Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM protiv dnevnog lista Magyar Szo



Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Stojan Marković, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Tamara Skrozza, Petar Jeremić, Marija Kordić, Zlatko Čobović, Vladimir Radomirović, Ivana Stjelja i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 31.3.2016. godine, nije uspela da usaglasi odluku o tome da li je „Magyar Szo”, objavljivanjem teksta “Mini suknja i javna bezbednost”, 16. januara 2016. godine, prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije. „Za“ odluku da je Kodeks prekršen glasalo je šest članova Komisije, tri su bila “protiv”, a jedan “uzdržan”, tako da nije bilo potrebne većine od osam glasova.


OBRAZLOŽENJE


Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM podneo je žalbu Savetu za štampu, verujući da su spornim tekstom prekršene odredbe Kodeksa novinara koje se odnose na istinitost izveštavanja i zabranu diskriminacije i govora mržnje. Podnosilac žalbe je naveo da je autorka teksta to učinila isticanjem verske pripadnosti učinilaca krivičnog dela i iznošenjem niza uvredljivih, diskriminatornih i kvalifikacija punih govora mržnje prema tražiocima azila. Autorka, ističe se, ne pravi jasnu razilku između izvršilaca seksualnih napada i tražilaca azila, a nedoumicu dodatno produbljuje i dovodeći u sumnju motive izbeglica za dolazak u Evropu. Tako, na primer, opisujući situaciju iz sopstvenog iskustva susreta sa izbeglicama, navodi “da nema u njima ni trunke poniznosti ljudi kojima je potrebna pomoć”, odnosno “mnogo pre je iz njihovog ponašanja isijavalo samopouzdanje, kao i to da misle da njima sve pripada”.

U odgovoru na žalbu, Marta Varju, glavna i odgovorna urednica dnevnika “Magyar Szo” istakla je da se u tekstu ne pominje verska pripadnost tražilaca azila, te da je autorka napravila veoma jasnu razliku između počinilaca zločina i tražilaca azila. Autorka je utisak da tražioci azila ne poseduju poniznost stekla na osnovu činjeničnih događaja na graničnom prelazu Horgoš, kada je došlo do incidenta jer izbeglice nisu htele da se registruju. Iz rečenice “Bez sumnje ima među njima i onih koji bi želeli da se integrišu, koji bi želeli da svoj život ponovo počnu u nekoj mirnoj zemlji, ali zbivanja iz Kelna i drugih nemačkih gradova daju razloga za pretpostavku da je veoma mnogo i takvih koji žele da po svojim zakonima žive u Evropi”, vidi se, navedeno je, između ostalog, u odgovoru na žalbu, da autorka teksta ne smatra da du svi tražioci azila zločinci i ne diskriminiše ih.

Većina članova Komisija ocenila je da tekst sadrži diskriminatorne stavove, jer se čitavim tekstom potpuno odbacuje bilo kakva mogućnost integracije azilanata u društva u Evropi, a mržnja i netrpeljivost prema njima šire se iznošenjem stavova da „ne pokazuju poniznost“, da neće da rade, da se ponašaju „kao da im ovde sve pripada“. Sve te stavove autorka teksta iznosi samo na osnovu ličnog iskustva na granici i sopstvenog straha od ljudi koji dolaze u Evropu, čime se krše njihova ljudska prava

Dva člana Komisije zaključila su da Kodeks nije prekršen, da autorka ima pravo da oseća strah pred migrantima koji u tolikom broju dolaze, da je pitanje nihove interegracije ozbiljno i složeno i treba ga postavljati. Autorka teksta iznosi svoje mišljenje, i ima pravo i na ovakav komentar.

Jedan član Komisije je bio uzdržan, ocenjujući da tekst nije dobar, ali da ni žalba nije dobro napisana, odnosno da je tendenciozna i zlonamerna, jer su izdvojene neke uvredljive reči, koje se, sasvim je jasno, ne odnose na azilante, nego na počinioce krivičnih dela.

Kako je, prema Statutu Saveta za štampu i Poslovniku o radu Komisije za žalbe potrebno da se „za“ svaku odluku izjasni osam članova Komisije, odluka u ovom slučaju nije doneta, jer je šest članova Komisije glasalo za to da je „Magyar Szo“ prekršio Kodeks novinara Srbije.

 

Novi Sad, 31.3.2016.

Predsedavajući
Stojan Marković

 
Kompletan žalbeni postupak