Savet za štampu – između građana i medija



U junu 2014. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je sa Savetom za štampu organizovao četiri neformalna sastanka sa predstavnicima organizacija civilnog društva iz Niša, Novog Sada i Beograda. Cilj ovih sastanaka bio je da predstavi Savet za štampu i nadležnosti ove institucije, kao i da Savet dobije povratnu informaciju o tome koliko OCD znaju o ovom samoregulatornom telu. Pored toga, ciljevi sastanka su bili i da predstavnici OCD podele svoje iskustvo i ukažu na probleme u načinu na koji mediji izveštavaju o događajima iz polja njihovog delovanja, te da daju predloge kako bi se ovi problemi mogli prevazići. Ova aktivnost je pokrenuta zbog utiska da ne postoji dovoljna informisanost o radu i nadležnostima Saveta za štampu kada se uzme u obzira da je Savet od  osnivanja dobio samo 13 žalbi od OCD, od ukupno oko 150.

U razgovore su bili uključeni Autonomni ženski centar, Dečiji centar za prava deteta, LABRIS, Regionalni centar za manjine, YUROM centar, Ženski prostor, Proaktiv, Peščanik Kruševac, Udruženje distrofičara Niš, Centar za regionalizam, Živeti uspravno - pokret OSI, Panonija, Grupa „Izađi“, Vojvođanski građanski centar, Krovna organizacija mladih (KOMS), Udruženje Roditelj,  Centar za samostalni život OSI.

Osim neformalnih sastanaka, u sva tri grada održani su i skupovi kojima su, uz pomenute organizacije, prisustvovali i predstavnici organizacija Žena +, Mreža „Žene protiv nasilja“, Viktimološko društvo Srbije, YUKOM, kao i predstavnica Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Prisutni mediji na događaju bili su agencije BETA i FoNet. Više o tim događajima možete pročitati ovde.

U nastavku teksta navodimo neke od problema i sugestije predstavnika OCD kako se oni mogu prevazići:

  • U skladu sa Statutom Saveta za štampu, žalbu može podneti pojedinac ili OCD sa pisanom sagalasnošću pojedinca koji smatra da je oštećen pisanjem medija. Međutim, uočeno je da su, u nekim od slučajeva grubih kršenja Kodeksa novinara Srbije, prilikom izveštavanja o maloletnicima, upravo roditelji ti koji daju saglasnost za objavljivanje određenih informacija ili materijala koji su u suprotnosti sa Kodeksom.

Komentar:

OCD mogu pomoći time što informišu svoje korisnike o načinu komuniciranja sa medijima, dok NUNS i druga profesionalna udruženja treba da nastave da ukazuju na obavezu poštovanja Kodeksa. Dobijanje saglasnosti aktera događaja, odnosno roditelja/staratelja (u slučajevima kada se izveštava o maloletnicima), ne oslobađa medij odgovornosti ukoliko je Kodeks prekršen.

  • Učesnici razgovora su se saglasili u tome da je utisak da je je neetičko izveštavanje često uzrokovano neznanjem novinara i urednika, odnosno da ne postoji namera kršenja Kodeksa. Ima međutim i slučajeva kada mediji to rade svesno, vodeći kampanje protiv određenih osoba ili grupa.

Komentar:

Treba nastaviti sa stalnom obukom medijskih profesionalaca kako bi oni bili osposobljeni da na informisan način izveštavaju o temama kojima se bave.

Uočene kampanje treba konzistentno javno osuđivati.

  • Prepoznato je da naslovi i oprema teksta često ne odgovaraju sadržaju teksta, ali učesnici nisu bili upoznati da to spada u domen  odgovornosti urednika. Takođe, učesnici nisu bili obavešteni o tome da žalbe mogu da podnose i na onlajn komentare čitalaca.
  • Komentar:

Osim rada sa novinarima neophodan je i rad sa urednicima. Učesnici događaja nisu mogli da identifikuju najbolji model za ovu saradnju, osim kontinuiranog obrazovanja  i insistiranja na poštovanju Kodeksa novinara.

