Rezultati rada Komisije za žalbe Saveta za štampu u prvih šest meseci 2014. godine



(predstavljeni na tribini 17.jula u Pres centru UNS-a)

U prvih šest meseci 2014. godine Savetu za štampu podnete su 33 žalbe, što je za 12 više nego u istom perodu prošle godine. Od ovog broja, 25 žalbi uputili su građani, pet insitucije ili nevladine organizacije, dok su u tri slučajeva podnosioci žalbi bili mediji.

Pet žalbi je još u proceduri, devet je odbačeno iz formalnih razloga, dok je samo jedan žalba rešena medijacijom.

Komisija za žalbe je odlučivala o 15 slučajeva, odbila je šest žalbi, dok je sedam prihvatila, zaključivši da u ovim slučajevima Kodeks novinara Srbije jeste prekršen. Reč je o tekstovima koje su objavili „Kurir“, „Politika“  i portal „Telegraf.rs“, dok su četiri javne opomene izrečene medijima koji nisu prihvatili punu nadležnost Saveta: „Tabloidu“, „Pečatu“, frankfurtskim „Vestima“ i portalu „Grocka info“.

Članovi Komisije za žalbe u dva slučaja nisu uspeli da usaglase odluku. U dva slučaja Komisija je odlučila da se oglasi saopštenjem, jednom na zahtev agencije Tanjug da pozove medije da prekinu sa učestalom praskom nedozvoljenog „kopiranja“ tekstova, dok je drugi put, na molbu čitaoca, žtrve nasilja, od medija zatražila da iz vesti objavljenih na portalima izbace njegove lične podatke.

I u ovom periodu, medji su često jednim tekstom kršili više tačaka Kodeksa novinara, a i dalje su najčešće kršene odredbe sadržane u prvom poglavlju – Istinitost izveštavanja, čak u osam slučajeva. Novinari uglavnom nisu konsultovali više izvora, iznosili su neosnovane optužbe, klevete i glasine i nisu pravili rezliku između činjenica, komentara, pretpostavki i nagađanja. U dva slučaja prekršene su odbredbe koje se odnose na zabranu diskriminacije, a u druga dva na obavezu negovanja kulture i etike javne reči.

Redakcija „Bečejskog mozaika“ sama je zatražila od Komiisje za žalbe da oceni da li je list prekršio Kodeks objavljivanjem pisma čitateljke, zbog kojeg se, protiv tog medija vodi sudski spor. Komisija je odlučila da povrede etičkih pravila profesije nije bilo.

Žalba predsednika Srbije

Slučajevi koji su u proteklom periodu izazvali najviše polemika i pažnje javnosti jesu dve žalbe koje je krajem maja predsednik Srbije Tomislav Nikolić podneo na tekstove objavljene u dnevnim listovima „Blic“ i „Alo“, verujući da su te novine, „netačno, neobjektivno, i nepotpuno izveštavale o njegovim aktivnostima i ponašanju tokom poplava, negativno  uticale na njegov „lični i profesionalni integritet, kao i na stvaranje negativne klime u društvu po pitanju imidža i kredibiliteta predsednika Republike“.

Nakon što je Komisija za žalbe odlučila da „Blic“ i „Alo“ nisu prekršili odredbe Kodeksa novinara Srbije, Stanislava Pak Stanković, savetnica predsednika za medije,  uputila je oštro otvoreno pismo Ljiljani Smajlović, predsednici Upravnog odbora Saveta za štampu, protestujući protiv ovakve odluke Saveta. Ona je Ljiljanu Smajlović optužila za kampanju koju su „Blic” i „Alo” „poveli protiv predsednika, njegove porodice i saradnika”, u tekstovima u kojima su iznesene tvrdnje „Nikolić pekao rakiju dok se Srbija davila, kao i za to da se „baš uživela u ulogu sudije koji je na laži osudio predsednika Republike“.

