Jelena Milić protiv lista Pečat



Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Savetaza štampu u sastavu: Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Tamara Skrozza, Marija Kordić, Petar Jeremić, Stojan Marković, Zlatko Čobović, Vladimir Radomirović, Nevena Krivokapić, Ivana Stjelja i Dragan Đorđević, na sednici održanoj 24.9.2015. godine, nije uspela da usaglasi odluku o tome da li je „Pečat“ tekstom “Dobročistvo se ne gura pod tepih – samopromocija navodne humanosti“, objavljenim 28.avgusta 2015. godine, prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije. „Za“ odluku da je Kodeks prekršen glasalo je pet članova Komisije, „protiv“ je bilo pet članova, dok je jedan ostao „uzdržan“, zbog čega nije bilo potrebne dvotrećinske većine ni za jednu odluku.

OBRAZLOŽENJE

Jelena Milić podnela je žalbu Savetu za štampu, verujući da je sporni tekst suprotan načelima Kodeksa novinara Srbije koja se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, novinarsku pažnju i zaštitu privatnosti, te da se njime narušava njen ugled i ugrožava bezbednost. „U tekstu se otvoreno navode neistine da sam izbeglicama koje se trenutno nalaze u Beogradu, pružala pomoć radi samoproklamovanja i, kako se u tekstu dalje objašnjava - ne samo zbog toga, već se javnom analizom moje javne istorije u kojoj se ja i moji saradnici predstavaljamo kao neprijatelji Srbije – dolazi do zaključka da sve što radim u vezi pružanja pomoći izbeglicama ima dublju – po implikacijama autora – izdajničku konotaciju“, ističe se u žalbi. Jelena Milić je navela i da je autor teksta naziva NATO lobistkinjom i optužuje da je prekršila zakon postavljajući sugestivno pitanje da li je pribavila korist omogućivši nekome nedozvoljen prelazak granice ili nezakonit boravak u Srbiji.

U odgovoru na žalbu, redakcija „Pečata“ je, između ostalog, navela da je osnovna tvrdnja Jelene Milić da je magazin ustvrdio da je izbeglicama pružala pomoć radi samoproklamovanja neistinita, te da su sve informacije koje su objavili našli na njenom Fejsbuk profilu i Tviteru, koji su otvoreni za javnost, dok je u analizi njene radne istorije samo predstavljeno ono što su ona i njeni saradnici do sada radili, „pa ako je ta aktivnost ’neprijateljska po Srbiju, nismo mi krivi što smo na to ukazali i činjenički potkrepili“. Redakcija je istakla i da Jelena Milić nigde u žalbi nije navela koje su to neistine iznete na njen račun, kao i da je nejasno na koji način su ugrozili njenu i bezbednost njene porodice, koju nigde u tekstu nisu ni pomenuli. „Rad Jelene Milić se može definisati kao lobiranje, a ’Pečat’ ni na koji način nije devalvirao njen rad, nego ga je predstavio onakvim kakav jeste ili bar kakvim ga gospođa Milić predstavlja u javnosti“, kaže se u odgovoru.

Komisija za žalbe je uzela u obzir i to da je redakcija „Pečata“ ponudila Jeleni Milić da odgovori na objavljeni tekst, te da je ona to odbila, ne želeći da „daje legitimitet i kredibilitet nečemu što ne smatra javnim glasilom“.

Kad je reč o sadržaju teksta, deo članova Komisije smatrao je da je tenedenciozan i da je njime Jelena Milić označena kao neko ko ima lošu nameru u odnosu na građane Srbije jer radi za tuđe interese, odnosno da je na taj način diskriminisana na osnovu ideološkog i političkog opredeljenja. Bez obzira što je reč o javnoj ličnosti, koja mora biti spremna i da trpi kritiku zbog stavova koje iznosi, po oceni ovih članova Komisije, autor je prešao granicu do koje samo iznosi kritičke stavove o njenom radu, već je ušao u lični obračun sa ideološkim protivnikom i time prekršio Kodeks novinara.

Ostali članovi Komisije smatrali su da je autor saopštio neke informacje o njenim aktivnostima koje nisu sporne i izneo svoje mišljenje o tome. Pri tom, nije upotrebio nikakve uvredljive kvalifikacije, niti neprimerene termine. Sam izraz NATO lobistkinja, po mišljenju Komisije, nema negativnu konotaciju, s obzirom na to da se vrlo često koristi da bi se opisale razne vrste javnog zagovaranja određenih stavova. Ovaj deo članova Komisije smatrao je i da je „Pečat“ postupio u skladu sa Kodeksom novinara, ponudivši Jeleni Milić da objave njeno reagovanje na tekst.

Zbog svega toga, Komisija nije uspela da donese odluku potrebnom dvotrećinskom većinom.

Beograd, 24.9.2015.

Predsedavajući
Vlado Mareš

Kompletan žalbeni postupak