Rezultati rada Komisije za žalbe Saveta za štampu u periodu od 1. maja do 31. avgusta 2016.



(predstavljeni na tribini 8. septembra 2016. u Press centru Udruženja novinara Srbije)



Foto: Press centar UNS-a


U štampanim i onlajn medijima, kao i u prethodnom periodu, najčešće su kršene odredbe Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na istinitost izveštavanja, a zatim na obavezu poštovanja privatnosti i zabranu diskriminacije i govora mržnje. Broj žalbi je u stalnom porastu, a i dalje je u 90 odsto slučajeva istim tekstom prekršeno više odredaba Kodeksa novinara. Ovo je pokazala analiza odluka Komisije za žalbe Saveta za štampu periodu od 1. maja do 31. avgusta 2016. godine.

U ova četiri meseca Savetu za štampu podnete su ukupno 43 žalbe, što je nešto više nego u prethodnom periodu, a Komisija je donela 26 odluka. Od razmatranih žalbi, samo u dva slučaja je odlučila da nije bilo povrede Kodeksa novinara. U 24 slučaja konstatovano je da je učinjen prekršaj, a od toga su u 12 slučajeva Kodeks prekršili mediji, koji su prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu, dok je 12 javnih opomena izrečeno medijima koji nisu prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu. Samo tri žalbe su rešena medijacijom, posredovanjem između podnosilaca i redakcija, što pokazje da redakcije još nisu spremne da priznaju i isprave svoje greške.

Komisija je konstatovala da je u ovom periodu češće nego ranije kršeno pravilo poštovanja pretpostavke nevinosti,  pre svega u vezi sa slučajevima ubistva pevačice Jelene Marjanović i silovanja i ubistva trogodišnje devojčice iz okoline Zaječara. Češće nego ranije, utvrđeno je i kršenje pravila o zabrani diskriminacije i govora mržnje, što je, verovatno, rezultat povećane aktivnosti nevladinih organizacija, koje su češće podnosile žalbe po ovom osnovu.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, osvrnula se na konferenciji za novinare održanoj 8. septembra, na novinu koja je početkom godine uneta u Statut Saveta za štampu, a kojom je omogućeno članovima Komisije za žalbe , što su oni iskoristili , pa je na sednicama u junu i julu Komisija razmatrala osam takvih žalbi.


Slučajevi:

 

Slučaj koji je privukao najviše pažnje u ovom periodu, a koji i dalje dobija veliki prostor u medijima, jeste ubistvo prevačice Jelene Marjanović. Svakoga dana „otkrivani“ su novi detalji o ubistvu i o tome ko je ubica, ukazivalo se na članove porodice Marjanović kao potencijalne ubice, a opisivano je i ponašanje i osećanja maloletnog deteta ubijene. Petar Jeremić, član Komisije, podneo je žalbe zbog drastičnog svakodnevnog kršenja Kodeksa u izveštavanju o ubistvu pevačice protiv četiri dnevne novine, na osnovu rezultata monitoringa koji spovode on i članica Komisije Tamara Skrozza. Komisija je odlučila da su svi prekršili Kodeks novinara po više osnova -od istinitosti izveštavanja  (posebno zbog predstavljanja nagađanja  i pretpostavki kao činjenica), kršenja pretpostavki nevinosti, prava na privatnost... Članovi Komisije su naročito ukazali da su svi izvori anonimni, kao i da je poseban problem to što mediji nisu vodili računa o etičkom pravilu da dete ne sme biti ugroženo time što će na bilo koji način biti učinjeno prepoznatljivim. Mediji su u ovom slučaju objavljivali sve podatke i fotografije maloletne ćerke ubijene pevačice.

Drugi slučaj koji je potresao javnost, a zbog kojeg su Skrozza i Jeremić podneli žalbe,  bio je silovanje i ubistvo trogodišnje devojčice iz okoline Zaječara, gde su se mediji „takmičili“ ko će izneti što monstruoznije detalje ovog užasnog zločina. Komisija je ocenila da su mediji prekršili pravila o istinitosti izveštavanja, odgovornosti novinara i poštovanju privatnosti. Posebno je ukazano na nepoštovanje dostojanstva žrtve. Komisiji je značajno pomoglo i saopštenje Rodoljuba Šabića, poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je, uvidom u „papire iz istrage“,  utvrdio da ništa od onoga što su mediji objavili kao sadržaj obdukcionog nalaza, zapisnika sa saslušanja ubice i iz ostalih dokumenata iz istrage, nije bilo tačno.

Petar Jeremić je, govoreći o slučaju ubistva Jelene Marjanović na konferenciji za novinare, rekao da je od kolega koje uređuju neke od tabloida nezvanično čuo da oni veruju da su radili u javnom interesu, time što su pomagali policiji da uhvati ubicu, tačnije da „slome“ muža na koga policija sumnja, ali nema dokaze. Komisija za žalbe je zbog toga posebno ukazala da novinari ne smeju da rade posao policije, niti pravosudnih organa, da je njihovo da informišu, a ne da pronazale ubice.