Smajlovićeva je odgovorila da oni koji ne žele da ruše Savet za štampu, kao „samoregulatorno telo (u kom sede predstavnici Udruženja novinara Srbije, ali i Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Asocijacije medija, Lokal presa i javnosti), moraju da se pridržavaju pravila i kada im se odluke sviđaju – ali i kada im se ne sviđaju“. Prepiska je objavljena u velikom broju medija,među kojima je i „Politika“

Kabinet, mediji i vrane

Stanislava Pak: Mogli ste „Blic” da upoznate s pravim novinarstvom, ali vrana vrani oči ne vadi. – Ljiljana Smajlović: Za žaljenje je što je memorandum predsednika Srbije izgleda iskorišćen za privatni ispad

Stanislava Pak; Ljiljana Smajlović; Foto: Fonet

Pismo Stanislave Pak

Predsednik nije pekao rakiju dok se Srbija davila

Gospođo predsednice,

Pišem Vam povodom nedavne „presude” Saveta za štampu, na čijem ste Vi čelu, a u vezi sa žalbom na kampanju koju protiv predsednika Republike, njegove porodice i saradnika vode dnevni listovi „Blic” i „Alo”, u kojoj ste se Vi očigledno uživeli u ulogu sudije i „presudili” da predsednik laže, odnosno da zaista peče rakiju dok se Srbija davi.

Nisam se previše nadala da će Savet za štampu doneti odluku koju bi doneo svako ko ima makar zrnce objektivnosti. Ipak, predsednik je prvi (a i poslednji) put u životu, odlučio da se žali Savetu za štampu i omogući vam da „Blic” upoznate sa pravim novinarstvom. Mislili smo – ko zna, možda nas iznenadite. Kao što niste. Vrana vrani oči ne vadi, kaže naš narod.

U vezi sa tekstom objavljenim u „Blicu”, pod nazivom „Dok se Srbija davila Nikolić pekao rakiju”, koji je naveden kao primer, ali nije jedini u kome se oličava neprofesionalan odnos koji je „Blic” imao prema Tomislavu Nikoliću i pre 20. maja 2012, a pogotovo posle odluke građana da bude predsednik Republike, Savet za štampu, kome ste Vi na čelu, bavio se razmatranjem dileme da li u maju može ili ne može da se peče rakija? Ta činjenica, gospođo predsednice, meni samo govori o tome koliko ste ozbiljno pristupili razmatranju suštine postupka na koji je izjavljena žalba i koliko ste i Vi lično doprineli da rasprava ima ozbiljan karakter.

Kaže mi „pouzdan i dobro obavešten izvor” iz dnevnog lista „Blic” u tekstu pod nazivom „Nikolić protiv Blica 1:7”, objavljenom u prošlu subotu: „Tražili smo odgovor od saradnika predsednika Nikolića gde je tačno bio i šta je predsednik radio tokom spornog vikenda, ali dobili smo samo odgovor šta je radio, ali ne i gde je bio”... pa eto, dobili su odgovor šta je radio, pa su svejedno napisali da je pekao rakiju. I očigledno im je to bilo najbitnije u celom tekstu, pošto su tu izmišljotinu stavili i u naslov. Da su predsednikovi saradnici rekli da je tih dana bio na Marsu, oni bi verovatno napisali da je i tamo pekao rakiju.

Na stranu to što je očigledno, po mišljenju gospode iz „Blica”, a reklo bi se i Vašem, gospođo predsednice, da predsednik Republike osim svojih ustavnih obaveza ima još jednu – da o svom kretanju i postupcima uredno, više puta dnevno podnosi izveštaje listovima „Blic” i „Alo”.

I to sve je kod Vas prošlo na Savetu za štampu, gospođo predsednice. Da ste drugačije ocenili žalbu, poslali biste javnosti poruku da u srpskom novinarstvu mora da postoji princip odgovornosti prema građanima, odgovornost prema onom što se kaže ili napiše. Upravo ono što novinari traže od političara, ali izgleda da nisu spremni i sami da pruže. Bar ne jedan deo novinara. Vi ste svesno zamenili teze, odnosno krajnje zlonamerno i bedno isfabrikovan naslov da predsednik peče rakiju dok se Srbija davi, tumačili ste kao neispunjavanje predsednikove „obaveze” da „Blicu” odgovori gde je bio i šta je radio. Dajte nam savet, da li da novinama unapred dostavljamo tu vrstu podataka ili da čekamo formalni zahtev, obavezu koju, po Vama, moramo da ispunimo.

Ukratko, predsednik nije pekao rakiju, kao što nije omogućio tašti da dobije diplomatski pasoš, nije postavljao svoje drugove na direktorska mesta, podržao korupciju, smenio Vidu Uzelac, reketirao privrednike da izgradi crkvu, nije okružen kriminalcima i nije u okovima korupcije, što su samo neki od naslova nad izmišljotinama i klevetama napisanim za poslednjih nekoliko godina.

Uzgred, ne odlučuje ni o tome sa koliko novca država, na razne načine, finansira pojedine medije i ne plaća nikoga da o njemu makar ne piše loše. I kada ima viška novca, kada ga prikupi u zemlji ili inostranstvu, donira ga sirotinji Srbije. U to računam i porodilišta u kojima majke donose na svet najveću dragocenost u uslovima koji su gori od štala u razvijenom svetu.

