Записник са стоте седнице Комисије за жалбе одржане 28.05.2020



САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.101
28.5.2020.
Београд

 

ЗАПИСНИК

 

Са 100. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.5.2020. године онлајн.

Учествовали су сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро и Оливера Милошевић

 

Дневни ред:

  1. Разматрање жалбе Бранка Вујковића на текстове објављене у “Подринским”
  2. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене у дневним листовима “Информер” и “Курир” и на порталу “Република.рс”
  3. Разматрање жалбе Весне Лакићевић на текст објављен у “Таблоиду”
  4. Разматрање жалбе телевизије Н1 на текстове објављене у дневном листу “Курир”
  5. Разматрање жалбе портала ГМ Инфо на текст објављен на порталу ГМ Пресс
  6. Разматрање жалбе портал ГМ Инфо због необјављивања одговора на портал ГМ Пресс
  7. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у дневним листу “Курир”

 

 

Члан Комисије Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о тачкама 2 и 7, пошто је Комисија одлучивала о жалбама које је он поднео.

 

1.Др Бранко Вујковић, в.д.директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је укупно трећу жалбу Савету за штампу, овога пута због два текста објављена у онлајн издању „Подринских“, која је оценио као наставак вређања свог угледа и части. Већина чланова Комисије била је сагласна са оценом да се у текстовима износи мишљење, лични став аутора и да, због тога Кодекс није прекршен. Златко  Чобовић је, тако, истакао да постављање питања која су у јавном интересу, а на која нису добијени одговори, као ни изношење мишљења, и писање о томе у тексту који је лични став, није повреда Кодекса. Додао је и да подносилац жалбе није навео које су одредбе Кодекса повређене, односно шта је и због чега нетачно у два текста на која се жалио. Јелка Јовановић је навела и да УО Локал преса указао на злоупотребу претходних одлука Комисије и да би вероватано у некој форми требало скренути пажњу и на то. Љиљана Смајловић се није сагласила са оваквим оценама, сматрајући да је прекршена тачка 2 поглавља Истинитост извештавања, јер,осим овлашних и слободних интерпретација појединих догађаја, није у текстовима нашла доказе ни за делић тих тврдњи, „које су дифаматорне чак и ако се на крај реченице стави упитна интерпункција“. „Колико сам разумела, уредници Подринских оптужују лекара, директора установе за јавно здравље, да не зна свој посао, да не лечи суграђане већ представља опасност и угрожава здравље суграђана, да је део социјалне и политичке структуре које грађани морају да се клоне да би остали незаражени, да крије заражене, да представља крвожедну звер, да се понаша као крвожедна аустроугарска солдатеска која је починила највеће ратне злочине у Првом светском рату, да је зликовац и бараба коју треба на стуб срама или у бајбокану“, навела је и додала да одговор редакције „Подринских“ на жалбу још гори, јер је пун је имена и функција људи које уредници „Подринских“ „цинкаре“ као заражене ковидом, и далеко је од сваког професионализма,а има и неки осветољубиви тон који дезавуише идеју да раде то што раде у јавном интересу.. Оливера Милошевић је рекла да ће бити уздржана. „с једне стране због покушаја злоупотребе Комисије,чему се морамо супротставити, а с друге стране што сматрам да је употреба увредљивих речи попут ’битанга’, па макар то био и лични став, непримерен начин комуникације у медијима и никаква новинарска форма не би требало да га оправда“. Тамара Скрозза је такође рекла да користи право да буде уздржана, јер сматра да је претходна одлука Комисије политички злоупотребљена и да је жалилац искористио у својој кампањи и у рату с локалном самоуправом. „Такви циркуси са Саветом (који се периодично дешавају) дискредитују наше тело, крње његов углед, сврставају нас на једну или на другу страну, те зато као чланица Комисије користим своје право да се уздржим“, истакла је. Комисија је, након дискусије, са осам гласова „за“ једним „против“ и два „уздржана“ одлучила да Кодекс није прекршен.

