Rezultati rada Komisije za žalbe Saveta za štampu u periodu og 1. jula do 30. oktobra 2015. godine



Jovana Gligorijević

Prognani na meti medija

Media Market, prvi put održan ove godine od 28. oktobra do 1. novembra u okviru Sajma knjiga u Beogradu, pokazao se kao sasvim prikladno mesto za predstavljanje redovnog tromesečnog izveštaja o radu Komisije za žalbe Saveta za štampu. Pomislio bi neko da za tri meseca malo toga može da se promeni. Međutim, ako pažljivo pratimo redovne izveštaje Komisije vidimo da se trendovi menjaju gotovo iz meseca u mesec. Najvažnija, dobra posledica toga jeste da sve više građana uviđa kako postojanje Komisije za žalbe, tako i način da ostvari svoj prava u slučaju da se nađu na udaru medija koji krše Kodeks novinara Srbije. U odnosu na tromesečni prosek, koji iznosi oko 25 žalbi, tokom jula, avgusta i septembra ove godine, Komisija je dobila 47 žalbi. U 27 odlučeno je da je prekršen Kodeks novinara, a dva slučaja rešena su medijacijom, to jest, medijske kuće su same priznale grešku i objavile ispravku.

Najnovija vest iz Komisije za žalbe glasi da je došlo do delimične promene sastava. Upravni odbor Saveta za štampu izabrao je u septembru, nakon sprovedenog javnog konkursa, troje predstavnika javnosti u Komisiji za žalbe, rekla je na predstavljanju tromesečnog izveštaja Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu. Izabrani su Ivana Stjelja, koordinatorka Antidiskriminacionog programa organizacije Praxis, Nevena Krivokapić, medijska pravnica, koordinatorka za onlajn medije i slobodu izražavanja u digitalnom okruženju Share fondacije i Dragan Đorđević, koordinator Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS. „Oni su u Komisiji za žalbe zamenili dosadašnje predstavnike civilnog društva: Zorana Ivoševića, Božu Prelevića i Predraga Azdejkovića, kojima se Savet za štampu zahvaljuje na velikom angažovanju u proteklom perodu“, rekla je Novaković. Novi predstavnik UNS-a u Komisiji jeVladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka.rs, koji je zamenio Ljiljanu Smajlović.

Predstavnici osnivača Saveta za štampu odlučili su da ih i u narednom mandatu predstavljaju dosadašnji članovi: Ivan Cvejić, Zlatko Čobović, Marija Kordić, kao predstavnici Asocijacije medija, Tamara Skrozza i Vlado Mareš iz NUNS-a, Stojan Marković iz Lokal presa i Petar Jeremić kao predstavnik UNS-a. 

Na predstavljanju izveštaja govorili su, osim Gordane Novaković, Vlado Mareš, predsedavajući komisije i članovi Zlatko Čobović, sudski veštak za autorska prava i Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka.rs.

U poslednja tri meseca rada Komisije za žalbe, prema rečima Vlade Mareša, bilo je više žalbi u vezi sa Paradom ponosa i, što je novost – izbegličkom krizom. „Kada je reč o Paradi ponosa, veći broj žalbi je očekivan. Netrpeljivost prema LGBT populaciji je i dalje izuzetno izražena u medijima, ide se u krajnosti, neke kolege imaju potrebu da šire homofobiju umesto da rade svoj novinarski posao“, rekao je Mareš i dodao da je homofobija nešto od čega se Komisija uvek „nakostreši“: „Takve slučajeve uvek osuđujemo i stavljamo na stub srama.“

Mareš je istakao da je izbeglička kriza fenomen koji je nov kako za Evropsku uniju ili Srbiju, tako i za medije. U domaćim medijima i u ovoj oblasti dolazi do ozbiljnih slučajeva govora mržnje, ksenofobije i, ponovo, novinarske potrebe da, umesto izveštavanja, nude publici svoje, neprimereno mišljenje o ljudima sa Bliskog Istoka: „I izbeglička kriza i Parada ponosa su teme pogodne za podele u javnosti. Siguran sam da u ovim oblastima Komisija ispravno radi svoj posao i važno mi je da naglasim – maksimalno se trudimo da očuvamo slobodu mišljenja kada donosimo odluke.“

S obzirom na to da pravo na žalbu Komisiji imaju samo lično oštećeni, pitanje je ko ima pravo da se žali kada mediji povrede prava izbeglica sa Bliskog Istoka, koje kroz Srbiju samo prođu, ne govore jezik i čak i ne znaju da su negde pomenuti u ružnom kontekstu. „U takvim slučajevima, mi smo formulaciju 'lično oštećeni' proširili na nevladine organizacije koje štite prava određenih grupa“, objasnila je Gordana Novaković: „U slučaju izbeglica ne možemo očekivati da se oni lično jave, ali nevladine organizacije koje im pružaju pomoć to čine.“ Isto pravilo važi i u slučajevima kršenja prava LGBT osoba, nacionalnih manjina, isl.