Rakiju peče kada je vreme za to, ali svaki pravi domaćin u Srbiji to radi sam ili zajedno sa potomcima koji žive u gradu.

Volela bih da ste žalbu uzeli ozbiljnije u razmatranje. Bilo bi korektno da ste pored jedne strane saslušali i drugu, što je postojalo čak i u doba inkvizicije. Bilo bi dobro da ste predsednika obavestili o odluci, umesto što smo je svi pročitali u novinama, koje su ga „pobedile”.

Koristeći zamenu teza da predsednikova služba nije odgovorila gde se on nalazio, a ne znam da li postoji normalna država u svetu u kojoj se na takvo pitanje odgovara, doneli ste „presudu” zasnovanu na lažima izmišljenih izvora iz vrha SNS da je predsednik bezosećajni, hedonostički lažov. Ta presuda je pompezno dočekana u pomenutim novinama i služi za nastavak omalovažavanja zasnovanog na izmišljotinama. Gospođo predsednice, izvor laži uopšte nije bitan. List snosi odgovornost ako objavi laž, čak i ako kaže ko je tu laž izrekao. Tome služi proveravanje vesti iz izvora. List „Blic” je od Predsedništva dobio informaciju šta je predsednik radio, a objavio je laž. To gde je predsednik bio, je u ovoj stvari IRELEVANTNO, a zahtev da se to sazna skopčan je sa željom da bude praćen, kao da je estradna zvezda.

Da li ovakvo pisanje treba da pokaže svetu da je Srbija prljava balkanska zemlja u kojoj ništa nije svetinja? U kojoj je dozvoljeno vređati i iznositi neistine o izabranom predsedniku?

Bilo bi me sramota da telo koje vodim, i kome je cilj da uredi informativni prostor, učestvuje u takvoj raboti. Znam da i predsednik misli da mnogi u toj struci odavno ne znaju za sramotu, ali to ne izgovara javno. Možda zbog toga imate osećaj da ga treba izvrgavati ruglu, pošto nikome ne preti, obavlja svoj posao u skladu sa Ustavom, u želji da građani Srbije žive bolje.

Da li razmišljate o tome kako bi tek bila zaštićena čast građanina koga ostali građani nisu izabrali na funkciju predsednika? Ili ih možda ubeđujete da su pogrešili kada su ga, u nemogućim uslovima harange i nipodaštavanja izabrali? Kada bi novine mogle sve što žele oni koji ih plaćaju, on možda ne bi ni bio živ.

Vi ste se baš uživeli u ulogu sudije koji je na laži osudio predsednika Republike. Ja bih rekla da je napisan loš scenario i da ste i sami odigrali ulogu u burleski, koja ne bi bila posećena ni u najzabačenijem uličnom pozorištu.

Iskreno, želela bih da verujem, negde u dubini duše, da u predsednici i dalje imamo novinara koga sam poznavala.

Stanislava Pak

-----------------------------------------------------------

Odgovor Ljiljane Smajlović

Neprofesionalni lični ton Nikolićeve savetnice

Savetnica predsednika Republike za saradnju sa medijima Stanislava Pak obratila mi se otvorenim pismom negodujući zbog nedavne odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu da listovi „Blic” i „Alo” nisu prekršili Kodeks novinara u tekstovima zbog kojih se Tomislav Nikolić žalio Savetu za štampu (www.savetzastampu.rs).

Kao što na sajtu Saveta za štampu piše, Savet je nezavisno samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i novinskih agencija i profesionalne novinare. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara.

Kao što se može uveriti svako ko poseti sajt Saveta, sve odluke o tome da li je Kodeks novinara prekršen donosi Komisija za žalbe, čiji rad je dostupan javnosti. Pored Komisije postoji i Upravni odbor Saveta za štampu, koji nema pravo da razmatra žalbe građana. Predsednik Komisije za žalbe Saveta za štampu je Stojan Marković, novinar iz Čačka.

Nisam prisustvovala sednici Komisije za žalbe koja je rešavala pritužbu predsednika Republike, jer je na toj sednici, pored žalbe Tomislava Nikolića, razmatrana i žalba na „Politiku”. Izuzela sam se iz odlučivanja, kao što pravila Saveta i nalažu.

