Rezultati rada Komisije za žalbe Saveta za štampu u periodu jul-oktobar 2014. godine



(predstavljeni na tribini 14. oktobra u Pres centru UNS-a)

Savetu za štampu od jula do oktobra podnete su 23 žalbe, što je u okviru prošlogodišnjeg proseka za isti period. Komisija je do 14. oktobra, kada su rezultati njenog rada predstavljeni javnosti, odlučila o podnetih 10 žalbi, u četiri slučaja donela odluku da je etički kodeks prekršen, a u tri da nije. U ovom periodu dogodilo se da Komisija čak u tri slučaja nije uspela da usaglasi odluku, što je ponovo pokrenulo pitanje načina odlučivanja u Komisiji za žalbe i neophodnost izmene Statuta.  Odluke nisu usaglašene zbog pravila da „za“ svaku odluku mora da glasa njamanje jedan predstavnik svakog od četiri osnivača Saveta i bar jedan predstavnik javnosti. U ovim slučajevima predstavnici javnosti uglavnom su imali drugačije mišljenje od novinara u Komisiji. O dva takva slučaja govorila je na tribini održanoj 14.oktobra Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe. Ona je oba označila kao zanimljiva i „znakovita“ i zbog toga što predstavlaju primere nečega što se u poslednje vreme sve češće primećuje u našim medijima – da novinari u rad na tekstovima ulaze sa već jasno formiranim stavom i sve što dalje rade, rade da bi dokazali svoju tezu. Prvu žalbu oko koje se Komisija nije usaglasila podnela je grupa roditelja čija su deca bila polaznici Svetolazarevog pravoslavnog kampa, a koja, kako su naveli u žalbi, nisu pripremana da budu vojnici, kao što je navedeno u tekstu objavljenom u „Blicu“. Oni su smatrali da je način izveštvanja vrlo tendenciozan i diskriminatoran prema njihovoj verskoj zajednici. „Nismo uspeli da usaglasimo odluku, ali ta žalba je bila veoma značajna, kao i žalba na tekst u „Našim novinama“ o kojem je Komisija čak dva puta odlučivala, a koja se odnosila na tekst uz fotografiju dvojice verovatno gej muškaraca koji su usvojili dete koje je rodila surogat majka. Svu sagovornici u tom tekstu su istomišljenici, a naslov je bio samo da ovo zlo ne stigne i kod nas“, rekla je Skrozza.

Predsedavajući Komisije za žalbe Petar Jeremić izdvojio je slučaj u kojem je Komisija jednoglasno odlučila da je Kodeks novinara Srbije prekršen, kada je „Tabloid“ izneo niz neistina i uvreda o direktorki i novinarima Drugog kanala RT Kosova, koji se emituje na srpskom jeziku. Nakon toga sa mejla zamenika glavnog i odovornog urednika tog magazina stigla je uvredljiva i preteća poruka članovima Saveta. "Posao Saveta je da kažemo šta su prihvatljivi etički standardi, da taj kodeks tumačimo na način kako bi trebalo izveštavati i da jasno i glasno i kažemo da oni koji to ne poštuju, ne zaslužuju da sebe nazivaju novinarima", naglasio je Jeremić.

Sa tribine održane u Press centru UNS

Predstavnici Komisije za žalbe su posebno ukazali na to da, zbog pravila da Savet može odlučivati samo po žalbama, neki od najdrastičnijih slučajeva kršenja etičkih pravila u medijima nisu ni došli pred Komisiju za žalbe. Skrozza je naročito istakla izveštavanje o kidnapovanju i ubistvu petnaestogodišnje Tijane Jurić, gde ono što je pojavljivalo u medijima „prevazilazi sva etička pravila profesije, sve zakone koji se tiču medija i ljudskih prava, pa i elementarno kućno vaspitanje“.Ona je rekla da ne zna da li je u bilo kojem objavljenom tekstu u potpunosti poštovan Kodeks, osoba koja je uhapšena je, ne samo imenovana u svim medijima, nego su izneti svu detalji iz njenog privatnog života, proganjana je porodica koja ništa nije kriva, a objavljen je i tekst koji ulazi u anale grozota u našim medijima o tome šta ge čeka u zatvoru i na koji način će ga tamo silovati. S duge strane tretman koji je otac Igor Jurić imao u medijima je zaista sramota za bilo koga ko se smatra novinarom, da se ucenjuje čovek čije se dete traži da im da eksluzivnu izjavu da bi objavili fotografije. A kad je otkriveno da je devojčica ubijena, dodatno je mrcvarena i razvlačena po medijima. Petar Jeremić je takođe naglasio da su svi koji su se na ovaj način ponašali u slučaju Tijane Jurić bacili ljagu na celu profesiju, što se, nažalost, ponovilo nešto kasnije i u slučaju Ivane Podroščić.

Na tribini je govorio i Miroslav Janković, pravni savetnik Odeljenja za medije misije OEBS-a u Srbiji, koji je podsetio da je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija. ukazano na probleme u medijskoj sferi, a u poglavlju 23 (koje se odnosi na slobodu izražabanja) navedeno je da bi novinari i urednici trebalo posebnu pažnju da obrate na poštovanje etičkih standarda unutar samih redakcija i da je uloga Saveta za štampu veoma važna u tom procesu. „To je važno jer se prvi put pominje Savet za štampu,što je dokaz prepoznatljivosti i kredibiliteta ovog tela, koje se pozicioniralo kao vrlo važan faktor u unapredjenju etičkih strandarda u novinarstvu. Druga važna stvar je sama ocena, koju čitam tako da je potrebno da se unutar redakcija unapredi dijalog izmedju vlasnika i urednika i novinara o unapredjenju etičkih standarda. Što bi dovelo do toga da pravila profesije češće budu tema u redakcijama, a potom i da se ona više poštuju“, istakao je Janković. On je dodao da OEBS podržava Savet za štampu od početka, kao i sam koncept samoregulacije jer veruje da je mnogo fleksibilniji mehnizam od državne regulacije i da je mnogo prijateljskije nastrojen prema slobodi govora. „Mislimo da je taj mehanizam dobar za sve – za gradjane, medije, novinare i demokratiju. „Za demokratiju je do dobro jer dijalog koji postoji unutar Komisije za žalbe prati demokratski način rešavanja sporova koji se temelji na demokratiji na  fer i racionalan način. Sednice Komisije su jedno od retkih mesta gde se vodi dijalog izmedju novinara i predstavnika medija koji imaju potpuno različit pristup novinarstvu, Mislim da je  dobro da se na taj način odvoja proces učenja unutar profesije, i, što je najvažnije, taj proces je potpuno transprentan“, ocenio je Janković.

Na tribini je prikazan i film snimljen na sednici Saveta za štampu, koja je održana krajem maja pred studentima novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

Zaključci:

  1. Neki od etički najspornijih slučajeva u proteklom periodu nisu se uopšte našli pred Savetom jer oštećeni nisu želeli da se žale
  2. Odluke Komisije za žalbe mediji često objavljuju na loš način tako da podnosilac žalbe ne dobije odgovarajuću satisfakciju
  3. Evropska komisija smatra veoma važnim otvaranje rasprave unutar redakcija o poštovanju etičkih standarda u novinarstvu i posebno ukazuje na značajnu ulogu koju bi u tom procesu mogao da ima Savet za štampu.
  4. Misija OEBS-a u Srbiji podržava rad Saveta za štampu i mehanizam samoregulacije uopšte i ukazuje da su sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu mesto na kojem se vodi dijalog izmedju novinara i predstavnika medija, čime se na potpuno transparantan način odvija i procese učenja unutar profesije.