Записник са деведесет девете седнице Комисије за жалбе одржане 30.04.2020



САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.100
30.4.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

 

Са 99. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.4.2020. године онлајн.

Учествовали су сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро и Зоран Станојевић

Седницу је пратио и Драгослав Глогоњац, адвокат „Курира“

 

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Удуржења А 11* на текст објављен у “Вечерњим новостима”
2.  Разматрање жалбе Владана Влајковића на текстове објављене у ”Новом Палежу”
3.  Разматрање жалбе Златка Чобовића  на текст објављен у”Политици”
4 -8. Разматрање пет жалби Златка Чобовића на текстове објављене у “Куриру”
9. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у “Информеру”
10.и 11. Разматрање две жалбе Бранко Вујковића на текстове објављене у “Подринским”
12. Разматрање жалбе Бобана Бирманчевића на текстове објављене у “Подринским”
13. Разматрање жалбе СББ-а на текстове објављене у “Информеру”

 

Чланови Комисије су пре седнице обавештени да је УНС за ову седницу делегирао Зорана Станојевића уместо Оливере Милошевић, која је изузета са седнице јер је запослена у „Политици“, медију на који је поднета жалба.

Члан Комисије Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о тачкама 3,4,5,6,7,8 и 9, пошто је Комисија одлучивала о жалбама које је он поднео.

 

1. Удружење А 11 поднело је жалбу, сматрајући, између осталог, да се текст бави генерализацијом припадника ромске националности, који су окарактерисани као нерадници, односно као врло пасивни у тражењу запослења, јер им је „социјална помоћ сигурнија од радне књижице“. У току дискусије Вида Петовић Шкеро је оценила да  наслов текста, погодује сирењу стереотипа и да није у сагласности са исказом из текста, док је Љилљана Смајловић истакла да је реч о класичном примеру ширења стереотипа, какве Кодекс не трпи. „Роми су угрожена популација. Мислим да је потребно одговорити на питање колеге Зорана Рајића, који хоће да зна да ли је новинар дужан да штити Роме и од предрасуда представнице удружења Рома. Да, дужан је. Не сме да злоупотреби или потенцира њен евентуални недостатак вештине или опреза у комуникацији са медијима“, рекла је. Јелка Јовановић се сагласила са овим предлогом, као и са оценом да је Кодекс несумњиво прекршен, јер је писање листа засновано на стереотипима и предрасудама. Додала је и да је тиме грубо прекршен и Закон о забрани дискиминације. Тамара Скрозза је такође рекла да је сагласна са предлогом Љиљане Смајловић да се на неки начин одговори колеги – „чињеница да је саговорница ангажована на овом или оном пројекту не значи да је аутоматски ослобођена стереотипа, а новинари су обавезни да се од таквих стереотипа у својим прилозима ограде“, нагласила је. Зорица Вишњић је додала и да не може да се отме утиску о врло ружном и непрофесионалном пребацивању одговорности аутора  на саговорницу. По мишљењу Златка Чобовића, цитат  да "Роми не верују у институционално запошљавање" не значи, нити је смисао ових речи, да је "тешко Роме на посао натерати", како је изведено у наслову текста и скренуо пажњи и на смерницу 5  у тачки 1 Поглавља II – да наслов не сме да буде у супротности са суштином текста. По завршеку расправе, Комисија је једногласно одлучула да је прекршена тачка 1 Одељка IV.

2. Адвокат Владана Влајковића поднео је жалбу због више текстова објављених у истом броју “Новог Палежа”, са, како је навео, тенденциозним и увредљивим насловима, у којима се не наводи ниједан озбиљан извор информација, нити доказ за неосноване и неистините оптужбе, којима је Влајковић на најгрубљи начин оклеветан. У расправи, чланови Комисије су указали да је реч о више пута поновљеним прекршајима, које је Комисија и раније утврђивала, те да је реч о медију чије је “извештавање” више него проблематично. Љиљана Смајловић је, тако, истакла да треба рећи да реч о медију који по бескрупулозности превазилази све на што смо већ навикли у престоничким таблоидима. „Можда је време да се запитамо како је могуће да се ово наставља и да позовемо колеге из озбиљних медија да проуче овај специмен српског новинарства и представе га широј јавности, као и да претраже евентуалне судске одлуке које га се тичу.“, рекла је, а остали чланови Комисије су се сагласили са тим.  Јелка Јовановић је указала и на то да, осим недопуствих увреда и клевета, прилози крше и одредбе Закона о заштити података о личности, а у том смислу и Кодекса. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да листу изрекне јавну опомену због кршења тачака 1,2,3,4 и 5 Одељка I тачке 3 Одељка IV и тачке 1 Одељка VII.