Slučaj glumice Danice Maksimović, čije fotografije sa nudističke plaže je, bez njenog odobrenja, objavio "Kurir", podigao je takođe veliku prašinu u javnosti. Komisija za žalbe, kojoj se Danica Maksimović obratila, utvrdila je da je "Kurir", bez obzira što je reč o javnoj ličnosti, povredio njeno pravo na privatnost, kao i da je, tajnim snimanjem na mestu na kojem je to zabranjeno, prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na obavezu korišćenja časnih sredstava.

U proteklom periodu jedan broje medija prestao je da objavljuje odluke Komisije za žalbe, ukazali su predstavnici Komisije, uz ocenu da će ubuduće saopštavati koji mediji ne poštuju svoje obaveze. Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija, kazala je da je nezvanično objašnjenje koje su dobili od nekih medija, svojih članova, bilo da su smatrali da to ne moraju da rade ukoliko je podnosilac žalbe član Komisije, pošto tu ne postoji „oštećena strana“, kojoj bi time trebalo pružiti moralnu satisfakciju. Stav Saveta je, međutim, jasan -  sve odluke o tome da je neki medij prekršio Kodeks moraju da se objave, jer žalbe koje podnose članovi Komisije imaju identičan tretman pred Komisijom, kao i one koje podnose lično oštećeni građani ili institucije.

Uputstvo za primenu Kodeksa u onlajn medijima

 

U Savetu za štampu u toku je izrada Uputstva za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju. Na nacrtu dokumenta, koji je pri kraju, radi osmočlana radna grupa koju je formirao Savet, a projekat finansira Ministarstvo kulture i informisanja. Jedan od članova radne grupe, advokat Miloš Stojković, objasnio je da je osnovni cilj dokumenta da, s jedne strane, istakne važnost poštovanja etičkih pravila, a, s druge strane, da odgovori na izazove u onlajn medijima. On je rekao da je posao pri kraju i da će se nacrt dokumenta, koji prati strukturu Kodeksa, vrlo brzo naći na javnoj raspravi. Uputstvo ima i deo koji se bavi specifičnostima onlajn okruženja: ustanovljava pravila koja se odnose na objavljivanje odgovornih informacija na internetu, na korišćenje informacija sa društvenih mreža i onih koje potiču iz elektronske komunikacije, kao i na to kakav je tretman moderacije komentara i sadržaja koje stvaraju korisnici. Ovaj dokument, kako je rekao, treba da pomogne Komisiji pri odlučivanju i da pruži putokaz onlajn medijima, ne samo tradicionalnim medijima koji imaju svoja internet izdanja, već i svim ostalim portalima koji imaju strukturu medija i objavljuju medijske sadržaje.

Predsedavajući Komisiji za žalbe Stojan Marković je istakao da bi, po njegovom mišljenju, Savet za štampu trebalo da proširi nadležnost i na elektronske medije. O tome je bilo reči  i na nedavno održanom regionalnom skupu u Bosni i Hercegovini, kada je konstatovano da ne postoji nijedan opravdan razlog zbog kojeg i elektronski mediji ne bi bili u ingerenciji saveta za štampu, kada je u pitanju kršenje novinarskih kodeksa, jer državna regulatorna tela uglavnom ne funkcionišu dobro i ne bave se etičkim pitanjima. On je dodao da se to vidi i na primeru Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Srbiji, koje nije u punom sastavu, odugovlači sa odlukama i, kako je naglasio, nije izreklo bilo kakvu sankciju, niti odlučivalo o bilo kojoj žalbi na kršenje novinarske etike. Komisija za žalbe je, s druge strane, pokazala odlučujući o žalbama državnih zvaničnika, da ne podleže pritiscima, već se  rukovodi isključivo Kodeksom i novinarskom etikom. 


Zaključci:

 

- Broj žalbi Savetu stalno raste, ali se i broj prekršaja Kodeksa svakodnevno povećava

- Članovi Komisije će i dalje koristiti pravo da podnose žalbe, koje im je omogućila dopuna Statuta, uprkos tome što mediji pokušavaju da izbegnu obavezu da objave odluke Komisije

- Kao i do sada, Komisija će reagovati na sve prekršaje, neće podlegati nikakvim pritiscima, a odluke će donositi u skladu s pravilima i nepristrasno

- Komisija je pozvala policiju i tužilaštvo da, posebno u slučajevima ubistava koji izazivaju veliku pažnju javnosti, odrede osobe koje će medijima davati informacije, kako bi se izbeglo objavljivanje nagađanja i utrkivanje u plasiranju neistina

- Donošenje uputstva za primenu Kodeksa u onlajn medijima, čija izrada je pri kraju, trebalo bi da doprinese većem poštovanju profesionalnih etičkih standarda u onlajn okruženju

 

VIDEO: Snimak tribine „Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu u protekla tri meseca"
08.09.2016. / Press centar UNS-a