Sibila i Vladimir Šunjka protiv dnevnog lista „Blic“



Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Savetaza štampu u sastavu: Petar Jeremić, Stojan Marković, Zoran Ivošević, Ljiljana Smajlović, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Ivan Cvejić, Marija Kordić, Zlatko Čobović i Predrag Azdejković , na sednici održanoj 28.5.2015. godine nije uspela da usaglasi odluku o tome da li je „Blic“ tekstom “Tri godine bez posla jer joj gazda ne da knjižicu”, objavljenim 10. februara 2015.godine, prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije. Za odluku da je Kodeks prekršen glasalo je pet članova Komisije, dok je šest članova glasalo na nije, tako da nije bilo potrebne dvotrećinske većine ni za jednu odluku.

OBRAZLOŽENJE

Žalbu Savetu za štampu podneli su advokati Sibile i Vladimira Šunjke, verujući da su spornim tekstom prekršene odredbe Kodeksa novinara koje se odnose na istinitost izveštavanja, novinarsku pažnju i zaštitu privatnosti, U tekstu su, kako je navedeno, prenete neistine, dok su “pripisivanjem nepostojećih osobina i svojstava podnosilaca žalbe, stavljeni u negativan i uvredljiv kontekst”. “Blic”, kako je istaknuto, prenosi tvrdnje bivše radnice, bez ikakvog pokušaja da utvrdi njihovu verodostojnost. Svi podaci za koje podnosioci žalbe tvrde da su netačni (da nikada nisu bili poslodavci Jelene Plavšić, da se protiv njih ne vode nikakvi sudski postupci, da nikada nisu “otvarali i zatvarali firme, menjali adrese i telefone da bi izbegli obaveze“) mogli su lako da se provere, a niko iz redakcije se nije ni obratio Sibili i Vlaidmiru Šunjki. “Novinar, autor taksta i odgovorni urednici nisu posvetili ni minimum dužne pažnje u pokušaju da se čuje i druga strana ili da se elementarno upozanju sa oblasti o kojoj pišu, već su objavili očigledne i škodljive neistine”, ističe se, između ostalog u žalbi.

U odgovoru na žalbu advokata “Blica” navedeno je da su objavljene informacije, prema najboljem saznanju novinarke, tačne i da joj je Jelena Plavšić priložila dokaz da je podnela prijave nadležnim organima. List, kako se ističe, nije objavio nijednu informaciju iz privatnog života podnosilaca žalbe, a reč je o temi za koji postoji opravdan interes javnosti da zna. Uz odgovor je dostavljen i prikaz poruke koju je novinarka uputila Vladimiru Šunjki na fejsbuk profil (koji je, kako se ističe, potom ugašen), kao dokaz da im je ponudjeno da iznesu svoje viđenje problema.

Članovi Komisije su bili nepodeljenog mišljenja da odnos poslodavaca prema zaposlenima jeste tema od javnog interesa o kojoj treba pisati, ali i da to u ovom slučaju nije urađeno na dobar način. Tekst je loše napisan, površan, usmeren samo na izazivanje sažaljenja za “žrtvu”, a sadrži i više nejasnih detalja. . Ipak, članovi Komisije nisu imali jedinstven stav o tome da li je ovakvim načinom izveštavanja prekršen Kodeks novinara. Deo članova Komisije smatrao je da je novinar morao mnogo više da se potrudi da stupi u kontakt sa podnosiocima žalbe, kao i da u nadležnim institucijama proveri sve navode bivše radnice. U suprotnom, tekst je trebalo napisati mnogo pažljivije, bez navođenja imena bivših poslodavaca. Ostali članovi Komisije smatrali su da propusti u tekstu ipak nisu toliki da bi se moglo govoriti o tome da je povređen Kodeks. Oni su ukazali i na to da su tvrdnje iznete u žalbi kontradiktorne, poput toga da je navedeno da “nikada nisu bili poslodavci Jelene Plavšić”, da bi odmah potom rekli da je vlasnik preduzeća bila Sibila Šunjka, ali da to nije već dve godine. U tekstu se jasno navodi da je spor nastao pre tri godine, pa se objašnjenje da podnosioci žalbe nemaju nikakve veze sa čitavim sporom ne čini logičnim. Zbog toga, kako su naveli, ne mogu da podrže takvu žalbu.

Nakon svega iznetog, članovi Komisije nisu uspeli da donesu odluku potrebnom dvotrećinskom većinom.

 

Beograd, 28.5.2015.

Predsedavajući
Ivan Cvejić