3. Златко Чобовић поднео је жалбу због наслова текста, који, по њему, садржи неосновану, непроверену, увредљиву, дискриминаторску тврдњу која се односи на држављане  Србије који су отишли на привремени рад у иностранство, а због пандемије вируса корона били су приморани да се врате у Србију. Љиљана Смајловић је оценила да нема прекршаја Кодекса, додајући и да мисли да Златко Чобовић, иначе дугогодишњи члан Комисије за жалбе Савета за штампу, погрешно тумачи Кодекс новинара Србије. Рекла је да не зна зашто Чобовић користи Савет за штампу како би полемисао са Александром Вучићем. „Наравно да је слободан да председника оптужи за говор мржње и подстицање на насиље, али мислим да греши када у то увлачи ’Политику’ и оптужује је  да крши Кодекс, шири мржњу и позива на линч, самим тим што председникове тврдње преноси не противећи им се“, истакла је. Додала је и да Златко има право на своје политичке ставове, али да нико не мора политички да мисли као он, или да се слаже са њим, да би био етичан или професионалан новинар, већ, напротив, у новинарству је етичност добрим делом и спремност да се дозволи другима да другачије мисле. Мислити другачије од Чобовића, како је рекла, није ни мржња ни дискриминација. Савет за штампу је ваљда последње место које би смело да негира слободу изражавања. Златко има право и разлога да мисли да се Политика „подредила" државним органима, али је изабрао погрешан пример да то на делу доказује. Тамара Скрозза је такође мислила да Кодекс није прекршен, иако је сагласна са тим да је „Вучићева изјава језиво дискриминаторна и да не приличи једном председнику“. Али, додала је, није посао новинара који извештава да председника на било који начин "преваспитава". „По мени, таква и толика дискриминација с врха државе, свакако је легитимна тема неке анализе и осврта, али не известити о овоме - било би драстично кршење не само Кодекса, већ и елементарне функције медија“, истакла је. Сличног мишљења био је и Драган Ђорђевић, који је исто навео да није прекршен Кодекс, иако тако „опасна и непримерена  изјава, посебно у овом тренутку,  баш и није морала да буде у наслову текста и још на насловној страни“. Зорица Вишњић је рекла да је наслов у духу текста и пренете изјаве председника, те да, за разлику од већине других на исту тему "повратници пета колона", не мирише на линч. Истакла је и да у одлуци треба указати на омаловажавајући однос главног уредника „Политике“ према Савету за штампу. За разлику од њих,  Владо Мареш је рекао да је Кодекс прекршен, јер треба имати на уму контекст – а то је да су се државне новине „Политика“ укључиле у државну кампању производње непријатеља, у овом случају повратника, одрадила тај задатак на свој начин, само мало друкчији од начина на који су то урадили таблоиди. Разлика је, како је објаснио, техничке природе, суштински је нема.  Јелка Јовановић је исто тако мислила да је Кодекс прекршен. Истакла је да није на новинарима да исправљају политичаре, али „начин на који је порука у наслову сугерисана јавности јесте осуда великог дела становника“. Нагласила је и да је одговор Жарка Ракића непримерен и увредљив за савет за Штампу и Комисију. Комисија је, по завршетку расправе, са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да нема прекршаја Кодекса.

 

4.Златко Чобовић навео је у жалби да је у наслову текста изнета неоснована, непроверена и дискриминаторска тврдња да је покојног лекара из Ћуприје  “заразио гастарбајтер” - иако је у тексту наведено “да је то сумња”, “да није познато како је покојни доктор заражен”, и  “да је могуће да се заразио прегледајући пацијенте”. Вида Петровић Шкеро је, у расправи, оценила да је обавеза новинара и  уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки  и нагађања. Јавност има оправдан интерес да зна, али уз поштовање одредби и начина извештавања у коме се претпоставке не могу представити као чињенице. Изостала је, по њој, и професионална пажња у односу у коме постоји и лице за које се тврди да је гастарбајтер и да је заразио доктора који је умро. Мора се и о њему мислити, јер није утврђено да је то чињеница. Тамара Скрозза је такође сматрала да је прекршена тачка 2 поглавља И зато што је претпоставка коју нико не може да докаже (како се и од кога заразио лекар) изнета као необорива чињеница. Рекла је и да је адвокат у праву када каже да није доказано да је та тврдња неистинита, али свакако није доказано ни да је истинита - реч је, дакле, о претпоставци. 