Na predstavljanju tromesečnog izveštaja o radu Komisije za žalbe, velika pažnja posvećena je kršenju autorskih prava, kao najčešćem razlogu zbog kog se mediji javljaju ovom telu u svojstvu oštećenih. U poslednja tri meseca u 13 slučajeva mediji su podnosili žalbe jedni protiv drugih. Zlatko Čobović skrenuo je pažnju na to da domaći mediji uopšte ne obraćaju pažnju na autorska prava i da je to odraz situacije u čitavom društvu. Čobović je istakao da Komisija iz meseca u mesec dobija sve više žalbi po ovom osnovu, uprkos vrlo jasnoj zakonskoj regulativi i jasnim odredbama Kodeksa novinara Srbije. „Nema izuzetaka, ako mislite da su kršenju autorskih prava najskloniji tabloidi, varate se. Autorska prava krše svi – ozbiljni mediji, neozbiljni, štampani, televizije, portali...“, rekao je Čobović.

Bez dozvole, navođenja izvora i plaćanja autorskih prava može se preuzeti svega 25 odsto izvornog materijala, bilo da je reč o tekstu, audio zapisu ili video snimku. Mediji, međutim, kaže Čobović, imaju razne trikove da prikriju krađu materijala: „Prepričaju ili prepišu ceo tekst, pa tek u petom pasusu navedu da je to zapravo izvorno objavljeno na drugom mestu.“ Kada je reč o materijalu koji se najčešće preuzima bez dozvole i bez znanja autora, ubedljivo vode fotografije, ali Čobović ističe da pojedini mediji ne prezaju ni od „krađe“ čitavih reportaža ili autorskih komentara. On ovakvu beskrupuloznost objašnjava borbom za čitanost i neefikasnim pravosuđem: „Sudski procesi u proseku traju tri do pet godina, ali mogu da vam navedem i primer gde prvostepeni postupak traje od 1975. godine“, kaže Čobović: „Mediji za koje Komisija utvrdi da su prekrišili autorska prava, u najvećem broju slučajeva ni ne odgovaraju na žalbu, jer naše odluke nisu obavezujuće za medije koji nisu prihvatili punu nadležnost Saveta.“

Novi član Komisije, Vladimir Radomirović, osvrnuo se na to kako rad ovog tela izgleda sa obe strane – kada se žalite i kad ste onaj protiv kog je podneta žalba. „Bez navođenja izvora, a sa potpisom svoje novinarke, 'Novosti' su preuzele 80 odsto našeg teksta o Razvojnoj banci Vojvodine. Pištaljka.rs je podnela žalbu Komisiji, utvrđeno je da je prekršen kodeks i, što je pohvalno, 'Novosti' su objavile odluku Komisije“. Radomirović dodaje da je ovakav postupak „Novosti“ izuzetak, budući da većina medija uopšte ne reaguje na osuđujuće odluke Komisije za žalbe kad je reč o kršenju autorskih prava.

Sa druge strane, Pištaljka.rs našla se i u ulozi optuženog. Novinska agencija „Tanjug“ podnela je žalbu Komisiji: „Objavili smo da je 'Tanjug' jednu budžetsku pozajmicu vratio drugom budžetskom pozajmicom“, objasnio je Radomirović: „Žalili su se jer dokumentaciju o tome nismo dobili zvaničnim putem, tvrdeći i da smo objavili lične podatke članova Upravnog odbora 'Tanjuga'. Objavili smo, zapravo, gde su zaposleni, iz kojih su stranaka i koliku naknadu dobijaju za rad u upravnom odboru.“

Ovaj slučaj Komsija za žalbe razrešila je u korist portala Pištaljka.rs. Pošto ovaj portal za glavni cilj ima zaštitu uzbunjivača, a objavljena dokumentacija je očigledno dobijena od uzbunjivača iz „Tanjuga“, Kodeks novinara Srbije nije prekršen, a očuvano je pravo medija da štiti svoj izvor.

Komisija za žalbe Saveta za štampu nastavlja da radi kao i do sad, a sednice ovog tela otvorene su za javnost, pa svako može da dođe i vidi kako se donose odluke. Iz meseca u mesec, žalbi je sve više. To nije nužno loš znak da se Kodeks novinara sve više i više krši. Naprotiv, povećan broj žalbi ukazuje na sve veću vidljivost i efikasnost ovog mladog samoregulatornog tela.

Foto: 013.info

VIDEO: Snimak tribine „Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu u protekla tri meseca"
30.10.2014. / Hala 3 Beogradskog sajma