2. Златко Чобовић, члан Комисије за жалбе поднео је жалбу на наслове у онлајн издањима “Информера” и “Курира”, као и на порталу “Српског телеграфа” “Република.рс” верујући да је спорним насловима заједничко изношење неосноване и нетачне тврдње да је “произведен лек за коронавирус” (Информер), “лек за вирус” који је “ лек против короне” (Курир), да “креће употреба лека за корону” (република.рс), која не одговара истини. Са жалиоцем се сагласила Јелка Јовановић, која је оценила да је Кодекс прекршен у свим тачкама које су наведене у жалби, јер је реч о тенденциозном и неистинитом извештавању. Већина чланова Комисије имала је, међутим, другачији став. Оливера Милошевић је, тако, оценила да су наслови на танкој линији од кршења Кодекса, али да он ипак није прекршен, будући да је реч о леку који се користи за лечење оболелих од корона вируса, те да је сагласна са ставом председавајућег Бојана Цвејића да није потпуно нетачно и када се каже да је реч о „леку за корону“, утолико пре што у текстовима постоји објашњење о каквом леку је реч. Зорица Вишњић је такође сматрала да нема прекршаја Кодекса,  јер у време писања тих текстова није било озбиљних упозорења о евентуално штетним дејствима „Хлорокина“ и додала да је СЗО је тек пре неколико дана  обуставила његову примену. Да ,с обзиром на време објављивања текстова, нема прекршаја Кодекса мислила је и Вида Петровић Шкеро, док је Тамара Скрозза оценила да је кршења Кодекса било. Рекла је да се у спорним насловима, као чињеница наводи нешто што ни Светска здравствена организација, нити било које признато тело није саопштило - да је „Хлорокин“ лек за корона вирус. Због тога је, како је рекла, свакако прекршена тачка 1 Поглавља И, која се односи на истинитост извештавања, тачка 2 Поглавља И која наводи да новинар мора да прави јасну разлику између чињеница и претпоставки, као и тачка 1 Поглавља ИИ, која налаже да наслов мора да одговара садржини текста. „Мислим да у овом случају нема везе када је тачно утврђена штетност хлорокина у третману оболелиих од ковида. Медији на које се Златко жали, објавили су не да тај лек помаже у лечењу, већ да ЛЕЧИ. Што је једноставно неистина - притом врло штетна, јер су многи људи и код нас и у свету на своју руку узимали лек, ’превенције’ ради“, истакла је. Након дискусије, Комисија је са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да „Информер“, „Курир“ и „Република.рс“ нису прекршили Кодекс новинара.

3. Адвокат Весне Лакићевић поднео је жалбу тврдећи да су јој, изношењем неистинитих, непотпуних и увредљивих информација, нарушени част и углед, као и да су прекршене бројне одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности.  Златко Чобовић је указао да је и одговор на жалбу недоличан и увредљив, и „по томе компатибилан тексту“. Сличног мишљења била је и Тамара Скрозза, која је рекла и да је писмо уредника „Таблоида“ у најмању руку увредљиво, па и да је својеврсна претња.  Јелка Јовановић и Вида Петровић Шкеро су се сагласиле и са оценом да је прекршен Кодекс и са тим да је начин писања увредљив и за Весну Лакићевић и за евентуалне читаоце, а највише за новинарску професију. Чланови Комисије су, на крају, једногласно одлучили да су прекршене све тачке из Поглавља I и тачка 1 Поглавља VII:

4. Југослав Ћосић, програмски директор телевизије Н1, поднео је жалбу Савету за штампу, твдећи да је серијом текстова који су објављени у дневном листу Курир и у њиховом онлајн издању изнесен низ неистина који имају за циљ  нарушавање угледа Н1 телевизије и новинара који раде у овом медију, и да је. што је још опасније, та телевизија је приказана као медиј који ради против интереса своје државе.  Јелка Јовановић је, у току дебате, закључиила да је несумњива намера дискредитације ТВ Н1, њених новинара и уредника и злонамерно довођење у везу са опозиционим политичарима ради постизања додатног ефекта - наводног доказивања да руше систем преко короне. Додала је и да је набрајање личности којима су послата питања “ Курира“ ирелевантно пошто није реч о њима, већ редакцији Н1. Зорица Вишњић је рекла да то што „Курир“ овог пута није одговорио на жалбу упућује на закључак да су врло свесни шта раде. „Осим тога, имам и утисак да је инструментализована изјава Александра. Гајовића која је прилично неодређена па ми можемо само да нагађамо на које је медије, профитере, могуле и тајкуне мислио. Штета што га нису питали да појасни“, додала је. Са тим је сагласила и Тамара Скрозза, која је навела да је чак и злоупотребљена Гајовићева изјава - државни секретар овде није говорио о Н1, већ уопште о понашању медија.  „Иначе, обрачун таблоида са овом медијском кућом у време ванредног стања и пандемије има посебну ’тежину’. По мени, он у тим околностима превазилази уобичајени политичко-медијски рат, јер се на Н1, на уреднике и новинаре, упире прстом као на неког ко доводи у питање здравље и опстанак грађана и грађанки. Дакле, у питању је јако опасна ’игра’“, оценила је.  Љиљана Смајловић је рекла да је Кодекс прекршен слично као у случају „Подринских“, а Комисија је једногласно одлучила да су прекршене све тачке из поглавља Истинитост изверштавања и тачка 1 из поглавља Новинарска пажња.