Додала је и да је све то дискриминаторно према људима који су се вратили из иностранства. Јелка Јовановић је нагласила да је у потпуности сагласна са мишлењем подносиоца жалбе. „Читава велика група грађана је стављена на стуб срама. То што је таква порука емитована са највишег, а и нижих, инстанци власти није и не може бити оправдање за дискриминацију, а усудила бих се рећи и за својеврсни лов на вештице на повратнике из иностратсва, грађане Србије“, навела је. Зорица Вишњић је закључила да је у тексту изнета сумња, а у наслову тврдња. Додала је и да је цео текст малициозан, с намером да се укаже на опасност која долази са повратницима из иностранства, а нигде упитаности да ли су толики лекари и медицински радници из Ћуприје били адекватно заштићени. Снежана Андрејевић је, међутим, мислила да Кодекс није прекршен, односно да је приступ кршењу кодекса превише формалан у овом случају. Предлог у жалби о чему  један медиј треба да пише и шта да истражује је, по њеном мишљењу, неприхватљив. Да није прекршен Кодекс гласала је и Љиљана Смајловић. Она је рекла да није одушевљена насловом из „Курира“, али је подсетила чланове Комисије на претходне заједничке одлуке кад су други наслови били у питању, као и на потребу да буду барем донекле конзистентни. „Недавно смо у једном случају решили да би било једнако професионално истом тексту дати наслов ’Србија не верује РТС-у’ и ’Србија највише верује РТС-у’. Ако нам је то стандард, онда нема прекршаја“, оценила је. Љиљана Смајловић је приметила и да је адвокат „Курира“ упозорио да наслове не дају новинари већ уредници, те да можда није упућен да Комисија оцењује управо поступке људи који уређују новине, односно да је баш то посао Савета да се не изјашњава о ауторима, већ о уређивачким потезима. Комисија је, потом, са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да су пчрекршене тачка 2 одељка I и тачка 1 одељка V.

 

5. Златко Чобовић је у жалби која указује на прекршаје више тачака из поглавља I, IV и V Кодекса, између осталог, навео и да наслови и текст садрже неосноване, непроверене и недоказане тврдње да је “неодговорна новинарка Ана Лалић лагала”. Са оценом да је Кодекс прекршен сагласило се у дискусији више чланова Комисије.  Јелка Јовановић је истакла да чак и ако се не узме у обзир у међувремену донета одлука тужилаштва о одбацивању кривичне пријаве против колегинице Лалић (чиме је поредно потврђена исправност њених навода) остаје чињеница да се „Курир“ показао крајње непрофесиналним и да је изнео низ увредна на рачун колегинице, доводећи њен професионални интегритет у питање. „При чему смо ускраћени за информације које је Златко исправно навео у жалби, а посебно о расположивости опреме здравственим радницима у КЦВ“, навела је. Вида Петровић Шкеро је рекла да мисли да је дошло и до повреде одељка IV, тачке 1. „Новинар има обавезу истинитог извештавања. Дебата мимо чињеница, са закључком да неко "лаже" без утврђења свега битног да би се тако децидно закључивало, по мени, представља кршење кодекса. У таквој ситуацији новинар има одговрност у односу на читаоце ако без утврђења стварних чињеница износи  децидне тврдње“, истакла је. Зоран Станојевић је, међутим, рекао да је у вези свих жалби које се односе на овај случај мишљења да је прекршаја било, али је жалба написана тако да се подразумева да су сви чланови Комисије сагласни да је текст на који се реагује потпуно исправан, а да он ту има резерве. Љиљана Смајловић и Снежана Андрејевић су сматрале да Кодекс није прекршен, а Снежана Андрејевић је нагласила да би претерани формализам у суштини угушио сваку врсту дебате.Тамара Скрозза се сагласила да је потребна јавна дебата, али и да истовремено мисли да свака дебата престаје у тренутку када се неко у старту и без валидних аргумената означи као неодговоран и оптужи да лаже  и да ће гласати да је Кодекс прекршен. Пошто је „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, два су била „против“, а један „уздржан“ за одлуку о прекршају није било потребне већине.

