Rezultati rada Komisije za žalbe Saveta za štampu od 1. januara do 31. avgusta 2017. godine



 (predstavljeni na tribini održanoj 13. septembra 2017. godine u Press centru UNS-a)



Foto: Press centar UNS-a


U proteklom periodu Savetu za štampu podneto je 65 žalbi na medijske sadržaje, što je za 23 manje nego u istom periodu prethodne godine. Od podnetih žalbi pred Komisiju su stigle 43 žalbe. Zbog formalnih nedostataka odbačeno je 16 žalbi, četiri su rešene medijacijom pre razmatranja na sednicama komisije, a dve žalbe su još u proceduri. Čak 31 žalbu podnele su nevladine organizacije i ovo je prvi put od kada je Savet za štampu počeo da radi da je u nekom periodu broj žalbi koje su podnele organizacije veći od broja žalbi koje su podneli građani, koji su se, u istom periodu, 26 puta žalili Savetu za štampu. Četiri žalbe podneli su mediji jedni protiv drugih, a po dve članovi Komisije za žalbe i instucije i preduzeća.

Da Kodeks novinara Srbije nije prekršen Komisija je odlučila samo tri puta, dok u šest slučajeva nije uspela da usaglasi odluku da li je, ili nije, bilo prekršaja Kodeksa, zbog nedostatka potrebne većine od osam glasova za odluku. Prekršaj Kodeksa konstatovan je u 35 slučaja. Od ovog broja, 15 odluka o tome da je prekršen Kodeks Komisija je donela za medije koji su prihvatili nadležnost Saveta za štampu, dok je 20 javih opomene izrečeno medijima koji nisu prihvatili samoregulaciju.

Od pomenutih 15 odluka, mediji su objavili samo četiri, iako su prihvatanjem nadležnosti Saveta preuzeli obavezu da prihvataju i objavljuju odluke Saveta. Mediji koji nisu u sistemu samoregulacije nemaju obavezu objavljivanja javnih opomena.

Najviše odluka o tome da je objavljivanjem medijskih sadržaja prekršen Kodeks doneto je protiv „Politike“, koja nije objavila ni jednu od pet odluka Komisije za žalbe. Po tri puta su, po oceni Komisije, u istom periodu, Kodeks prekršili Alo i Blic, a po jednom Kurir, Večernje novosti, Telegraf.rs i Pančevac. Najviše javnih opomena imao je Informer – šest, zatim Srpski Telegraf - četiri, Tabloid - dve, a po jednu Kraljevo online, Žig info, Glas Zapadne Srbije, Dnevni žurnal, ePodunavlje, Ekspres, Afera, PP Media, Gradski portal 018 i Peščanik.

I dalje se najčeće krše odredbe iz poglavlja Istinitost izveštavanja (16 puta), potom iz poglavlja Novinarska pažnja (15 prekršaja), a čak 13 puta su bile prekršene i odredbe koje se odnose na zabranu diskriminacije, što je rezultat većeg angažovanja nevladinih organizacija u podnošenju žalbi Savetu. U devet slučajeva je konstatovano da naslov ne odgovara sadržaju teksta, dok je pravo na privatnost prekršeno šest, a pravo na odgovor četiri puta.

Predsedavajući Komisiji za žalbe Saveta za štampu Zlatko Čobović, kao najinteresantnije primere naveo je žalbe savetnika predsednika Republike Srpske Pera Simića koju je podneo protiv lista Danas, i nevladine organizacije Da se zna, koja se žalila na tekst objavljen u nedeljniku Afera.

Savetnik predsednika Republike Srpske Pero Simić obratio se Savetu za štampu jer Danas nije objavio njegov odgovor na kolumnu novinarke tog lista. „Zapravo, sve je počelo tako što je novinarka objavila tekst, na koji je Simić reagovao i koji je objavljen. Onda je novinarka objavila sledeći tekst, kojim je praktično nastavila polemiku, na šta je podnosilac žalbe opet poslao odgovor. Redakcija ga nije objavila, pravdajući se time da je uvredljiv po novinarku, i zatražila od Simića da ga prilagodi kako bi mogli da ga objave. Umesto savetnika, odgovorio je predsednik Republike Srpske, što je redakcija objavila, ali se savetnik Simić žalio jer njegov tekst nije objavljen. Komisija nakon diskusije nije uspela da usaglasi odluku, glavna dilema je bila da li je trebalo poštovati pravo na odgovor ako je odgovor uvredljiv ili ne i da li ga treba objaviti. Po mom mišljenju, i tekst, i odgovor su uvredljivi, a na redakciji je da odluči u takvim slučajevima“, naveo je Čobović. On je podsetio i na slučaj nedeljnika Afera koji je objavio tekst o nastavnom paketu za obuku o seksualnom uznemiravanju dece. Reč je o jednom u nizu tekstova iz različitih medija, koje je Komisija razmatrala, a koji su se odnosili na ovu temu. Zamerka koju je Komisija imala u gotovo svim ovim teksovima je ista.

