Mineco LTD protiv Centra za istraživačko novinarstvo Srbije - CINS



Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Ivan Cvejić, Petar Jeremić, Stojan Marković, Zoran Ivošević, Vlado Mareš, Tamara Skrozza, Božo Prelević, Marija Kordić i Predrag Azdejković, na sednici održanoj 25.6.2015. godine, donosi

ODLUKU

Tekstovima “Mineco i propale privatizacije u Srbiji” i “Mito, špijuni, masovi i srpski državljani u poslu sa rumunskim bakrom”, objavljenim u julu 2013. godine, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) nije prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na istinitost izveštavanja, novinarsku pažnju i poštovanje privatnosti.

Kad je reč o odredbi iz odeljka Odgovornost novinara, po kojoj je novinar dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga da proglasi krivim do izricanja sudske presude, Komisija za žalbe nije uspela da usaglasi odluku. Za odluku da Kodeks novinara nije prekršen ni u ovom delu glasalo je šest članova Komisije, dok su tri člana smatrala da jeste. Iako je bilo potrebne dvotrećinske većine, odluka da Kodeks nije prekršen nije mogla biti doneta jer nije ispunjen drugi uslov predviđen pravilima rada Komisije za žalbe – da “za” odluku mora da glasa bar po jedan predstavnik svakog od četiri osnivača Saveta i najmanje jedan predstavnik javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Žalbu Savetu za štampu podneo je Bojan Popović, direktor kompanije “Mineco Ltd”, uz saglasnost Aleksandra Andrejevića i Dimitrija Aksentijevića, na koje se tekstovi takođe odnose. U žalbi je, između ostalog, navedeno da tekstovi sadrže selektivne navode, te da su “rečenice ili pasusi kreirani kao kombinacija činjenica sa nagađanjima, komentarima, navođenjem neosnovanih optužbi, klevetama i glasinama”. Kako se ističe, CINS grubo krši pretpostavku nevinosti, pojedine predstavnike “Mineca” proglašava krivim u postupcima koji su još u fazi istrage, a kompaniju odgovornom za loše privatizacije u Srbiji u kojima nije ni učestvovala. Po oceni podnosioca žallbe, sve ovo je praćeno senzacionalističkom opremom tekstova, a informacije su tako intonirane da navode čitaoca na zaključak da je kompanija “Mineco” “misteriozna kriminalna organizacija odgovorna za propast svake firme u koju investira u svakoj zemlji u kojoj posluje i za sve što je loše privatizovano u Srbiji”. Istovremeno se sračunato prećutkuju sve činjenice koje govore u prilog pozitivnim rezultatima poslovanja kompanije.

U odgovoru na žalbu, Branko Čečen, direktor CINS-a, naveo je da su novinari CINS-a mesecima istraživali ovu temu u saradnji sa međunarodnom novinarskom mrežom OCCRP, te da je svaka informacija u tekstovima potkrepljena zvaničnim dokumentima institucija Srbije i Rumunije, kao i izvodima iz poslovnih registara. Sva dokumentacija dostupna je javnosti na sajtu CINS-a. “Novinari su dali šansu i predstavnicima kompanije ‘Mineco’ da se izjasne, koje smo zvali više puta telefonom i slali pitanja mejlom, ali odgovor koji se odnosi na ova dva teksta nije stigao. U pogledu pokušaja da se predstavnicima preduzeća da prilika da odgovore na ova pitanja, CINS se držao najviših standarda u profesiji – naša nastojanja da dobijemo odgovore na pitanja bila su uporna i dugo su trajala”, ističe se u odgovoru na žalbu.

Članovi Komisije za žalbe ocenili su da je za eventualne neprezinosti u tekstovima, odgovorna i sama kompanija “Mineco”, koja nije odgovarala na pokušaje CINS-a da u toj kompaniji proveri informacije koje u novinari dobili iz drugih izvora. Kako podnosilac žalbe nije demantovao tvrdnje novinara CINS-a da su ih dugo i uporno zvali, Komisija veruje da su novinari postupili su skadu sa pravilima profesije i bez zle namere da unapred diskredituju kompaniju ili ljude o kojima pišu. Po mišljenju  Komisije, postojao je javni interes da se o poslovanju ove kompanije piše, a odbijanjem da odgovori na pitanja CINS-a “Mineco” je možda i sam doprineo da određeni navodi u tekstu ne budu precizni. Komisija je takođe uzela u obzir i to da “Mineco”, koliko je poznato, ni nakon objavljivanja tekstova, za gotovo dve godine nije uputio demanti redakciji, čime je takođe mogao da utiče na sadržaj tekstova na sajtu CINS-a. Zato je Komisija jednoglasno odlučila da nisu prekršene odredbe Kodeksa iz poglavlja: Istinitost izveštavanja, Novinarska pažnja i Poštovanje privatnosti.

Kad je reč o poštovanju pretpostavke nevinosti, odnosno o tome da li su pojedni predstavnici “Mineca”, kako je ponosilac žalbe naveo, proglašeni krivim još u fazi istrage za privatizacije u kojima nisu učestvovali, članovi Komisije za žalbe smatraju da ima delova tekstova u kojima se ne vodi dovoljno računa o tome da ne postoji presuda, odnosno da je reč samo o sumnji da je neko delo počinjeno. Tako se, recimo, i u potpisu ispod slike navodi “zgrada do koje je ‘Mineco’ došao nelegalnim putem”, što nije utvrđeno, dok se na više mesta u tekstu iznose tvrdnje poput “uključen u slučaj korupcije, “vlasnici su se dogovorili da lažno povećaju vrednost imovine, “nameravali su da podmite sudiju”, “uključen je u prevare” i slične, iako sve to tek treba da bude utvrđeno na sudu. Deo članova Komisije smatrao je da ovo ipak nije dovoljno za odluku da je prekršen Kodeks u delu koji se odnosi na obavezu poštovanje pretpostavke nevinosti, jer je iz sadržaja oba teksta jasno da je reč o postupcima koji su u fazi istrage. Oni su smatrali da jezik medija treba da bude malo slobodniji od pravničkog, kako bi tekstovi bili “čitljiviji” i da su greške nastale zbog toga. Ostali članovi mislili su, međutim, da Kodeks jeste prekršen, odnosno da su novinari morali da vode računa o tome da svuda u tekstovima jasno istaknu da ništa od onoga za šta postoji sumnja nije još dokazano na sudu.

Komisija zbog različitih mišljenja članova Komisije, u ovom delu nije mogla da donese odluku, uprkos tome što je postojala neophodna većina za odluku da Kodeks nije prekršen.

Beograd, 25.6.2015.

Predsedavajući
Ivan Cvejić