Rezultati rada Komisije za žalbu Saveta za štampu za period novembar 2015. – februar 2016.



(predstavljeni na tribini 26. februara 2016. u Press centru Udruženja novinara Srbije)


 

Nova pravila rada i novi način glasanja


U štampanim i onlajn medijima u Srbiji najčešće se i dalje krše odredbe Kodeska novinara Srbije koje se odnose na istinitost izveštavanja, tačnije na nerazlikovanje činjenica od komentara, pretpostavki i nagađanja, nepoštovanje obaveze konsultovanja više izvora ili slepo verovanje jednom izvoru. Čest prekršaj jeste i nepoštovanje etike i kulture javne reči, u šta spada i neobjavljivanje odgovora, a neretko mediji ne poštuju ni privatnost osoba o kojima pišu. To pokazuju odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu o žalbama koje su Savetu upućene u periodu od novembra 2015. do februara 2016. godine.

U ova tri meseca podneto je 28 žalbi, što je u okviru proseka u poslednih godinu dana.Komisija za žalbe Saveta za štampu razmatrala je u istom period 23 žalbe i u čak 17 slučajeva odlučila da je Kodeks novinara Srbije prekršen. Tri žalbe su povučene, jedna je odbačena iz formalnih razloga, jedna je još u proceduri. Za razliku od prethodnih tromesečja u ovom periodu većinu žalbi, čak 15, podneli su upravo mediji, novinari ili medijske organizacije. Među njima sedam je podneo dnevni list „Kurir“, njegov izdavač Adria Media ili generalni direktor te kompanije Aleksandar Rodić, od čega se četiri žalbe odnosne na tekstove objavljene u dnevnom listu„Informer“.„Južne vesti“ su Savetu za štampu podnele četiri žalbe.

Savet za štampu je 22. januara 2016. uneo i nekoliko promena u rad ovog samoregulatornog tela i njegove Komisije za žalbe izmenom Statuta i Poslovnika o radu Komisije. Kako je istakla generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, tim izmenama trebalo bi da budu otklonjeni evidentirani problemi u radu Saveta, na osnovu zamerki koje su stizale i spolja, a sve u cilju boljeg i efikasnijeg rada. Statutom je izmenjen sastav Upravnog odbora Saveta, koji će od sada imati pet članova, a to će biti predsednici organizacija koje su osnivači ovog tela. Novi članovi UO su, naime, predsednik UO Asocijacije medija Zoran Sekulić, predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, predsednica Lokal presa Mileva Mališić, dok je za petog čkana Asocijacija medija izabrala Stevana Ristića, direktora nedeljnika „Vreme“.

Novakovićeva je objasnila i da je promenjeno ono na šta je bilo najviše primedbi, a to je način glasanja prilikom donošenja odluka UO i Komisije za žalbe. Do sada je za svaku odluku morao da glasa barem po jedan predstavnik osnivača, što je stvaralo mogućnost „veta“ pojedinih organizacija na određene odluke, ali to ubuduće neće više biti slučaj. Na sednicama UO odlučivaće se većinom, odnosno biće potrebni glasovi najmanje tri od pet članova, dok će Komisija za žalbe odluke donositi većinom od osam glasova od ukupno 11 članova. Komisiju, inače, čine tri predstavnika Asocijacije medija, po dva UNS-a i NUNS-a, jedan Lokal presa i tri predstavnika javnosti. „Ovakav način glasanja bi trebalo da pomogne da se prevaziđu dosadašnji problemi zbog kojih pojedine odluke nisu mogle biti donete“, objasnila je Novakovićeva.

Izmenama dokumenata o radu omogućeno je i članovima Komisije za žalbe da sami podnose žalbe na sadržaj u štampanim medijima za koji smatraju da krši etičke i profesionalne standarde. Takođe, Savet za štampu je pooštrio i mere za objavljivanje odluka Komisije za žalbu u medijima koji su, prema toj odluci, prekršili Kodeks novinara Srbije.

„Ne postoji mogućnost da obavežemo medije da objavljuju odluke Komisije, ali ćemo zato kraće verzije odluka objavljivati na sajtovima organizacija osnivača Saveta za štampu i periodično saopštavati javnosti koji mediji nisu objavili odluke. U krajnjem slučaju, Savet će saopštenja slati i ostalim medijima na objavu“, navela je Gordana Novaković.

Osvratajući se na nova pravila rada, predsednica UNS Ljiljana Smajlović rekla je da i u Savetu za štampu postoje različita tumačenja Kodeksa novinara Srbije, što se pokazalo upravo na prvoj sednici Komisije za žalbe, održane nakon uvođenja novog pravila glasanja. Ona je istakla da je na toj sednici odlučeno da je list „Politika“, u kojem je glavna i odgovorna urednica, prekršio Kodeks novinara Srbije serijom tekstova o tome kako se američkim novcem finansiraju nevladine organizacije u Srbiji u kojima se iznose podaci preuzeti sa jednog američkog sajta.

