Записник са сто прве седнице Комисије за жалбе одржане 26.06.2020



САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.102
25.6.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

 

Са 101. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.6.2020. године у 18 сати у Прес центру УНС.

Присутни чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Вида Петровић Шкеро и Оливера Милошевић

Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

  1. Разматрање жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу“Блица”
  2. Разматрање друге жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу“Блица”
  3. Разматрање треће жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу“Блица”
  4. Разматрање четврте жалбе Београдског центра за људска права на коментаре
  5. на Фејсбук профилу“Блица”
  6. Разматрање жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу портала “Србија данас”
  7. Разматрање жалбе Београдског центра за људска права на Фејсбук профилу “Курира”
  8. Разматрање друге жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу “Курира”
  9.  Разматрање жалбе Снежане Милетић на текст објављен у “Блицу”

10.  Разматрање жалбе Новосадске бициклистичке иницијативе на текст објављен у магазину САТ Плус

 

 

 

1-5.Комисија је водила обједињењу расправу о четири жалбе које су се односиле на “Блиц”, као и о жалби на портал “Србија данас”. Београдски центар за људска права поднео је жалбе због коментара на Фејсбук профилима ових медија, објавлејних испод текста о упаду аутомобилом у Прихватни центар за мигранте, а који су, по њима, дискриминаторни, шире мржњу и позивају на насиље. У току расправе Вида Петровић Шкеро рекла је да у одлуци треба навести да, без обзира што су текстови коректни, редакције морају много да пазе кад су у питању коментари, јер се њима крше „разноразна људска права“ и да они подстичу ширење заблуда које већ постоје кад је реч о избеглицама – да одмах добијају држављанство, да су привилеговани приликом добијања посла и сличне ствари, које уопште нису тачне. Говори се и како силују жене, како нападају људе, да би се утврдило да учествују у крађама хране, јер, како је рекла, распитивала се и сазнала да су ти људи више од недељу дана добијали само хлеб. Зато се посебно мора указати новинарима да воде рачуна о оваквим коментарима којима се шире заблуде и говор мржње у јавном мњењу. Редакције знају који текстови могу да изазову такве реакције и требало би да обрате посебну пажњу и да такве коментаре уклањању. Бојан Цвејић је рекао да, из личног искуства, зна да је јако тешко контролисати све коментаре, посебно на Фејсбуку и још ако неко коментарише после два, три дана, то је практично немогуће испратити. Тако да је сасвим могуће да такви коментари промакну, јер се на Фејсбуку не може радити ни премодерација, нити могу да се искључе коментари, али ако неко већ укаже на њих, онда је заиста недопустиво да се не уклоне. Јелка Јовановић је рекла да, кад неко има толико пратилаца на Фејсбуку то је озбиљан извор прихода и зато би морали да ангажују модераторе који би то пажљиво пратили. Комисија је,

 потом, гласајући о свакој жалби посебно, утврдила да су у свих пет случајева прекршене тачка 1 Поглавља ИВ и тачка 4 Поглавља В, које се односе на забрану дискриминације и говора мржње.

 

6.и 7. Генерална секретарка је обвестила чланове Комисије да је у међувремену редакција “Курира” уклонила спорне коментаре и да те две жалбе више нису у процедури. Вида Петровић Шкеро је рекла да свеједно мисли да је неприхватљиво да су спорни коментари стајали више од месец дана пре него што су уклоњени, те да се поставља питање да ли је у реду да Комисија сада каже да су они поступили боље, ако су сви у исто време добили обавештење, још 15. маја. Љиљана Смајловић је рекла да је недавно питала генералног секретара норвешког савета за штампу да ли они прихватају да редакције повуку или уклоне коментаре, на шта је одговорио -да, уколико се то уради у одређеном року, као и да се прихватљивим роком кад су дневне новине у питању сматра сутра. Додала је да код нас такав стандард не постоји, као и да не препоручује баш тај норвешки, али да Комисија свакако треба да обавести све редакције да треба да реагују што пре. Тамара Скрозза је такође истакла да “Курир” треба упозорити да морају неупоредиво брже да уклоне коментаре на које им неко укаже и да оволико одуговлачење није прихватљиво.

