Rezultati rada Komisije za žalbe Saveta za štampu u periodu od 1. februara do 24. aprila 2016.



VIŠE ŽALBI, VEĆA PAŽNJA JAVNOSTI I VEĆI UTICAJ


Iako broj žalbi o kojima odlučuje Komisija za žalbe iz meseca u mesec raste, a žalbe postaju sve kompleksnije, to nije jedini parametar koji pokazuje porast uticaja i ugleda Saveta za štampu. U periodu u kojem je zabeležno više slučajeva flagrantnog kršenja Kodeksa novinara Srbije i koji je u tom kontekstu bio izuzetno osetljiv, članovi i članice Komisije bili su redovni sagovornici medija, nastupali na praktično svim medijskim konferencijama, a nije bilo ozbiljnije analize medija koja se nije pozvala na podatke Saveta.

Žalbe o kojima je u ovom periodu odlučivala Komisija za žalbe privukle su veliku pažnju javnosti, na sednicama je sve veći broj posmatrača, a martovska sednica u Novom Sadu održana je pred punom salom Nezavisnog društva novinara Vojvodine.


U periodu od februara do kraja aprila, Komisiji za žalbe podneto je 36 žalbi, dok je u prethodnom tromesečju taj broj bio 28. Do trenutka podnošenja ovog izveštaja, na konferenciji za novinare 26. aprila, bilo je rešeno 17 žalbi: u devet slučajeva odlučeno je da je Kodeks prekršen, i to u više tačaka (najmanje u dve). Najčešće su kršene odredbe iz I poglavlja, koje se odnosi na novinarsku pažnju: uglavnom je u pitanju bila tačka 2, odnosno razlika između pretpostavki, nagađanja i činjenica, kao i tačka 4, odnosno obaveza novinara da konsultuje više izvora. Osim toga, vrlo su često kršene odbredbe koje se odnose na poglavlje V i novinarsku pažnju: najčešće tačka 3, koja se odnosi na izostavljanje podataka koji mogu bitno da utiču na stav čitalaca.

Zanimljivo je da je u ovom periodu zabeležen i povećan broj kršenja tačke 1 Poglavlja IV, koja se odnosi na diskriminaciju i govor mržnje. Ova tendencija je značajna, tim pre što predstavlja direktnu posledicu većeg angažmana nevladinih organizacija, odnosno većeg broja žalbi koje one upućuju Komisiji, štiteći tako interese grupa koje zastupaju.

Na sednici održanoj 26. februara prvi put se odlučivalo po izmenjenom Statutu Saveta za štampu koji - za razliku od prethodnog - predviđa da je neophodno da za svaku odluku glasa bar osam članova Komsije, bez obzira da li je za takvo rešenje glasao predstavnik nekog od osnivača.


SLUČAJ

Slučaj koji je privukao najviše pažnje u ovom vremenskom intervalu bila je žalba tri žalioca na tekst "Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova" objavljen u listu "Politika": na ovaj tekst žalili su se Lokal pres, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija portala Južne vesti. Žalbe su se međusobno razlikovale, ali se glavna primedba odnosila na ocenu da tekst sadrži podatke koje "autor tumači na vrlo sporan način, bez ikakve dodatne provere, i to tako da dovodi u vezu "američki novac" sa uticajem na uređivačku politiku medija koji se u tekstu pominju i rad nevladinih organizacija koje su nabrojane. U sva tri slučaja, Komisija je na sednici 26. februara, sa dva glasa protiv, odlučila da je "Politika" prekršila tačku 4 Odeljka I i tačku 3 Odeljka V, koje se odnose na obavezu konsultovanja više izvora, odnosno na prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti.  

Vrlo burna rasprava tokom sednice Komisije, otvorila je niz važnih pitanja s kojima su se članovi i do sada sretali u svom radu - pre svega, radi se o pitanju da li činjenica da žalilac pre obraćanja Savetu nije zahtevao demanti ili odgovor, predstavlja "olakšavajuću okolnost" za list u kojem je sporni tekst objavljen. U ovom slučaju, naime, neki žalioci obratili su se "Politici", a neki nisu. Konačno, većina članova Komisije ocenila je da podnošenje demantija nije obaveza, te da - kako se navodi u obrazloženju odluke, "onaj ko je oštećen ima pravo da sam proceni da li će redakciji poslati odgovor ili će se na sadržaj teksta odmah žaliti samoregulatornom telu". Komisija je ipak preporučila žaliocima da ukoliko je moguće, pre obraćanja samoregulatornom telu, pokušaju da problem reše sa samim redakcijama.

