Organizacija „Praxis“ protiv dnevnog lista „Informer“



Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Petar Jeremić, Zoran Ivošević, Tamara Skrozza, Marija Kordić, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Stojan Marković, Božo Prelević, Ivan Cvejić i Predrag Azdejković, na sednici održanoj 25.12. 2014. godine, većinom glasova, donosi

ODLUKU

Tekstom „Ulovljen spajder Šiptar“, objavljenim 20. oktobra 2014. godine na naslovnoj strani, dnevni list „Informer“

1. prekršio je tačku 1 Odeljka IV (Odgovornost novinara) po kojoj se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja,

2. prekršio je i tačku 4. Odeljka V ( Novinarska pažnja), po kojoj novinar mora biti svestan opsanosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom I drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu

Nalaže se listu „Informer“ da odluku Komisije objavi najkasnije u trećem narednom broju od dana dostavljanja odluke.

OBRAZLOŽENJE

Žalbu Savetu za štampu podnela je organizacija „Praxis“, uz saglasnost šestoro građana albanske nacionalnosti koji su naveli da je za njih termin “Šipar” pogrdan i da ih vređa takvo označavanje njih i njihovih sunarodnika. „Iako su srpska reč ‘Šiptar’ i albanska reč ‘Shqipatr’ etimološki slične, imaju potpuno drugačije značenje u ovom jezicima i reč ‘Šiptar’ vređa pripadnike albanske nacionalnosti“, navedeno je, između ostalog, u žalbi.

U odgovoru na žalbu, advokat „Informera“ Boris Bogdanović naveo je da je to što se Savetu za štampu nije obratila sama osoba na koju se infomacija odnosi, očigledno rezultovalo i „nepoznavanjem materijalnih činjenica od strane samih žalilaca da se odrednica ’Šiptar’ upotrebljava od strane samih pripadnika albanskog naroda, jer tim izrazom oni nazivaju i sami sebe, pa kao takva ova reč i ne može imati nekakvo pogrdno značenje koje joj se želi pripisati od strane podnosilaca žalbe“, ističe se u odgovoru, a kao dokaz priložen je tekst iz Vikipedije o poreklu reči „Shqiptar“.

Komisije za žalbe je zaključila da ne može da se bavi različitim tumačenjima etimologije upotrebljene reči, jer niti je nadležna, niti dovoljno stručna za to. Moguće je da jedan broj ljudi koristi tu reč ne smatrajući je uopšte pogrdnom i bez ikakve namere da time uvredi pripadnike albanske nacionalne zajednice. Ipak, nesporno je da sami Albanci, ili bar deo njih, reč „Šiptar“ doživljavaju kao uvredu, što bi za medije moralo biti dovoljno za izbegavaju upotrebu takve reči, čak i ukoliko ona, sama po sebi, nema pežorativnu konotaciju. Smernicama u Kodeksu novinara Srbije precizirano je da „nedopustivo kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe“, u ovom slučaju pripadnika nacije čiji je zvaničan naziv u Srbiji Albanci. Takođe, Komisija je ocenila da je u ovom slučaju veoma bitan i kontekst u kojem je naziv upotrebljen. Posao medija je da informišu, a ne da dodatno podižu tenzije izazvane incidentom na utakmici između Srbije i Albanije i komentarima tog događaja, te je insistiranje na upotrebi spornog termina prilikom izveštavanja o tom događaju, posebno neprihvatljivo.

Zbog svega iznetog, Komisije je sa osam glasova „za“ i dva „uzdržana“ odlučila da je „Informer“ prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije i naložila mu da ovu odluku objavi.

Beograd, 25.12.2014.

Predsedavajući
Petar Jeremić