Complaints

Egon Savin: Molijer - pisac ljudskih poroka

Complaint resolved: no infringement Codes
Ksenija Radulović,direktor Muzeja pozorišne umetnosti Srbije
Večernje novosti
Print edition and internet
19. May 2012.

Poštovani, Obraćam se povodom teksta Vukice Strugar (Molijer - Pisac ljudskih poroka, intervju s rediteljem E. Savinom, Večernje novosti 19 maj 2012.) u kojem autorka u formi pitanja plasira klevetu, navodeći da se “selekcija Sterijinog pozorja više i ne komentariše, kao da su svi od njega digli ruke“. Prosleđujem vam i dopis koji sam dana 19. maja 2012. poslala redakciji Večernjih novosti, kao i odgovor g. Manojla Vukotića, glavnog i odgovornog urednika ovih novina. I Obraćam se na osnovu članova I. 1.2.4.5. i IV.3. Kodeksa novinara Srbije jer smatram da pisanje novinarke Strugar, ne samo u ovom slučaju, predstavlja kršenje Kodeksa. U tekstu koji je samo neposredni povod za moje obraćanje, Strugar je izrekla neistinu: o Sterijinom pozorju, kao vodećem festivalu u zemlji, govori se u svim relevantnim medijima.( Ilustracije radi, samo tokom poslednjih mesec dana, u svojstvu selektora dala sam intervjue za Blic, Politiku, RTS (pojedinačno, emisije: Dnevnik 2, Beokult, Čitanje pozorišta), Tanjug, RTV Vojvodinu, Dnevnik, TV Apolo, Ludus, brojne radio emisije itd.) Tokom dve godine dosadašnjeg mandata, upravo Novosti, u kojima Strugar izveštava o pozorištu, jedini su iole relevantnan medij na kojem nisam imala priliku da o festivalu i sama kažem bar jednu rečenicu. U ovome nije sporno što Strugar plasira stavove o "nebitnosti" festivala, već što ne plasira i drugačije stavove te tako zadovolji minimum principa objektivnog izveštavanja. Ovo nije novina i ne odnosi se niti samo na mene lično niti na poslednji dvogodišnji period. Naprotiv, i tokom proteklih godina tj. rada mojih prethodnika, a posebno od promene koncepta festivala u pravcu internacionalizacije te proširenja programa u kojem više nisu zastupljeni isključivo nacionalni, već i inostrani dramski pisci, Strugar plasira stanovišta prevashodno onih autora koji su se javno deklarisali kao oponenti tom konceptu: niko ne spori pravo pojedinih autora na kritiku ili nezadovljstvo iz tog ili bilo kog drugog razloga, ali čitaoci Novosti imaju pravo da čuju i drugu stranu. S novinarkom Strugar nemam nikakav lični odnos niti imam nameru da ulazim u razloge takvog pisanja, te shodno tome u prilogu navodim (i) tekstove koji se i ne odnose na poslednji dvogodišnji period (tj. moj mandat), već i od ranije ukazuju na određeni „model“ jednostranog izveštavanja. II I da nije sporno da se u bilo kom smislu favorizuju određeni stavovi, ustanove i ličnosti - sporno je da se rad onih drugih prećutkuje.

Povodom obeležavanja jubileja Muzeja pozorišne umetnosti Srbije (čiji sam direktor) i prezentacije digitalne baze pozorišta u Srbiji kao projekta od opšteg značaja za kulturu Srbije, Novosti su bile jedini iole relevantan medij koji o tome nije blagovremeno izveštavao, nije objavljena ni vest. Tek posle tri nedelje, kada sam drugim povodom susrela g. Aleksandra Backovića, izvršnog direktora Kompanije Novosti, i saopštila mu da ovakav postupak smatram neprofesionalnim, u roku od sat vremena pozvala me je novinarka M. Mirković i zatražila informacije i izjave za tekst. Dalje, kulturna javnost seća se i jednostranog teksta Karanfilom na domaćine (12. maj 2010.) koji potpisuje Strugar, povodom gostovanja predstave Putujuće pozorište Šopalović (tekst: Ljubomir Simović, reditelj: Tomi Janežič) Ateljea 212 na festivalu u Briselu, a u vezi s čim su javnosti poznati suprotstavljeni stavovi uprave pozorišta i reditelja iz Slovenije Tomija Janežića. Strugar (koja nije prisustvovala gostovanju predstave u Briselu) u tekstu navodi samo izjave jedne strane, uprave Ateljea 212. Nakon toga, Janežić u dopisu Novostima (Nisam čovek koji širi mržnju, 27. maj 2010.) demantuje pisanje novinarke Strugar.

