Beogradski centar za ljudska prava protiv dnevnog lista Kurir



Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Ivana Stjelja, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Stojan Marković, Vera Didanović, Dragan Đorđević, Vukašin Obradović i Željko Bodrožić, na sednici održanoj 27.9.2018. godine, jednoglasno donosi


ODLUKU

Odbacuje je žalba Beogradskog centra za ljudska prava na komentare ispod teksta “O pokojniku sve najlepše, ali…” objavljenog 18. avgusta 2018. godine, na Fejsbuk profilu dnevnog  lista “Kurir” zbog izmenjenih okolnosti.         


OBRAZLOŽENJE

Beogradski centar za ljudska prava podneo je žalbu Savetu za štampu zbog komentara na Fejsbuk profilu lista koji su objavljeni ispod vesti o smrti Kofija Anana, bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Deo objavljenih komentara bio je, kako je navedeno u žalbi, uvredljiv, diskriminatoran u odnosu na osobe druge rase, i njima se pozivalo na mržnju i nasilje prema njima. Podnosilac žalbe je naveo da je upozorio redakciju na ove komentare, ali da oni ni nakon nedelju dana nisu uklonjeni, zbog čega je podneta žalba Savetu za štampu.

U odgovoru na žalbu advokat Adria media grupe Branislav Glogonjac je osporio nadležnost Saveta za štampu da odlučuje o komentarima na Fejsbuk profilu, jer, kako je objasnio, po Zakonu o javnom informisanju i medijima društvene mreže nisu mediji, a Savet za štampu može da odlučuje samo o žalbama koje se odnose na sadržaje medija. On je naveo i da administratori Fejsbuk strane nemaju kontrolu nad komentarima, jer se objavljuju u realnom vremenu direktno na Fejsbuk stranici, da Fejsbuk nema “blokatore” uvredljivih komentara, pa se njihovo objavljivanje ne može sprečiti, ali da je administrator, odmah po saznanju da su  uvredljivi, uklonio sporne komentare. Advokat  je naknadno objasnio  i da su za sporne komentare saznali kada su dobili žalbu od Saveta za štampu.

Bez obzira na to što je redakcija uklonila komentare, podnosilac žalbe je smatrao da Komisija za žalbe treba da se izjasni o prekršaju Kodeksa, jer je redakcija reagovala sa velikim zakašnjenjem, tek na žalbu, a ne na dopis koji im je uputio Beogradski centar za ljudska prava.

Komisija za žalbe nije prihvatila zahtev advokata “Kurira” da žalbu odbaci jer ne ispunjava propisane uslove. Istina je da društvene mreže po zakonu nisu mediji, ali je ono što se objavljuje na zvaničnim Fejsbuk stranama medija medijski sadržaj, a Fejsbuk, kao servis društvene mreže, samo je jedna od platformi na kojoj, u ovom slučaju, dnevne novine plasiraju svoj sadržaj. Komisija za žalbe od početka svog rada odlučuje i o komentarima čitalaca u onlajn medijima, a u aprilu ove godine je, odlučujući o sličnom slučaju, utvrdila i da je nadležna da razmatra žalbe i na komentare na društvenim mrežama. Smernicama za primenu Kodeksa novinara Srbije, koje je Savet doneo krajem 2016. godine,  u preambuli je naznačeno da je dokument primenjiv ne samo na onlajn dostupne medije, nego i na „druge forme izražavanja na interenetu, gde se na različitim platformama plasiraju urednički oblikovani sadržaji“. Takođe, u Odeljku V (Novinarska pažnja) Smernica navodi se da je “sadržaj objavljen na onlajn kanalima komunikacije koje mediji koriste u promociji sadržaja i informisanju javnosti smatraju se uređivački oblikovanim sadržajem. Komisija je iz toga zaključila da ima osnova da odlučuje o povredama Kodeksa novinara Srbije komentarima čitalaca na Fejsbuk profilu, odnosno da postoji odgovornost lista za sadržaj profila koji koristi za promociju svojih tekstova. 

Komisija je zaključila i da su objavljeni komentari u suprotnosti sa odredbama Kodeksa novinara Srbije koje zabranjuju diskriminaciju, u ovom slučaju, na rasnoj osnovi. Članovi Komisije su, međutim, svesni toga da redakcije ne mogu da rade prethodnu moderaciju komentara na Fejsbuku te tako ne mogu biti ni odgovorne što su objavljeni. Ipak, redakcije su obavezne da takve komentare uklone odmah po saznanju da su uvredljivi, diksriminatorni, da sadrže govor mržnje ili da na bilo koji način nisu u skladu sa etičkim pravilima profesije. Komisija u ovom slučaju ne može da utvrdi da li je administrator “Kurira” to propustio da uradi odmah nakon što ih je o tome obavestio Beogradski centar za ljudska prava, niti da li je do njega to obaveštenje uopšte stiglo. Zbog toga veruje da su komentari zaista uklonjeni odmah po saznaju da su uvredljivi, a da je to bilo onda kada je u redakciju stigla žalba.

Članovi Komisije su takođe ocenili da je uklanjanjem spornih komentara redakcija “priznala” da su diskriminatorni i preduzela jedino što je mogla. Time je, po mišljenju Komisije, postignut cilj podnosioca žalbe da se komentari izbrišu, pa nema razloga da se Komisija naknadno izjašnjava o nečemu čega više nema.


Beograd, 27.9.2018.

Predsedavajuća
Ivana Stjelja

Kompletan žalbeni postupak
Zapisnik sa sednice