Dragan Đilas protiv dnevnog lista Informer



Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Ivana Stjelja, Zlatko Čobović, Stojan Marković, Ljiljana Smajlović, Nevena Krivokapić, Vukašin Obradović, Vlado Mareš, Vera Didanović, Dragan Đorđević i Višnja Aranđelović, na sednici održanoj 25.10.2018. godine, jednoglasno izriče


JAVNU OPOMENU

Tekstovima „Opasno! Opoziciona banda u Čačku dogovorila rušenje Vučića i izazivanje haosa u Srbiji!“, „Đilase, Obradoviću, Jeremiću, Čanku, Janjiću, jeste li sada srećni?! Angela Merkel oštro protiv razgraničenja na KIM!“, „Na istom zadatku! Ljimaj, Đilas, Janjić, Jeremić i Obradović žele istu stvar – da Srbi na KIM ostanu bez ičega!“, „Braćo, je l’ su veći Srbi Plenković i Bakir ili Vučić i Dodik?“, „Drama na Kosovu i Metohiji! Specijalci Rosu se povukli sa Kosova, Vučić zamolio Srbe da uklone barikade“, objavljenim 5. jula, 13, 25. i 28. avgusta i 29. septembra 2018. godine, kao i tekstovima „“Državo, reaguj! Obradovićev i Đilasov čovek poziva na krvoproliće: Spremajte municiju za novi 5. oktobar“, „Neviđena bruka! Boško Obradović i Vuk Jeremić slave šiptarsku pobedu!“, „Oni su sačuvali nezavisno i celovito Kosovo! Srbi sa severa KiM i Kosovskog Pomoravlja mogu njima da zahvale što neće živeti u Srbiji!“, kao i komentarima ispod njih, objavljenim 12, 13. i 14. avgusta 2018. godine, dnevni list „Informer“

1. prekršio je tačku 2 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, i to smernicu po kojoj je otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo sa novinarskom profesijom,

2. prekršio je i tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara), o obavezi novinara da neguje etiku i kulturu javne reči.


OBRAZLOŽENJE

Dragan Đilas podneo je žalbu zbog serije tekstova i komentara ispod njih, verujući da sadrže govor mržnje, jer je u njima, kako je naveo, označen kao „lopov, opoziciona banda, idiot, bahati kreten, neko ko se zalaže za nezavisno Kosovo, neko zbog koga Srbi sa severa Kosova i Metohije neće živeti u Srbiji, ko planira nasilno rušenje vlasti u Srbiji, tajkun, izdajnik, plaćenik i sl.“ „Ovo nisu samo netačne informacije ili uvrede koje imaju lezionu sposobnost u smislu povrede ugleda i časti, već predstavljaju namerno smišljeno širenje ideja i netačnih informacija koje imaju za cilj širenje mržnje, moralnu diskvalifikaciju i socijalnu stigmatizaciju moje ličnosti u dužem trajanju. Takođe su objavljene infomacije kojima se krši pretpostavka nevinosti“, navodi se, između ostalog, u žalbi. Đilas je podsetio na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije koje se odnose na govor mržnje, odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Delfi protiv Estonije kad je reč o odgovornosti redakcije za komentare, kao i na Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn sferi. Spornim tekstovima, po njegovom mišljenju, prekršena su poglavlja Istitinost izveštavanja, Odgovornost novinara i Novinarska pažnja, ali nije naveo koje tačno odredbe.

Redakcija „Informera“ nije odgovorila na žalbu.

Članovi Komisije za žalbe ocenili su da u spornim tekstovima nesumnjivo ima mržnje, ali da postoji jasna razlika između toga i govora mržnje koji je zabranjen Zakonom o zabrani diskriminacije, Krivičnim zakonikom i medijskim zakonima. Govor mržnje, po zakonu, predstavlja oblik diskriminacije, odnosno neopravdano pravljenje razlike zbog ličnog svojstva, što, po mišljenju članova Komisije, u tekstovima na koje se Đilas žalio nije slučaj. Iako postoji lično svojstvo (pripadnost određenoj političkoj opciji, odnosno grupi), u tekstovima nema neopravdanog pravljenja razlike, već ovakvo izveštavanje predstavlja vid političke borbe. Ukoliko bi se ovakvi stavovi tretirali kao govor mržnje, praktično ne bi bilo dozovoljeno reći ništa protiv političkog protivnika. Komisija smatra, međutim, da mediji nemaju pravo da učestvuju u političkoj borbi, ali to nije relevantno za utvrđivanje postojanja govora mržnje. Takođe, kad je reč o govoru mržnje, ograničavanje slobode govora je moguće jedino ako je to neophodno u demokratskom društvu, što, po oceni članova Komisije, ovde nije slučaj, te stoga smatra da nisu prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na zabranu govora mržnje.

Komisija, međutim, smatra ovakav jezik izgovoren sa mržnjom neprihvatljivim sa profesionalnog i etičkog stanovišta, pa je, zbog toga, odlučila da je „Informer“ svim tekstovima prekršio odredbu Kodeksa koja se odnosi na obavezu poštovanja etike i kulture javne reči. Komisija posebno nedopustivim smatra izveštavanje kojim se, nizom tekstova, kontinuirano i uporno vodi kampanja protiv nekoga čiji se politički stavovi ne dopadaju redakciji, jer to ukazuje da namera medija nije da informiše javnost, već da se uključi u borbu protiv jednog od aktera na političkoj sceni. Time je prekršena odredba Kodeksa po kojoj novinari ne smeju da se otvoreno zalažu za jednu političku opciju.

„Informer“ je, po mišljenju Komisije, odgovoran i za objavljene komentara čitalaca, koji sadrže u uvrede, jer redakcija ima pravila komentarisanja koja to zabranjuju, a koja ovoga puta nisu poštovana. Time je prekršena i smernica za primenu Kodeksa, po kojoj, korisnički sadržaj koji medij odluči da objavi potpada pod njegovu uredničku odgovornost.


Beograd, 25.10.2018.

Predsedavajuća
Ivana Stjelja

Kompletan žalbeni postupak
Zapisnik sa sednice