Komisija je inače odlučila da je „Politika” prekršila Kodeks, čime urednici „Politike” nisu bili oduševljeni. „Politika” je pre tri dana svejedno objavila da je Komisija za žalbe glasala da je list prekršio Kodeks novinara. Takva su pravila. Oni koji ne žele da ruše to samoregulatorno telo (u kom sede predstavnici Udruženja novinara Srbije, ali i Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Asocijacije medija, Lokal presa i javnosti), moraju da se pridržavaju pravila i kada im se odluke sviđaju – ali i kada im se ne sviđaju.

Tako ja barem shvatam demokratiju i građenje nezavisnih ustanova.

Na kraju, neobjašnjiv je neprofesionalni, lični ton kojim mi se obraća savetnica predsednika Republike. Mislim da je za žaljenje što je memorandum predsednika Srbije izgleda iskorišćen za privatni ispad.

Samo se po sebi razume da neću dozvoliti da taj neprimereni način komunikacije utiče na moj profesionalni odnos prema instituciji predsednika Republike, za koju gajim duboko poštovanje.

Predstavnici Saveta za štampu o ovom slučaju govorili su prilikom predstavljanja rezultata rada Komisije za žalbe na tribini održanoj 17.jula 2014. godine u Pres centru UNS-a. Predsedavajući Komisije za žalbe Saveta za štampu Stojan Marković ocenio je da su žalbe predsednika Srbije Tomislava Nikolića na pisanje pojedinih medija upućene Savetu veliko priznanje za samoregulatorno telo i podsticaj za medijsku regulativu. "Nikad nisam čuo da se predsednik jedne zemlje žali Savetu za štampu. Ovo je vrlo bitno i veliko priznanje i podsticaj medijskoj regulativi. Čini mi se da smo dokazali da smo pravedniji nego pravosuđe", kazao je Marković i dodao da je senku na to stavila naknadan reakcija njegove savetnice na odluku Komisije. Predstavnik javnosti Komisije za žalbe Božo Prelević istakao je da poštuje odluku Komisije za koju je glasala većina, kao i da smatra „dobrim duhom Komisije da se možete ozbiljno neslagati sa većinom“, kao što se on ovoga puta nije saglasio.jer je smatrao da novinari nisu imali nikakvih dokaza za tvrdnje da je Nikolić pekao rakiju u vreme poplava.

Tekst Ištvana Kaića

Drugi slučaj o kojem se dosta govorilo bio je autorski tekst Ištvana Kaića, saradnika Instituta za javnu politiku,“Treći metak Branke Prpe“, objavljen u listu „Politika“ počekom aprila. Žalbu Savetu za štampu podneli su: Vesna Pešić, Nikola Tomić, Vesna Mališić, Tamara Spaić, Branka Mihajlović, Branka Prpa i Vukašin Obradović, verujući da je “Politika”, objavljivanjem spornog teksta u štampanom i onlajn izdanju lista, prekršila Kodeks. novinara Srbije. Istog mišljenja bila je i većina članova Komisije za žalbe, pa je „za“ odluku da je “Politika” prekršila odredbe Kodeksa glasalo sedmoro članova, dok su trojica bila protiv. Za odluku je bilo potrebne dvotrećinske većine, ali nije ispunjen drugi uslov propisan pravilima rada Komisije – da “za” mora da glasa najmanje jedan predstavnik svakog od četiri osnivača Saveta i bar jedan predstavnik javnosti, zbog čega Komisija za žalbe nije mogla da donese odluku. Na ovo je Nezavisno udruženje novinara Srbije reagovalo najpre saopštenjem u kojem je ukazalo da „ovakva odluka bitno narušava kredibilnost Saveta i dovodi u pitanje način na koji se donose odluke u tom telu“.  „Stav većine nije mogao da bude pretočen u rešenje, jer je predstavnik Udruženja novinara Srbije iskoristio ovu odredbu i praktično blokirao donošenje odluke. Ne sporeći pravo na sopstveno mišljenje i stav prema objavljenom tekstu, NUNS smatra da je UNS, ovom prilikom, ne poštujući volju većine članova Komisije za žalbe, zapravo zaštitio list “Politika” čija je glavna i odgovorna urednica Ljiljana Smajlović ujedno i predsednica ovog udruženja, predsednica Upravnog odbora Saveta za štampu i članica Komisije za žalbe.“,navedeno je, između ostalog, u saopštenju. NUNS je ubrzo potom pokrenuo i postupak izmene Statuta Saveta za štampu i Poslovnika o radu Komisije za žalbe, predlažući ukidanje odredbe po kojoj „za“ svaku odluku u Upravnom odboru i Komisiji za žalbe mora da glasa najmanje po jedan predstavnik svakog osnivača. Na ovaj predlog je na skupu 17. jula podsetio Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, nakon čega je usledila polemika sa Ljiljanom Smajlović, predsednicom UNS-a.

