom ponudila objavljivanje odgovora na tekst. Odgovor nije objavljen jer se, po objašnjenju urednice, “njime jasno nipodaštava rad CIK-a, njegovih saradnika, obrazovanje i stručnost autora dovodi u pitanje i daje odgovor na intervju koji Korica pritom nije dozvolio da se objavi i to baveći se unižavanjem rada CIK-a, a ne isključivo činjenicama u tekstu koje smatra za sporne i čak ne iznoseći nijedan dokaz o tome da je upravo taj tekst sporan ili bilo koja pojedinačna  činjenica.” Ona je izrazila sumnju da je zapravo jedini cilj podnosioca žalbe bio da se tekst ukloni sa portala i da je neprekidno insistirao samo na tome.

Članovi Komisija za žalbe su istakli da je u njihovoj nadležnosti isključivo da utvrde da li je portal postupio u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, ne ulazeći u suštinu imovinsko- pravnog spora u vezi sa katastarskom parcelom. Komisija se stoga nije bavila utvrđivanjem istinitosti navoda u vezi sa tim pitanjem, već isključivo time da li su poštovani etički standardi profesije.

Komisija smatra da je tema kojim se CIK bavio važna i da je o tome trebalo pisati, ali da su tom prilikom napravljeni propusti. Najpre, iz teksta je izostavljena bitna informacija koja može da utiče na razumevanje događaja - da glavni sagovornik, koji zastupa građane, ima u tome lični interes. Članovi Komisije veruju da tekst ni na koji način ne bi izgubio na značaju i verodostojnosti, tim pre što potkrepljen dokumentima, da je čitaocima predočena ta infomacija. Njenim prikrivanjem, međutim, javnost je uskraćena za podatak koji može uticati na drugačije viđenje problema. Time je, po mišljenju Komisije za žalbe, prekršena tačka Kodeksa po kojoj je prećutkivanju bitnih činjenica jednako njihovom namernom iskrivljivanju.

Takođe, većina članova Komisije zaključila je da je portal morao da pruži mogućnost Milanu Korici da saopšti svoje stavove, odnosno da objavi odgovor koji je poslao, jer se u njemu navode činjenice koje osvetljavaju slučaj sa drugog aspekta. Komisija smatra da je redakcija imala obavezu da objavi bar one delove odgovora kojima se opovrgavaju navodi iz teksta, kada podnosilac žalbe već nije imao mogućnost da pre objavljivanja teksta saopšti svoje stavove.

Zbog svega toga, Komisija je sa devet glasova “za” i dva „protiv“ odlučila da Centru za istraživanje korupcije – CIK izrekne javnu opomenu zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije.

 

Beograd, 28.2.2019.                                                                           
Predsedavajući
Stojan Marković                      

 

Kompletan žalbeni postupak
Zapisnik sa sednice