U odgovoru na Janežičevo reagovanje (U reveru, ipak, karanfili, 28. maj 2010.) redakcija podržava pisanje novinarke, dodajući u antrfileu saopštenje pozorišta Atelje 212 o visokom profesionalizmu novinarke Strugar. Novinarka Blica Tanja Nježić (Pozorišne igre na sceni i van nje, 27. maj 2010) svoj tekst o ovome započinje rečenicom: “Nedavno gostovanje Ateljea 212 (…), praćeno jednostranim izveštajima ovdašnjih medija, poprilično je potreslo dobar deo kulturne javnosti i prevazišlo okvire pozorišno-umetničkih rasprava.” Citirajućí izjave obe strane, Nježić navodi i izjavu tadašnjeg ambasadora Srbije u Belgiji, g. Radomira Diklića, koji demantuje jednostrano pisanje te svedoči o uspehu predstave u Briselu (događaj kojem je i lično prisustvovao). Svi pomenuti tekstovi dostupni su na sajtu. Molim Komisiju da razmotri ovaj dopis.

Unapred hvala. Ksenija Radulović, dramaturg iz Beograda direktor Muzeja pzorišne umetnosti Srbije i selektor Sterijinog pozorja

Podnosilac žalbe Ksenija Radulović smatrala je da su objavljivanjem spornog teksta prekršeni članovi 1,2,4 I 5 iz odeljka o istinitosti izveštavanja i član 3 iz odeljka o novinarskoj pažnji Kodeksa novinara Srbije i to time što je autorka intervjua “u formi pitanja plasirala klevetu, navodeći da se ‘selekcija Sterijinog pozorja više i ne komentariše, kao da su svi od njega digli ruke’.” Ksenija Radulović, selektor Sterijinog pozorja, navela je i da novinarka “Novosti” poslednjih nekoliko godina prenosi mišljenja “prevashodno onih autora koji su se javno deklarisali kao oponenti” i kritičari novog koncepta Sterijinog pozorja, te da čitaoci “Novosti” nemaju priliku da čuju i drugu stranu. Ksenija Radulović obratila se ovim povodom i glavnom i odgovornom uredniku “Večernjih novosti” Manojlu Vukotiću. Vukotić je, u odgovoru na njen dopis, između ostalog, naveo da njena namera nije ispravljanje bilo kakve materijalne greške ili ocene, već “besmislen napad na jednog novinara i jednu Redakciju, njen profesionalizam i njenu uređivačku politiku”. Članovi Komisije za žalbe ocenili su da tekstom na koji se odnosi žalba, odnosno spornim pitanjem novinarke, nisu prekršene odredbe Kodeksa novinara, jer je novinarka, postavljajući pitanje sagovorniku, iznela svoj vrednosni sud, a ne činjenicu. Komisija, međutim, izražava zabrinutost zbog primećene tendencije da “Večernje novosti” prilikom izveštavanja o Sterijinom pozorju u velikom broju slučajeva ne poštuju pravilo da se čuje i druga strana, kao i zbog toga što redakcija “Novosti” nije pokazala spremnost da omogući iznošenje drugačijeg mišljenja. Članovi Komisije za žalbe smatraju da bi redakcije morale biti otvorene za iznošenje različitih stavova i za mogućnost polemike.

Beograd, 31.5.2012.

PredsedavajućaKomisije
Ljiljana Smajlović