Podnosilac žalbe se žalio na stavove sagovornika u tekstu, ali kako je ocenio Čobović, nije sporno, jer oni imaju pravo da izraze svoje mišljenje. Problem je u tome što je autor teksta prećutao činjenicu koja može bitno da utiče na stav javnosti o ovom slučaju, tačnije da je sporni priručnik zapravo namenjen nastavnicima, a ne osnovcima kako se zaključuje iz teksta.

Član Komisije za žalbe Petar Jeremić podsetio je da je Komisija prethodnih meseci razmatrala i slučaj “fantomskih komentatora“ iz dnevnog lista Politika:

„Svakako je najinteresantniji slučaj koji je izazvao veliku pažnju i profesije i javnosti - objavljivanje navodnih autorskih tekstova nepostojećih ličnosti, potpisanih fantomskim titulama. U tim tesktovima izneti su diskriminatorni stavovi prema žena, tvrdilo se da su one zapravo krive za nasilje koje im se događa, a jedan od tih tekstova potpisan je imenom izvesnog dr Petra Veličkovića i titulom forenzičkog psihijatra iz Kanade. Ispostavilo se da takva osoba ne postoji, a da je uz tekst objavljenja fotografija poznatog nemačkog glumca Andreasa Kaufamana. Razmatrali smo dve žalbe, organizacije koja se bavi zaštitom prava žena, i gosodina Kaufmana i u oba slučaja odlučili da je Kodeks prekršen“, rekao je Jeremić.

On je naveo i slučaj lista Blic, koji je objavio priču o nemačkom državljaninu koji je u avionu Er Srbije doživeo infarkt: „Pohvalili su se kompanija i doktorka kako su spasili putnika, a Blic ne samo da je napisao njegovo ime, već je, neovlašćeno, objavio i njegpve fotografije sa Fejsbuka. Sve to iako je on rekao da ne želi da bude pomenut u novinama, zbog čega je Komisija za žalbe utvrdila da je time povređeno njegovo pravo na privatnost.

On je, takođe, naveo i primer lokalnog portala iz Prijepolja koji je odbio da skine komentar nakon žalbe osobe čija se fotografija pojavila uz komentar. Žalila se novinarka lokalne televizije, jer je u komentaru na tekst objavljen na tom portalu objavljena njena fotografija. Tvrdila je da ona nije autor komentara i zatražila od urednika da ga ukloni, što je on odbio, tvrdeći da je komentar stigao sa IP adrese lokalne televizije i da se fotografija automatski generisala. Komisija je ocenila da je urednik, čak i da je ovo tačno, bio u obavezi da komentar ukloni nakon što ga je koleginica obavestila da je njena fotografija zloupotrebljena.

Ogovarajući na pitanja prisutnih koja su se odnosila na povećanje broja odluka koje nisu objaljene, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta je istakla da to izgleda zavisi od ljudi koji u određenom trenutku vode redakciju:

„U listu Alo je došlo do promene vlasnika, pa izgleda da imamo šum na vezama, neki drugi nisu svesni da kao članovi saveta za štampu imaju tu obavezu. Nešto se desilo i u Politici, koja niti objavljuje odluke, niti odgovara na žalbe, niti na bilo koji način sarađuje sa Savetom za štampu“, rekla je. Dodala je da je Upravni odbor odlučio da u buduće redovno objavljuje saopštenja o tome koji mediji su izbegli obavezu da objave odluke Komisije za žalbe.

Prisutne je zanimalo i da li se žale pojedinci koji završavaju na naslovnim stranama, ne zbog borbe medija za tiraž, nego kao žrtve političkog rata. Odgovarajući na to pitanje Zlatko Čobović je naveo da je stvar svakog pojedinca da li će se žaliti: „Ukoliko nam se neko žali mi donosimo odluku, a stvar je izbora da li će nam se neko žaliti ili neće, kao što je i stvar izbora da li će biti zadovoljan moralnom satsifakcijom, ili će ići dalje na sud“, rekao je Čobović.


Zaključci:

  • Broj žalbi Saveta za štampu opada, iako je na osnovu monitoringa poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama na nacionalnom nivou utvrdjeno da raste broj prekršaja.
  • Redakcije takođe sve redje odgovaraju na žalbe, i objavljuju odluke Komisije za žalbe.
  • Po prvi put je broj žalbi koje su Savetu podnele organizacije veći od broja žalbi koje su podneli građani
  • Savet će ubuduće redovno objavljivati koji mediji nisu ispunili obavezu da objave odluke Komisije o tome da su prekršili Kodeks novinara
  • Samoregulacija je dobra, jer oštećeni gradjani dobijaju moralnu satisfakciju ukoliko se odluka objavi, što je u zemljama u kojima je samoregulacija razvijena i sa dugom tradicijom, dovelo do smanjenja broja tužbi protiv medija, ali naši mediji još ne vide dovoljno prednosti samoregulacije

 

VIDEO: Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu u 2017. godini
13.09.2017. / Press centar UNS-a