Aleksandar Rodić protiv lista Politika



Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu I članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Nevena Krivokapić, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Tamara Skrozza, Petar Jeremić, Stojan Marković, Zlatko Čobović, Vladimir Radomirović, Ivana Stjelja i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 26.2.2016. godine, nije uspela da usaglasi odluku o tome da li je „Politika “ tekstom “Zašto AIK banka sopstveni ugovor naziva spekulacijom”, objavljenim 24. januara 2016. godine, prekršila odredbe Kodeksa novinara Srbije. Za odluku da Kodeks nije prekršen glasalo je pet članova Komisije, četiri su bila uzdržana, a jedan član Komisije je glasao da je Kodeks prekršen, tako da za odluku nije bilo potrebne većine od osam glasova.


OBRAZLOŽENJE


Advokat Aleksandra Rodića podneo je žalbu Savetu za štampu zbog narušavanja privatnosti, jer je “Politika” objavila Ugovor o zalozi vlasničkog udela izmeđuRodića i AIK banke u kojem je objavljena i adresa Aleksandra Rodića. Glavna urednica “Politike” sutradan se izvinila zbog greške, ali, bez obzira na to, advokati smatraju da Savet za štampu mora da kazni ovakav postupak lista, jer je do propusta došlo “u trenutku kada se sprovodi medijski linč Aleksandra Rodića i kada dobija pretnje smrću”. Kad je reč o sadržaju teksta, autor, po mišljenju podnosioca žalbe, želi da poslovanje Aleksandra Rodića prikaže kao nezakonito i sumnjivo. U tekstu se, kako se, između ostalog, ističe, “insinuira da je AleksandruRodiću iznos od 1,9 miliona gotovo poklonjen, jer za obezbeđenje kredita nisu data odgovarajuća sredstva, iako to nije tačno“. U žalbi je navedeno sedam sredstava obezbeđenja kredita, od kojih je u tekstu navedeno samo jedno.

U odgovoru na žalbu autor teksta u “Politici” naveo je da se redakcija već izvinila zbog nenamernog objavljivanja adrese iz ugovora, a o tome da nije postojala nikakva loša namera svedoči i to da su Rodićevi lični podaci sakriveni na sedam drugih mesta. Novinar je uz odgovor priložio ugovor o zalogu vlasničkog udela koji je predat APR-u, kaoi javnobeležnički zapis, dodajući da mu je potpuno nejasno kako je moguće da advokati sada tvrde nešto suprotno onome što piše u ugovoru predatom zvaničnom državnom organu. On je naveo i da je nesumnjiv javni interes da se o ovome piše, te da žalbu smatra pokušajem zastrašivanja.

Članovi Komisije nisu imali jedinstven stav o tome da li je „Politika“ u svemu postupila u skladu sa Kodeksom. Većina članova je smatrala da je do objavljivanja adrese u ugovoru došlo slučajno, te da je izvinjenje redakcije dovoljno, odnosno da je time na neki način greška otklonjena, jer nema osnova da se veruje da je, iz bilo kog razloga, to urađeno sa nekom namerom. Kad je reč o sadržaju teksta, deo članova Komisije naglasio je da i u samom tekstu, ali i u žalbi ima nejasnih delova, na osnovu kojih je teško zaključiti zašto advokati tvrde da je u zalog dato nešto čega nema u ugovoru, a da je novinaru to bilo poznato. Većina članova Komisije smatrala je da su svi argumenti na strani redakcije, odnosno da podnosilac žalbe nije ničim dokazao svoje tvrdnje da su objavljenje netačne informacije. Međutim, kako je „za“ odluku da Kodeks nije prekršen glasalo pet članova Komisije, dok su četiri bila „uzdržana“, a jedan „protiv“, odluka nije doneta.

 

Beograd, 26.2.2016.                                                                                  


Predsedavajuća
NevenaKrivokapić

 

Kompletan žalbeni postupak