 

5. и 6. Виолета Поповић, одговорна уредница портала ГМ Инфо поднела је две жалбе на портал ГМ Прес, због објављивања реаговања општинске ПР службе на њихов текст, а да није објављен и садржај самог текста, као и због необјављивања одговора. Комисија је о ове две жалбе водила обједињену расправу. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да је Кодекс прекршен у оба случаја. У спорном тексту ГМ Преса нигде се не види „одакле је и шта је“, а и да се види – имамо, сад већ уобичајени случај, реакције на нешто о чему претходно нема ни речи. Читаоци се тако доводе у заблуду, односно лишени су информације која би могла да утиче на њихов став (тачка 3 поглавље V).  Кад је реч о необјављивању одговора, то је потпуно јасан прекршај и не треба додатно образлагати“, закључила је.  И остали чланови Комисије за жалбе су сматрали да је Кодекс прекршен у оба случаја, па је Комисија једногласно одлучила да су текстом на порталу ГМ Прес прекршене тачке 1 и 3 Поглавља V, а необјављивањем одговора тачка 6 Поглавља IV.

 

7.Златко Чобовић, члан Комисије за жалбе жалио се на текст који је “Курир” објавио у вези са жалбама које је раније поднео због тгекстова објављених у том листу, а у којем га сумњиче да ради у интересу телевизије Н1. У току расправе, Зорица Вишњић је навела да, иако су у тексту стављене извесне ограде од тврдњи попут знака питања у наслову и "како се чини", "... па се може поставити питање да ли је у спрези са власницима портала Нова и телевизије Н1", ипак остаје озбиљна и тенденциозна сугестија да Чобовић то јесте. Додала је и да је крајње малициозно истицање НУНС-а у наслову, те да због свега тога сматра да је прекршен Кодекс. Јелка Јовановић је рекла и да је очигледно да постоји намера дезавуисања и Савета и његових чланова и чланица и Комисије кад им не одговарају одлуке, док је Тамара Скрозза оценила да је разумљиво је да се „Курир“ "љути" због одлуке Комисије, али је недопустиво да на то реагује озбиљним неоснованим оптужбама и да извлачи овакве конструкције. Вида Петровић Шкеро је такође сматрала да је Кодекс прекршен и да су изнете тендециозне и недопустиве сугестије о некој злоупотреби,  које треба да створе утисак да чланови Комисије не треба да користе своја права. Љиљана Смајловић била је, међутим, сасвим супротног мишљења и истакла да редакција има право да посумња у нечију непристрасност и да то, само по себи, није доказ малициозности или извртања чињеница. Снежана Андрејевић је била уздржана. „Ако је Савет нека врста трибунала право на правично судјење из члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права би захтевало да не будемо истовремено и тужиоци и судије, јер треба да будемо непристрасни и да пред јавношћу очувамо и тзв.  утисак о независности. Без обзира на прописано право да чланови Савета могу подносити жалбе. Прошли пут сам указала на могуће последице, па се у овој ситуацији опредељујем да будем уздржана“, навела је. Вида Петровић Шкеро је овакво ставновиште оценила као неприхватљиво, јер се члан Комисије у таквом случају изузима из одлучивања. То би значило да судија не би могао да покреће судске поступке. Арбитри се бирају уз претпоставку да могу да независно раде. Донета одлука само мора бити са детаљним разлозима које  ће јавност перцепирати као објективне. Управо овако можемо својим одлукама показати објективност и не дозволити  да нас стране у поступку политизују“, рекла је и подсетила на случај грубог кршења Кодекса кад нико није покренуо поступак против Пинка, као и да би у таквим случајевима деловало би Комисија не реагује јер је пристрасна. Комисија је потом са осам гласова „за“, једним „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I и тачка 1 Поглавља V.

 

8.Златко Чобовић је, на крају,  затражио да у записник уђе и његов одговор на коментар Љиљане Смајловић претходној седници, 30. априла. „У односу на трећу тачку дневног реда онлајн седнице Комисије за жалбе од 30.априла 2020. године, у којој, као подносилац жалбе на наслов у листу Политика “Србија је свима добра само кад је тешко”, нисам учествовао ни у дискусији ни у одлучивању, пошто је донета одлука, морам да одговорим на коментар Љиљане Смајловић који је изнела објашњавајући свој став о мојој жалби.Љиљана Смајловић неосновано политизује моју жалбу и приписује ми да “користим Савет за штампу како бих полемисао са Вучићем”, што је нетачно. Жалбу нисам поднео из политичких разлога - да бих “увукао Политику у политичку полемику користећи за то Комисију за жалбе”, “оптужио председника за говор мржње и подстицање на насиље”  и “оптужио Политику”. Поднео сам је због тога што мислим да је наслов у Политици, као цитат извучен из Вучићевог говора, дискриминаторски, супротан Кодексу новинара Србије и, као такав, непримерен за наслов, не улазећи у то да ли би  Политика требало или не да се “противи председниковим тврдњама”, јер то је ствар уређивачке политике тог листа. То није мој политички став, већ моје професионално уверење.Нетачне су и, најблаже речено, апсолутно злонамерне тврдње да “нисам спреман да дозволим другима да другачије мисле”, да  “негирам слободу изражавања”, а посебно “да неко мора политички да мисли као Златко или да се слаже Златком да би био етичан и професионалан новинар”.

 

 

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                      Бојан Цвејић