6.Златко Чобовић поднео је жалбу као члан Комисије за жалбе, сматрајући да је спорним насловом лист Курир је починио кривично дело изазивање панике и нереда, по члану 343 Кривичног законика Србије, као и да је прекршио више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња као и тачку која новинару забрањује да међу људе уноси неоправдан страх насловом текста „Почиње пакао људи уразумите се...“  Снежана Андрејевић рекла је да мисли да Кодекс није прекршен и указала на то да се у жалби изричито наводи да је извршено кривично дело, а жалилац није суд да би о томе одлучивао, подсетивши на пресуду Европског суда за људска права у случају Матијашевић против Србије. Вида Петровић Шкеро је такође сматрала да Кодекс није прекршен, јер је реч о таблоидном наслову. Да је реч о типичном таблиодном наслову мислио је и Зоран Станојевић, који је напоменуо да су, на пример, наслови у Великој Британији  гори. Тамара Скрозза је рекла да ће бити уздржана, јер наслов јесте „језив“, али би било нефер да Комисија апострофира „Курир“, кад су се буквално сваки дан таблоиди просто такмичили „ко ће дати грђи наслов, ко ће више престравити своје читаоце и овај лист ту није изузетак“. Владо Мареш је, пак, рекао да је Кодекс прекршен, како је наведено у жалби. Додао је да би волео да се може заиста разговарати о слободном таблоидном давању наслова, али да је, на жалост, и ово само пример „извршавања задатка“ а не информисања грађана. Јелка Јовановић се сагласила са тим да је Кодекс прекршен. „О типологији наслова, не само таблоидних, можемо разговарати на нивоу неке стручне расправе, како о примерима овде, тако и у иностранству. Чињеница да се ’жестоким’ насловима појачава интерес купаца не сме бити оправдање за кршење елементарних норми. У овом случају је, по мом дубоком уверењу, изазвана паника“, истакла је. Зорица Вишњић је рекла да јој се налов не допада, али да ипак мисли да нема прекршаја Кодекса, као и да је наслов у духу панике која је ширена тих дана са највиших места, ваљда с циљем да се грађани испрепадају и остану  код кућа пред ту долазећу пету недељу очекиваног наглог узлета заразе. Како је шест чланова Комсије гласало да Кодекс није прекршен, три да јесте, а један је био уздржан, Комисија није могла да донесе одлуку за коју је било потребно осам гласова.

7. Златко Чобовић је у жалби навео је да је у наслову текста изнета неоснована, непроверена и недоказана тврдња да је “новинарка портала нова.рс објавила лажну вест о КЦВ”  иако ниједан надлежни орган није утрвдио да је Ана Лалић у свом тексту о “КВ Војводине пред пуцањем: без заштите за медицинске сестре”, објављеном 1. априла изнела лажи, односно да су информације које је објавила лажне,  нетачне и неистините. Већина чланова Комисије мислила је да Кодекс јесте прекршен, као и у претходној жалби која се односи на овај случај. Јелка Јовановић је рекла и да се, са великом дозом сигурности, после одлуке тужилаштва о одбацијању пријаве, може рећи да наводи Ане Лалић нису доведени у питање, посебно не на начин на који то ради „Курир“ ,али и мимо тога, очити су сви прекршаји Кодекса побројани у жалби.  Снежана Андрејевић није се сагласила са овим, наводећи да би се све што се ставља на терет „Куриру“ могло рећи и за информацију која је предходно објављена. „Претерани формализам без суштине је кршење права на правично судјење, а Савет је својеврсна врста трибунала који овј принцип Европске конвенције мора да поштује“, истакла је, са чиме се сагласила и Љиљана Смајловић. Зоран Станоевић је био уздржан из разлога које је навео и приликом изјашњвања о претходној жалби која се односила на овај случај. Пошто је за одлуку да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, док су два била против, а један уздржан, није било већине од осам гласова за одлуку.

