Zahtev Bečejskog mozaika da Komisija oceni da li je taj list prekršio Kodeks



Povodom dopisa redakcije lista ”Bečejski mozaik“, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Zlatko Čobović, Stojan Marković, Tamara Skrozza, Marija Kordić, Petar Jeremić, Vladimir Radomirović, Ivana Stjelja, Nevena Krivokapić i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 24. 12. 2015. godine, jednoglasno zaključuje da list ”Bečejski mozaik” objavljivanjem teksta ”Zašto je izvođač radova otišao sa gradilišta?”17. oktobra 2014. godine, nije prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije.

OBRAZLOŽENJE

Glavni i odgovorni urednik „Bečejskog mozaika“ Vladan Filipčev zatražio je da je Savet za štampu oceni da li je prekršen Kodeks novinara Srbije, nakon što je Radonja Dabetić podneo tužbu sudu protiv tog nedeljnika. Dabetić je u atrfileu teksta naveden kao član društva sa ograničenom odgovornošću koje je projektant radova na rekonstrukciji zadužbine Bogdana Dunđerskog. Izvođač radova u tekstu navodi da je radovi kasne zbog lošeg projekta, ne navodeći ime projektanta. Podnosilac tužbe naveo je da je redakcija postupila suprotno članu 9 Zakona o javnom informisanju i medijima, odnosno da nisu postupili sa pažnjom primerenom okolnostima, jer istinitost objavljene informacije nije proverena kod podnosioca tužbe. Da je to učinio, novinar bi, kako tvrdi, saznao da su se pojavili nepredviđeni radovi i da je opština obrazovala komisiju koje je naložila da se radovi prekinu i raspiše javna nabavka za dodatne radove.  

Glavni i odgovorni urednik „Bečejskog mozaika“ naveo je u odgovoru na tužbu, koju je dostavio i Savetu za štampu, da je, baveći se problemom zastoja rekonstrukcije, potražio relevante sagovornike u opštini Bečej, izvođača radova, kao i da je pokušao da dođe do projektanta. U tome nije uspeo, jer na adresi na kojoj je privredno društvo registrovano nije pronašao telefon (ni u APR-u, ni u telefonskom imeniku), a sajt firme, koji je sada u rekonstrukciji, tada nije ni postojao. List je doslovno preneo izjavu izvođača radova, koji nigde nije naveo Dabetića kao projektanta, dok od nadležnih u opštini Bečej nije dobio nikakvu informaciju o formiranju komisije, niti je takva odluka objavljena u službenom listu opštine. Takođe, tužilac prethodno nije kontaktirao redakciju ili urednika “Bečejskog mozaika”,niti tražio objavljivanje odgovora.

Komisija za žalbe je zaključila da „Bečejski mozaik“ nije prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije, odnosno da je postupio u skladu sa etičkim pravilima profesije. Tačkom 4 poglavlja I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije predviđena je obaveza novinara da konsultuje što više izvora i da im omogući da iznesu svoj stav. “Bečejski mozaik” je, što se iz teksta vidi, konsultovao sve koje je smatrao relevantnim da odgovore na pitanje zašto su obustavljeni radovi – nadležne u opštini i investitora, a pokušao je i da dođe do projektanta. Zbog toga, Komisija smatra da je novinar postupio u skladu sa tačkom 1 Odeljka V (Novinarska pažnja), odnosno da je postupio sa dužnom novinarskom pažnjom i pokušao da dodatno proveri sve informacije koje je dobio. Tekst je napisan na osnovu istraživačkog rada novinara i na osnovu saznanja do kojih je mogao da dođe. Komisija je posebno uzela u obzir da je reč o malom lokalnom mediju sa ograničenim resursima, koji je, uprkos tome, postupio u skladu po svim pravilima dobre profesionalne prakse i preduzeo sve što je mogao da svoje čitaoce informiše tačno i potpuno.

Komisija za žalbe takođe smatra da je podnosilac tužbe imao mogućnost da iskoristi pravo da zatraži objavljivanje demantija, ukoliko je smatrao da neki navodi iz teksta nisu tačni, što nije učinio.

Zbog svega iznetog, članovi Komisije u postupku „Bečejskog mozaika“ nisu videli nikakvu povredu profesionalnih etičkih normi utvrđenih Kodeksom novinara Srbije.

Beograd, 24. 12. 2015.

Predsedavajući
Vlado Mareš

Kompletan postupak