 

8.Снежана Милетић, новинарка портала “021” поднела је жалбу, јер је, како је навела, “Блиц”, без њеног знања, дозволе, потписа и извора објавио њен текст, само са другим насловом и фотографијама. Златко Чобовић је рекао да је прекршен Кодекс новинара, који у члану 1 Поглавља ИX каже да су новинари у обавези да поштују важеће законодатвство, те да је ово класичан пример кршења и закона. У Закону о ауторским и сродним правима постоји, како је објаснио, поглавље које предвиђа нека ограничења ауторског права, односно случајеве у којима је могуће користити туђе ауторско дело без сагласности и без плаћања накнаде, али и у тим случајевима је нужно навести име и презиме аутора, као и извор, док “Блиц” није навео име аутора, а извор је навео накнадно. У том поглављу постоји и члан 43, који каже да је дозвољено користи ауторско дело без сагласности аутора и без плаћања накнаде, ако је реч о извештавању са дневног догађаја и само у обиму који одговара том начину извештавања. У овом случају није реч о текућем догађају, а посебно не о томе да је текст преузет у одговарајућем обиму пошто је цео преписан. У члану 49 истог закона, који се односи на право цитирања, каже се да је могуће без сагласности ибез плаћања накнаде пренети краће делове текста, а у овом случају је пренет цео текст, који је и потписан иницијалима новинара “Блица”. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља ИX.

9. Марко Трифковић, председник Удружења грађана Новосадаска бициклистичка иницијатива, поднео је жалбу у име тог удружења, верујући да је спорим текстом прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња. Јелка Јовановић је, у току дискусије, рекла да је сагласна са оценама подносиоца жалбе, да не сумња у добре намере аутора, али да текст „врви од произвољности и манипулација“. Истакла је да су бициклисти недопустиво таргетирани као кривци за саобраћајне несреће. Зорица Вишњић је навела да није стекла такав утисак и да мисли да је текст озбиљно и професионално написан.Врло је важан податак да је за 65 одсто повећан број несрећа у којима су страдали бициклисти, те да нема утисак да су они тергетирани, јер се у тексту указује и на одговорност возача аутомобила. Додала је да мисли да је редакција хтела да укаже на проблем и да сваки возач зна колико је тешко на време реаговати ако бициклиста није довољно опрезан. Вероватно су и пренаглашеним насловом хтели да укажу на проблем, на то да нема бициклистичких стаза и на опасности којима су изложени у саобраћају. Јелка Јовановић је рекла да, ако су већ навели за колико је повећан проценат страдалих бициклиста, требало да се изнеси и подаци о томе колико је последњих година повећан промет, тачније број бициклиста, да би могло да се упоређује да ли сада страдају ћешће. Бојан Цвејић је оценио да нема прекршаја Кодекса и нагласио да је важно да се о овом проблему пише и да се свима скрене пажња, укључујући и надлежне органе, колико је опасно возити бицикл када нема бициклистичких стаза. Вида Петровић Шкеро је рекла да се и њој чини да текст указује на проблем и упозорава све грађане, јер све више бициклиста учествује у саобраћају. Кроз Војводину, рецимо, возе магистралним путевима. Овакав наслов, додала је, каже – ти вози пажљивије, а онај ко мора да води рачуна о томе нек примети шта се дешава и нек предузме нешто. Навела је и да није сигурна ни да је реч „камиказа“ грубо употребљена, јер се тиме каже „буди опрезан, немој да си камиказа, вози пажљиво“. Тамара Скрозза је рекла да се њој израз „камиказа“ не допада, да јој се не допада ни у примерима које је редакција навела у одговору на жалбу, али да не види да постоји прекршај Кодекса. Она је предложила и да се редакцији магазина САТ Плус мало објасни улога Савета за штампу и да се позову да признају надлежност Савета. Комисија је, по завршетку расправе, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да Кодекс није прекршен.

Комисија је, на крају седнице, за председавајућег у наредних шест месеци изабрала Влада Мареша.

Седница је завршена у 18.45 сати.

 

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                      Бојан Цвејић