Ljuba Pantović protiv dnevnog lista "Kurir"



Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Zoran Ivošević. Tamara Skrozza, Nebojša Spaić, Petar Jeremić, Stojan Marković, Božo Prelević, Vlado Mareš i Predrag Azdejković, na sednici održanoj 26.9. 2013. godine, većinom glasova donosi

 ODLUKU

Tekstovima „Ljuba: Skupljam dokaze da mi je dečko zaveo maloletnu ćerku“, „Ljuba Pantović: Moja je stvar da li mi je ćerka trudna“, „Karađorđe oprostio: Prihvatiću unuče iako mu je otac Čabarkapa!“, „Ljubina čerka i Čabarkapa ulaze na farmu 5?“, „Ispovest Aleksandre Subotić: Ljuba me je ladno izbacila na ulicu“, „Karađorđe: Aleksandra me je izdala, neću da čujem za nju“, „Haos: Ljuba Čabarkapu prijavila policiji“, „Čabarkapu tužili zbog otmice ćerke“ i „Šokantno: Čabarkapa u provodu sa ženom i ljubavnicom“, objavljnenim u toku juna, jula i avgusta 2013. godine dnevni list „Kurir“

1.prekršio je tačku  6 Odeljka VI (Odnos prema izvorima informisanja) o obavezi novinara da maloletnike intervjuiše jedino u prisustvu ili uz saglasnot roditelja, odnosno stratelja.

2.prekršio je i tačke 1 i 4 Odeljka VII (Poštovanje privatnosti) o obavezi novinara da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše i da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom.

Nalaže se dnevnom listu „Kurir“ da ovu odluku Komisije objavi u najkasnije u trećem broju od  dana dostavljanja odluke.

OBRAZLOŽENJE

Ljuba Pantović Subotić podnela je žalbu zbog serije tekstova koje je „Kurir“ objavio, smatrajući da je list prekršio Kodeks novinara koje se odnose na poštovanje privatnosti i zaštitu maloletnika. „Kurir“ je u nastavcima, pišući o privatnom životu njene porodice, kako je navela, objavljivao ime i fotografije njene maloletne ćerke, kao i njene izjave i intervjue za koje nije sigurno ni da ih je zaista dala. „Sve to je“, kako je istakla, „uticalo vrlo negativno na psihu moje dece, kao i na porodične odnose“.

U odgovoru na žalbu, advokat „Kurira“ je, između ostalog naveo, da Ljuba Subotić Pantović učešćem u rijaliti programu „Farma“, „svojom voljom postala javna ličnost, koja se odrekla prava na privatnost i pristala na zainteresovanost javnosti za njen privatan život“. Takođe, kako se ističe, članovi njene porodice doborovoljno su davali izjave i pozirali za medije „čime su i sami postali javne ličnosti“. Advokat „Kurira“ je naglasio i da su sve objavljene informacije tačne i proverljive, ili su pak zasnovane na izjavama samih aktera događaja.

Članovi Komisije ocenili su da je reč o disfunkcionalnoj porodici, kao i da i sami roditelji i rođaci zloupotrebljavaju maloletnu devojčicu jureći publicitet, jer je nesumnjivo da su oni pokrenuli čitavu priču u medijima. Uvažajavući i moguću želju medija da ukažu na porodičnu i društvenu patologiju, kao i legitimno zanimanje tabloida za ličnosti koje svojim ponašanjem izazivaju znatiželju javnosti, Komisija je zaključila da je pređena granica profesionalnog i etičkog ponašanja. Kodeks je vrlo jasan kada je reč o zaštiti maloletnika i novinari su obavezni da se toga drže. Pristanak šesnaestogodišnje devojčice na fotografisanje ili davanje izjava nije dovoljan da novine to objave, budući da je reč o osobi koja u tom životnom dobu  ne može zrelo da rasuđuje. Takođe, opravdanje ne može biti ni to što je majka „pristala da bude javna ličnost“ i što su i ostali članovi porodice pristali da učestvuju u medijskom „praćenju“ njenog privatnog života.

Članovi Komisije nisu imali jedinstven stav o tome da li je neko ko učestvuje u rijaliti programu javna ličnost ili samo osoba koja svojim delom pobuđuje interesovanje javnosti, kao ni o tome da li je pravo na privatnost javne ličnosti uvek suženo u odnosu na prava „običnih ljudi“. Većina članova Komisije smatrala je da i detalje iz privatnoh života javnih ličnosti treba iznositi samo onda kada su u suprotnosti sa funkcijom koju obavlja ili suprotne idejama koje javno zagovara, dok su dva člana Komisije mislila da je to pravo uvek suženo. Ta dva člana Komisije su istakla i da je u ovom slučaju reč o „simbiozi tabloida i tabloidnih ljudi“ koji zajedno učestvuju u nečemu obostrano korisnom, te da se ne može govoriti o tome da mediji nekoga zloupotrebljavaju ili da nekom nanose štetu.

Zbog svega ovoga, Komisija je sa šest glasova „za“ i dva „protiv“ odlučila da je „Kurir“ prekršio Kodeks novinara Srbije i naložila listu da ovu odluku objavi.

Beograd, 26.9.2013.                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsedavajući

                                   Zoran Ivošević