Irena Tasić protiv portala www.okradio.rs



Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Stojan Marković, Zlatko Čobović,Tamara Skrozza, Marija Kordić, Petar Jeremić,Vladimir Radomirović, Nevena Krivokapić, Ivana Stjelja i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 29.10. 2015. godine, većinom glasova, izriče

JAVNU OPOMENU

Tekstom “Apoteka i privatnici: Sam svoj majstor“, objavljenim 26.avgusta 2015. godine, portal „OK radio

1. prekršio je tačku 4. Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da, kada je to neophodno, konsultuje što više izvora i omogući im da iznesu svoj stav,

2. prekršio je i tačku 1. Odeljka V (Novinarska pažnja) o obavezi novinara da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom.

OBRAZLOŽENJE

Savetu za štampu žalbu je ponela dr Irena Tasić, smatrajući da su joj „tendencioznim, zlonamernim i neisitnitim izveštavanjem“ povređeni čast i ugled. Ona je, između ostalog, navela da je novinar nije uopšte kontaktirao, a da je netačno preneo i odgovore koje je dobio od direktorke Apoteke Vranje. Novinar je izveštavao o navodnom sukobu intresa koji postoji zbog toga što je Irena Tasić zaposlena kao informatičar u apotekarskoj ustanovi u kojoj firma njenog muža servisira fiskalne kase. Pri tom je, kako tvrdi, netačno navedeno da je popravka njen posao u firmi, a da ona umesto toga poziva muža da to radi, kao i da se kase često kvare zbog programa koji je osmislila njihova firma i koji sada sami popravljaju svaki dan.

U odgovoru na žalbu, odgovorni urednik portala i autor teksta naveli su da je novinar postupio u skladu sa standardom dužne novinarske pažnje i da je, pre objavljivanja, proverio tvrdnje neimenovanog izvora - dostavio je pitanja direktorki Apoteke Vranje i njene odgovore uneo u tekst. Oni su istakli da je reč o temi od značaja za javnost budući da se popravke plaćaju novem građana, koji imaju pravo da znaju da li su lični odnosi uticali na izbor firme koja će obavljati posao. Kad je reč o pogrešnoj informaciji da kase održava ista firma koja je i osmislila program i vlasnik je izvornog koda, ona je proistekla iz nejasnog odgovora direktorke apoteke. Ostale primedbe iznete u žalbi uglavnom se odnose na lične komentare autora, koji su u tekstu jasno odvojeni od činjenica koje iznosi.

Članovi Komisije zaključili su da tema jeste važna i nesumnjivo postoji interes javnosti da zna da li ima zloupotreba u radu Apoteke ili sukoba interesa kod zaposlenih. Tema, međutim, nije dobro obrađena, a novinar nije sa potrebnom pažnjom proverio informacije koje je objavio. Novinar je, pre svega, morao da zatraži izjave od osoba o kojima piše, kako bi razjasnio na koji način je firma dobila posao, šta je tačno fakturisano na, kako tvrdi, čak 92 računa, zbog čega se kase stalno kvare, i slične, da bi utvrdio da li postoje zloupotrebe u angažovanju firme „Iristrade“. Takođe, novinar je veoma lako mogao da sazna da je Komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki u ovom slučaju već ocenila da ne postoji sukob interesa. Zbog svega toga, Komisija je zaključila da nisu poštovani profesionalni strandardi, odnosno da je obavljenim tekstom prekršen Kodeks novinara Srbije.

Beograd, 29.10.2015.

Predsedavajući
Vlado Mareš

Kompletan žalbeni postupak