Mreža Žene protiv nasilja protiv lista Pečat



Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Stojan Marković, Nevena Krivokapić, Petar Jeremić, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Tamara Skrozza, Jelena Spasić, Vladimir Radomirović, Ivana Stjelja, Zlatko Čobović i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 29.9. 2016. godine, jednoglasno izriče


JAVNU OPOMENU

Tekstom “Vaskrsli titoizam ili kako se obračunati sa neprijateljima”, objavljenim 9. septembra 2016. godine, magazin “Pečat”

1. prekršio je tačku 1 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da se suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje ili podsticanje nasilja,

2. prekršio je i tačku 4 Odeljka V (Novinarska pažnja), po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.


OBRAZLOŽENJE

Mreža Žene protiv nasilja podnela je žalbu zbog dela teksta, u kojem se, između ostalog, kaže da je većina naših kustoskinja “fizički neprivlačna, ‘babastog stajlinga’ i muškobanjasta”, da “intelektualke, kao i feministkinje, žele da u prvi plan stave svoje umne sposobnosti, da se takmiče sa muškarcima, pa je njihova ženstvenost prva na udaru”, da “zatomnjuju ženu i majku u sebi i oko sebe”. U žalbi je naglašeno da je ovakav način izveštavanja u suprotnosti ne samo sa tačkama Kodeksa koje zabranjuju diskriminiaciju, već i sa duhom tog dokumenta i profesionalnim standardima koji nalažu istinito i objektvino izveštavanje u javnom interesu. “Predstavljanje u kontekstu njihove ‘ženstvenosti’ i objašnjavanje njihovih postupaka tezama o načinu na koji žive, oblače se i ponašaju, nije ni istinito, ni objektivno, a ovde je jedino u službi različitih političkih interesa”, navodi se u žalbi.

Likovni kritičar Dejan Đorić, autor spornog teksta, u odgovoru na žalbu naveo je, između ostalog” da ima neprijatnu dužnost da se brani od nečega što mu se neopravdano pripisuje, ističući da nije imao nameru da bilo koga povredi. “Moja kritika neženstvenosti u korist ženstvenosti imala je za cilj upravo isticanje prava i osobenosti ženskog pola. Prevideo sam, međutim, da je to zastarelo shvatanje, te da je na društvenoj sceni prisutno mnogo šire razumevanje ženske/ljudske prirode”, objasnio je autor teksta.

Članovi Komisije za žalbe ocenili su je da je tekst uvredljiv za žene i da ih degradira, svodeći ih na “izgled” i isključivo na “tradicionalne” uloge, koje ima autor teksta dodeljuje. Deo teksta na koji se podnoslac žalbe žalio, nesumnjivo je, po mišljenju Komisije, diskriminatoran, a posebno je sporan deo u kojem se, kao na negativnu pojavu, ukazuje na to da žene žele da se takmiče sa muškarcima. Komisija podseća da Kodeks novinara Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, uključujući i rodnu, odnosno da je novinarska profesija nespojiva sa širenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etičkih, rasnih, socijalnih ili verskih stereotipa. Kodeksom je precizirano i da predrasude koje novinari privatno imaju ne smeju da budu objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno. U ovom slučaju, autor teksta je, po oceni Komisije, otvoreno objavio svoje predrasude i izneo neprihvatljive diskriminatorne stavove. Zbog toga je jednoglasno odlučila da izrekne javnu opomenu.


Beograd, 29.9.2016.

Predsedavajući
Stojan Marković


Kompletan žalbeni postupak