Sa tribine Saveta za štampu (Foto Pres centar UNS-a)

Obradović je istakao da NUNS veruje da bi izmene načina odlučivanja poboljšale efikasnost i pravičnost u odlučivanju.“Do sada se većina osnivača pozitivno izjasnila o našoj inicijativi u celini ili delimično i očekujemo da u nekom doglednom periodu predsednica Upravnog odbora zakaže sednicu na kojoj će se odlučivati o toj inicijativi. Ponavljam, NUNS pruža punu podršku Savetu za štampu, mislimo da je ovo samoregulatorno telo veoma značajno za našu medijsku scenu i ovom inicijativnom samo želimo da njegov rad učinimo efikasnijim i boljim“, rekao je. Ljiljana Smajlović je odgovorila da UNS nema ništa protiv predloženih izmena, ali je podsetila i da je to „pravo veta“ uneto u Statut upravo na zahtev NUNS-a, a da ga UNS nikada nije koristio ni u Komisiji, ni u Upravnom odboru.

Božo Prelevič je ukazao da tekst Ištvana Kaića, međutim, ne otvara samo pitanje načina odlučivanja u Komisiji za žalbe već i pitanje – gde je granica autorskog teksta, odnosno šta urednik sme, a šta ne sme da objavi.Savet za štampu je, kako je rekao, u sličnim situacijama ranije donosio odluke da, pošto nije reč o tekstu koji je napisao novinar, uopšte ne utvrđuje da li je prekršen Kodeks novinara.“Ovde je otvorena suštinska dilema – da li za autorski tekst odgovara samo autor ili je, ipak, odgovoran i urednik koji ga je objavio“, naglasio je.

Ljiljana Smajlovič je rekla da su primeri ova dva teksta upravo suština dilema u novinarstvu i ono zbog čega Savet za štampu i treba da postoji: „Suština novog, nezavisnog, samoregulatornog tela jeste u tome da se okupimo i da probamo da zajednički izbrusimo kriterijume, da utvrdimo šta danas u Srbiji smatramo etičkim, a šta ne smatramo. To su stvari koje se menjaju, danas je moguće nešto reći što bi pre nekoliko godina izazvalo sablazan. I nije ništa strašno ako se razlikujemo, ako se nekad donese odluka koju ja smatram vrlo nepravednom ili je Vukašin smatra vrlo pogrešnom i nepravednom,bitno je da radimo zajedno, da upoređujemo svoje stavove i da ne rušimo taj Savet pre nego što smo ga podigli kao građevinu, a to podrazumeva da poštujemo jedni druge čak i kada se ne slažemo, ni profesionano ni etički“.

Božo Prelević je na kraju istakao i da je važna činjenica da oni koji su se žalili Savetu nisu kasnije pokretali i sudske sprove, jer ukazuje da su oštećeni imali dovoljnu satisfakciju odlukom Komisije za žalbe, odnosno da su verovali u autoritet ljudi koji u njoj sede, zbog čega su mediji i novinari uštedeli znatna sredstva.

Zaključci:

1.Broj žalbi u prvih šest meseci 2014. godine za 12 j veći nego u istom periodu prošle godine

2.Medji i dalje često jednim tekstom krše više tačaka Kodeksa novinara

3.Najčešće su kršene odredbe sadržane u prvom poglavlju Kodeksa – Istinitost izveštavanja

4.Savet za štampu smatra velikim priznanjem i dokazom poverenja u njegov rad to što je žalbu Savetu podneo i predsednik Republike, i istovremeno podržava odluku svih državnih funkcionera da se žale Savetu, umeto da tuže medije sudu.

5.Komisija za žalbe bi trebalo da zauzme jasan i principijelan stav o tome na koji način će se odnositi prema autoskim tekstovima

6.Osnivači Saveta saglasni su da treba promeniti Statut Saveta za štampu i Poslovnik o radu Komisije za žalbe, kojima bi se ukinulo pravo veta osnivača, koje sada praktično postoji, a čime bi se omogućio efikasniji rad Saveta za štampu

7.Komisija za žalbe i ubuduće će održavati sednice van sedišta sa Saveta, poput one održane krajem maja na Fakultetu političkih nauka, kako bi svoj rad približila što većem broju zainteresovanih građana