  • Uočeno je da prilikom proizvodnje medijskih sadržaja o određenoj temi, novinar pita za mišljenje samo jednog stručnjaka i to najčešće onog koji je najbrže ili najlakše dostupan, a koji nije uvek i najbolji izvor informacija. Sa druge strane, većina učesnika rekla je da žele da znaju kako će i u kom kontekstu biti citirani što novinaru, koji ima kratke rokove otežava rad.

Komentar:

Spomenuto je da Poverenica za ravnopravnost na svom sajtu ima listu stručnjaka i predloženo da se stupi u kontakt sa njom kako bi proverili po kom osnovu je lista pravljena, da li je prosleđena medijima i da li NUNS i/ili druge OCD treba/mogu da je stave na svoj sajt kao resurs.

  • Učesnici su se saglasili da jedino stalni monitoring i kontinuirano reagovanje može imati efekta. Savet za štampu ne radi monitoring, već postupa po žalbama.

Komentar:

Imajući u vidu da postoji više OCD koje su stručne za određene oblasti, treba razmisliti o pravljenju neformalnih mreža koja će koordinirati zajedničke akcije u slučaju potrebe za javnim reagovanjem zbog načina izveštavanja medija o njihovim korisnicima.

Pored navedenih, postoje i  drugi problemi koje su organizacije civilnog društva navele, a najviše se odnose na sledeće:

  • OCD smatraju da su sankcije prema mediju koji je prekršio Kodeks nedovoljno oštre, naročito što se mediji ponekad ogluše o obavezu objavljivanja odluka Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Pored diskusije o Etičkom kodeksu i praksi Saveta za štampu, tokom razgovora sa predstavnicima OCD iznetii su i sledeći specifični problemi koji bi trebalo da budu tema za trening novinara:

1.  Prilikom pisanja o osobama sa invaliditetom (OSI) mediji često izveštavaju o njima kao „o kućnim ljubimcima i o osobama koje treba gajiti u smislu da su oni nesposobni i da društvo ne može da ima nikakve koristi od tih ljudi“, zaboravljajući ogroman uticaj koji imaju na formiranje javnog mnjenja.

2.  Iako se izveštavanje o LGBT osobama poboljšalo od 2010. godine, uglavnom se izveštava o incidentima. Ne postoji inicijativa medija da, recimo, pokreću teme poput istopolnih brakova, usvajanja dece, naslednom pravu LGBT osoba itd. a koje su neophodne radi podizanja znanja i svesti građana o ovoj grupi.

3.  Skrenuta je pažnja da se kod medija nacionalnih zajednica neretko uočava kršenje Kodeksa novinara, ali zbog nepoznavanja jezika ova praksa prolazi neprimećeno.

4.  Aktivnosti organizacija civilnog društva, osim kada su u pitanju incidenti koji se tiču njihovih korisnika, nevidljive  su u medijima

5.  Novinari ne poznaju terminologiju i često koristeći pogrešne izraze štete pripadnicima manjinskih grupa. NUNS je predložio da bude napravljen jedinstveni rečnik, koji će Udruženje promovisati svom članstvu, dostaviti medijima itd.

6.  Novinari ne poznaju u dovoljnoj meri fenomen nasilja prema ženama zbog čega novinski članci na ovu temu ne retko šalju poruku kojom se nasilje prema ženama opravdava ili relativizuje. Novinari često ne poštuju dostojanstvo i privatnost žrtve nasilja i doprinose širenju stereotipa o ženama.

7.  Štetu nastalu povodom teksta izadatog u onlajn izdanjima se ne može meriti danima dostupnosti već samim postojanjem teksta. Predstavnici OCD smatraju da takvi tekstovi, koji su dostupni i godinama nakon objavljivanja,  moraju biti u mandatu Saveta.

Pored navedenog predloženo je da se proizvede Etički kodeks novinara Srbije i uputstva za korišćenje Saveta za štampu kao audio zapis za slabovide.