„Veoma je važno znati ko i zašto finansira organizacije i medije, ali je „Politika“ došla na udar ljudi koji su dobijali donacije koje se pominju u tekstovima“, istakla je Smajlovićeva i dodala da su oni koji su bili primaoci tih donacija sada odlučivali da li je tim tekstovima došlo do prekršaja etičkog kodeksa. Ona je naglasila da smatra da je takva odluka pogrešna, ali da to nije bitno, već da je bitno da se o tome govori. S druge strane, ocenila je kao pozitivno to što je Komisija u jednom od slučajeva prepoznala da je komentar kao žanr slobodan i da ne treba da se kažnjava redakcija za objavljivanje nečijeg mišljenja.

„Savet za štampu je važan oblik samoregulacije i nije bitno da li se uvek slažemo. Više ne postoji mogućnost veta bilo koga na odluke koje se donose i time je dodatno demokratizovan rad Komisije, a što će jasnije ukazivati i kakav je odnos snaga između medijskih udruženja i asocijacija vlasnika medija“, istakla je predsednica UNS.

Predsednik UO Asocijacije medija Zoran Sekulić rekao je da asocijacija koju predstavlja snažno podržava samoregulaciju, jačanje rada i veću efikasnost Savetai da doprinose najviše što mogu, imajući u vidu da su poslovna asocijacija. On je objasnio i da u savete za štampu inače osnivaju vlasnici medija, ali da je u Srbiji drugačija situacija i da su Savet za štampu osnovala dva novinarska i dva medijska udruženja, ocenivši to kao dobar primer.

Sekulić je podržao sve promene koje su uvedene u rad Saveta i Komisije, istakavši da se novim načinom rada i glasanja postiže veći kredibilitet Saveta, veća efikasnost u radu i odgovornost članova Komisije. „Bitno je povećati vidiljivost Saveta i njegovih odluka i motivisati što više izdavača da prihvate Savet za štampu. Samoregulacija je standard i pitanje od prvorazrednog značaja za kredibilitet medija. Nažalost, neki to ne priznaju, pa nemaju obavezu da objavljuju odluke, a imaju sadržaje na koje građani reaguju“, naglasio je Sekulić.

I predsednik NUNS Vukašin Obradović ocenio je da su promene u radu Saveta za štampu i Komisije za žalbe značajne, naročito mogućnost da članovi Komisije sami podnose žalbe čime će se širi način razmatrati stanje u medijima i poštovanje etičkog kodeksa. Osvrćući se na izlaganje predsednice UNS, on je istakao da ne misli da predstavnici Saveta za štampu treba javno da raspravljaju o odlukama Komisije za žalbe, pogotovo ako te odluke još nisu objavljene.

„Nekorektno je komentarisati odluke bez prisustva članova Komisije koji su tu odluku doneli. Takođe, nije dobar pristup ocenjivati da 'oni koji su dobijali novac odlučuju o onome koji piše o tome', jer se tako podrivaju članovi Komisije koji su produžene ruke udruženja i asocijacija. Važno je raspravljati, jer i Komisija može da pogreši, različiti su stavovi o Kodeksu i novinarstvo se menja iz dana u dan. Ali ne na ovakav način“, rekao je Obradović povodom komentara Smajlovićeve koja je istakla da odluke treba da budu predmet javne debate i da ih treba slobodno komentarisati u medijima. Polemika o ovom pitanju nastavljena je u medijima i u danima nakon tribine Saveta za štampu.

Komisija za žalbe je u ovom tromesečju održala i javnu sednicu van prostorija Saveta, 24. decembra 2015. u Press centru UNS. Sednica je direktno emitovana, a snimak je postavljen i na Youtube.

 

Zaključci:

 

- Žalbe upućene Savetu pokazuju da mediji i dalje najviše krše odredbe Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na istinitost izveštavanja.

- Predstavnici medija u sve većoj meri podnose žalbe na sadržaje u drugim medijima, a u ovom tromesečju je stigao rekordan broj pritužbi takve vrste.

- Nova pravila rada i načini glasanja povećaće kredibilitet Saveta za štampu i Komisije za žalbe i doprineti efikasnijem radu, ocenili su članovi Upravnog odbora Saveta.

- Mogućnost da članovi Komisije za žalbe sami podnose žalbe daje Savetu proaktivnu ulogu u samoregulaciji i time će se stvoriti realnija slika po pitanju poštovanja Kodeksa novinara u medijima u Srbiji.

- O odlukama Komisije važno je debatovati u javnosti jer postoje različita tumačenja Kodeska novinara Srbije, ali treba sačekati da odluke i zapisnici sa sednica Komisije budu objavljeni na sajtu Saveta za štampu.