Adria media group protiv dnevnog lista Srpski telegraf



Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Stojan Marković, Vladimir Radomirović, Nevena Krivokapić, Vlado Mareš, Vera Barišić - Popović, Tamara Skrozza, Petar Jeremić, Zlatko Čobović, Ivana Stjelja i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 29.12.2016. godine, nije uspela da usaglasi odluku o tome da li je “Srpski telegraf“, tekstovima „Klintonovi plaćenici u panici, ostaju bez para“ i „Nato digao bunu u Vojsci Srbije“, obavljenim u izdanjima od 12-13. i 18. novembra 2016. godine, prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije. “Za” odluku da je Kodeks prekršen glasalo je pet članova Komisije, “protiv” nije bio niko, dok je pet članova ostalo“uzdržano”, pa za odluku nije bilo potrebne većine od osam glasova.


OBRAZLOŽENJE

Adria Media Group d.o.o. podnela je žalbu zbog dva teksta u kojima su, kako je navedeno, iznete teške uvrede i neistine protiv podnosioca žalbe i osnivača AMG Aleksandra Rodića, sa ciljem da se naškodi konkurentnom mediju „Kurir“ i časti i ugledu podnosioca prijave. Podnosilac žalbe je smatrao da je prekršeno više tačaka Kodeksa novinara iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od pritiska i Novinarska pažnja. U prvom tekstu objavljena je fotografija i ime Aleksandra Rodića, kao jednog od „najvećih gubitnika izbora u SAD“, jer je “dobio milione od administracije Hilari Klinton da vodi prljavu kampanju protiv Trampa”. U drugom spornom tekstu, između ostalog, iznete su i tvrdnje da „Kurir“, podržavajući proteste u Vojsci Srbije pokušava da destabilizuje Vučićevu vladu, zatim da je reč o „reketaškom tabolidu“, „koji je na spisku plaćenika severnoameričke alijanse“.

U odgovoru na žalbu Medijske mreže doo, izdavača „Srpskog telegrafa“ ističe se da su svi navodi iz žalbe neosnovani. Novinari tog lista su, kako se kaže, iz tri izvora prikupili informacije da je „Kurir“ od 2009. godine finansiran značajnim delom sredstvima koje je primio do Ministarstva odbrane SAD i Ambasade SAD u Srbiji, jer su sadašnji glavni urednik „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević, direktor Saša Milovanović i pomoćnik glavnog urednika Katarina Martić u to vreme radili u „Kuriru“ i direktno, po nalogu Aleksanda Rodića, učestvovali u realizaciji projekata za koje su dobili sredstva od SAD. Projekti su, kako se navodi, realizovani promovisanjem NATO saveza tekstovima u „Kuriru“, organizovanjem putovanja zaposlenih i sl. Kad je reč o drugom tekstu, u odgovoru na žalbu se ističe da je „Kurir“ bio jedini medij koji je najavio proteste u vojsci i to kao centralnu vest na svom sajtu. Termin „reketaški Kurir“ predstavlja, kako je objašnjeno, vrednosni sud, koji su korisitili i drugi mediji, najviše „Informer“, „Teleprompter“ i „Pink“, a Rodića su i drugi optuživali za „reketiraranje“, poput Miroslava Boćićevića, navedeno je, između ostalog, u odgovoru na žalbu.

Članovi Komisije nisu bili saglasni u tome da li uopšte treba da odlučuju u ovakvim slučajevima, jer je, po oceni dela članova Komisije, reč o pokušaju instrumentalizacije Saveta za štampu, odnosno zloupotrebi samoregulatornog tela u sukobu dva medija. Komisija za žalbe, po njima, ne može da se bavi međusobnim optužbama urednika koji su nekada zajedno radili i, po svemu sudeći, bili plaćani iz istih izvora.

Ostali članovi Komisije smatrali su da Komisija mora da odlučuje o svakoj žalbi, pa i o onima koje mediji podnose jedni protiv drugih, kao i da nema sumnje da su objavljenim tekstovima prekršene brojne odredbe Kodeksa novinara. Sporni tekstovi sadrže tvrdnje iz neimenovanih izvora, koje nisu proverene, a za većinu njih se naknadno tvrdi da su zapravo preuzete iz drugih medija. Komisija posebno spornim smatra tvrdnje direktora i urednika „Srpskog telegrafa“ da su lično, u vreme dok su radili u „Kuriru“, sprovodili projekte za koje su dobijali novac od Ministarstva odbrane i Ambasade SAD u Srbiji. Urednici „Srpskog telegrafa“ dužni su, po oceni dela članova Komisije, da javnosti objasne šta su i za koga radili i ko ih je plaćao, umesto što optužuju nekadašnje kolege da su „američki plaćenici“.

Međutim, kako je za odluku da je Kodeks prekršen glasalo pet članova Komisije, a ostalih pet članova je bilo uzdržano, za odluku nije bilo potrebne većine.

Beograd, 29.12.2016.


Predsedavajući
Stojan Marković


Kompletan žalbeni postupak