S druge strane, većina članova Komisije smatrala je da ni objavljivanje odgovora ne oslobađa list odgovornosti za to što je, kako je ocenjeno, sama tema "obrađena na loš način, suprotno etičkim principima profesije, tendenciozno i uz obilje nepreciznih podataka "koji su su ciljano birani ili prećutkivani".


MONITORING DNEVNE ŠTAMPE

Pored rezultata rada Komisije, uvodničari na konferenciji za novinare održanoj 26. aprila saopštili su i rezultate monitoringa štampanih medija koje Savet realizuje od aprila 2015.


Foto: Press centar UNS-a


Saopšteno je da je od 1. do 24. aprila zableženo je 508 tekstova kojima je Kodeks prekršen u jednoj ili u više tačaka. Poređenja radi, prošle godine je u istom periodu zabeležen 231 takav tekst (a u tom trenutku je takođe bilo osam dnevnih novina), što znači da imamo više nego duplo prekršaja kodeksa u odnosu na april 2015.

Slična je situacija bila i u martu, kada je zabeleženo 487 u kojima je kršen Kodeks. Pošto je prošlogodišnji monitoring započeo u aprilu, ne postoji referentna vrednost, ali je vrlo ilustrativno da je već martovski rezultat oborio "rekord" iz 2015, kada je u julu zabeležen 481 tekst u kojem postoje ogrešenja o Kodeks novinara.

Uvodničari su istakli da su, osim po drastičnom broju prekršaja, mart i april i po mnogo čemu drugom pratili trendove zabeležene i ranije: mnoštvo psovki i prostakluka u tekstovima o rijaliti programima, sporadične hajke na ovog ili onog političara, PR sadržaji koji nisu obeleženi i predstavljeni su kao novinarski prilozi, konstantno otkrivanje identiteta lica osumnjičenih za krivična dela i kršenje prava na pretpostavku nevinosti.

Ipak, tokom aprila dogodilo se nešto predstavlja kuriozitet kada je u pitanju nepoštovanje Kodeksa - u pitanju je ubistvo pevačice Jelene Marjanović koje je postalo udarna tema većine medija. Izuzeci su "Politika", koja je o tom slučaju ređe izveštavala, i "Danas" koji se temom uopšte nije bavio.  

Od 3. aprila, kada se prvi put pojavljuju tekstovi o ubistvu Jelene Marjanović, zaključno sa 24. aprilom, u osam dnevnih listova bilo je 98 tekstova u kojima je zabeleženo kršenje najmanje jednog, a najčešće 4 tačke kodeksa novinara Srbije - pre svega iz Poglavlja 1 koje se odnosi na istinitost izveštavanja i Poglavlja 7 koje se tiče zaštite prava na privatnost.

Ako to uporedimo s ukupnim brojem problematičnih tekstova u ovom mesecu, ispostavlja se da se praktično petina odnosi na istu priču.


Zaključci:

-Broj žalbi upućenih Komisiji sve više raste, ali istovremeno se drastično povećava broj prekršaja Kodeksa novinara Srbije na dnevnom nivou

- Zbog toga bi poštovanju Kodeksa novinara Srbije trebalo posvetiti još veću pažnju - ne samo u kontekstu rada Komisije za žalbe, već i putem edukacije novinara i medijskih konzumenata, kao i konstantnim javnim ukazivanjem na drastična ogrešenja o profesionalne standarde.

-Komisija za žalbe nastavlja svoje redovne aktivnosti, odupirući se svakoj naznaci pritiska i oslanjajući se u odlučivanju isključivo na Kodeks novinara Srbije

 

VIDEO: Snimak tribine „Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu u protekla tri meseca"
26.04.2016. / Press centar UNS-a