Udruženje Da se zna! protiv časopisa Nova srpska politička misao



Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Zlatko Čobović, Stojan Marković, Ljiljana Smajlović, Nevena Krivokapić, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Vera Barišić - Popović, Petar Jeremić, Ivana Stjelja, Vera Didanović i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 28. 9. 2017. godine, nije uspela da usaglasi odluku da li je tekstom “Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom”, objavljenim 5. juna 2017. godine, “Nova srpska politička misao” prekršila odredbe Kodeksa novinara Srbije. “Za” odluku da je Kodeks prekršen glasalo je pet članova Komisije, “protiv” su bila četiri člana, dok su dva ostala “uzdržana”, pa nije bilo potrebne većine od osam glasova ni za jednu odluku.


OBRAZLOŽENJE

Udruženje Da se zna podnelo je žalbu Savetu za štampu zbog autorskog teksta prof.dr Branislava Ristivojevića, u kojem on, između ostalog, piše:  „Možda su za porast obima nasilja u porodici (delimično ili pretežno) zaslužni i državna sankcija maničnog prikazivanja tzv. rijaliti šou programa na televizijskim kanalima sa  nacionalnom pokrivenošću u kojima se najneposrednije podstiču akti nasilja u odnosima među ljudima koji žive u istom domaćinstvu ili policijska zaštita svečanim šetnjama homoseksualaca na gradskim ulicama kojom prilikom se otvoreno slavi primitivna, nasilnička, prizemna, ogoljena i prostačka seksualnost?“. Podnosioc žalbe je naveo da su odredbe Kodeksa novinara koje se odnose na zabranu diskriminacije prekršene time što se istopolna seksualna orijentacija karakteriše kao primitivna, nasilna, ogoljena i prostačka, kao i time što se sugeriše da istopolno orijentisane osobe ugrožavaju instituciju porodice i da su odgovorne za porodično nasilje samo zato što traže svoja prava.

Redakcija „Nove srpske političke misli“ nije odgovorila na žalbu.

Članovi Komisije nisu bili saglasni u oceni da li je u spornom tekstu pređena granica slobode govora, odnosno da li su izneti stavovi opasni i koliko ugrožavaju GLBT osobe. Deo članova Komisije smatrao je da se mora zaštititi pravo autora da iznese svoje mišljenje, bez obzira na to da li je ono nekome prihvatlljivo ili ne, te da bi sve drugo predstavljalo cenzuru. Oni su takođe ocenili da se redakcijama ne sme uskratiti pravo da objavljuju i ovakve stavove, kao i da je podnosilac žalbe mogao da zatraži da se objavi njegovo reagovanje u kojem bi svojim argumentima pobio ocene autora teksta.

Drugi deo članova Komisije zaključio je, međutim, da je tekst „prešao“ granicu dozvoljene slobode govora, jer ugrožava slobodu i prava drugih ljudi, odnosno LGBT osoba. Po njima, izneto je mišljenje koje nekoga vređa na osnovu ličnog svojstva, pa je tekst nesumnjivo diskriminatoran.

Komsija zbog ovako podeljenih stavova nije uspela da donese odluku.

Članovi Komisije preporučuju svim podnosiocima žalbe da se, kada ocene da je objavljeno mišljenje koje je za njih neprihvatljivo i koje smatraju pogrešnim, obrate redakcijama sa zahtevom da objave njihove stavove. koji su suprotni onome što je prethodno objavljeno. Na taj način će ukazati i autorima i redakcijama na pogrešne i problematične stavove, kao  i na greške kojima ponekad i nesvesno ugrožavaju nečija prava. Ukoliko redakcije to odbiju, uvek mogu da podnesu žalbu Savetu za štampu.


Beograd, 28.9.2017.

Predsedavajući
Zlatko Čobović


Kompletan žalbeni postupak