 

8. Златко Чобовић је у жалби, између осталог, указао да у наслову  “Курир” износи неосновану, непроверену, недоказану тврдњу да је “неодговорна новинарка Ана Лалић лагала”, иако ниједан надлежни орган није званично утврдио да су инфомације које је она објавила 1. априла 2020. године, на порталу нова.рс, у тексту “КЦ Војводине пред пуцањем: без заштите за медицинске сестре”, лажне, нетачне и неистините. У току дискусије, Тамара Скрозза је истакла да „Куриру“ није било довољно да каже како је колегиница лагала и како је неодговорна, па је подигао летвицу и сад ушао у спекулацију да је свесно лагала и с којим тачно циљевима. Са овим се сагласила и Зорица Вишњић , као и Јелка Јовановић, која је рекла и да мисли да овакав интензитет писања и посебно начин и тон могу да се посматрају и као позив на линч Ане Лалић. Комисија је одлуку да су прекршене тачке 4 и 5 одељка I и тачка 1 одељка V донела са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“. Зоран Станојевоћ био је уздржан из разлога које је навео у расправи о жалби која је разматрана као пета тачка дневног реда.

9. Златко Чобовић је у жалби Савету истакао да  лист није навео извор тврдње да бар 6000 људи коју су дошли има вирус, као и да је у наслову то наведено као чињеница, док у тексту пише да се “сумња” да их је толико инфицирано. Снежана Андрејевић је, у току дискусије, рекла да мисли да је Кодекс прекршен, додајући да приликом уласка у Србију није вршено тестирање, иако је вероватно било заражених медју њима. Вида Патровић Шкеро се сагласила и додала да сматра да је прекршен Кодекс и у одељку V, тачка 1  Приликом објављивања текста очигледно се није приступило са дужном професионалном пажњом, када је олако утврђивано да је у земљу ушло 100 000, а потом 200 000 хиљада људи. Потом следи у тексту непроверени податак о броју заражених лица која су ушла у земљу...".који су успели да да побегну из карантина и домогну се Србије". Овакве паушалне тврдње, по њој, јасно указују на кршење  Кодекса и у погледу новинарске пажње. Зоран Станојевић је закључио да „Информер“ није у свом тексту подацима поткрепио тврдње о броју заражених, иако барата конкретним бројевима и да то сматра кршењем професионалних стандарда, односно неприхватљивим извештавањем. Љиљана Смајловић је, супротно овоме, рекла да је „Информер“ поступио брљаво, али да су веома сличне поруке долазиле и са брифинга Кризног штаба, од ког смо имали право да очекујемо поуздане информације. Тамара Скрозза је рекла да је, по њеном мишљењу, у овом случају прекршен Кодекс, без обзира на чињеницу да је тачна Љиљанина примедба о тезама изнетим на конференцијама Кризног штаба. „Информер“ је, објаснила је, прешао границу тих спекулација стручних лица, као директне кривце означио људе пристигле из иностранства, позивајући грађане да их пријављују полицији. Јелка Јовановић се сагласила, додајући да је овде на делу наглашено тенденциозно "обавештавање" јавности о главном извору опасности по здравље становништва, без навођења било каквих релевантних извора. Зорица Вишњић је истакла да је реч о прилично опасној манипулацији у духу - нашли смо дежурног кривца, ако се ствари отму контроли. Комисија је са девет гласова „за“ и једним против“ одлучила да су прекршене тачке 2 и 3 одељка I и тачка 8 одељка VI.

10. Др Бранко Вујковић, в.д. директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је жалбу због серије текстова објављених у штампаном и онлајн издању „Подринских“, у којима се, како је навео, вређају његова част и углед континуираним изношењем неистина. Зоран Станојевић је, у дебати, рекао да је сагласан да је Кодекс прекршен, уз напомену да мисли да је реч о коментарима код којих је слобода тумачења чињеница нешто већа него код класичног новинарског текста и додао да можда није у праву, јер текстове види ван контекста, односно не знам како изгледају у новинама уз остали садржај, што је веома важно. Тамара Скрозза је рекла да је  Кодекс је прекршен, без обзира што је реч о коментарима и личним ставовима аутора, а сличног мишљења била је и Јелка Јовановић која је оценила да ни форма коментара  не дозвољава увреде и непроверене чињенице и њихову злоупотребу. Владо Мареш је рекао да је уздржан и да треба мало више имати у виду контекст. „У Шапцу је беспоштедна политичка борба, јавни је интерес да се она води и јавни је интерес да грађани о тој борби буду добро информисани. Некако ми се чини да бих се, ако бих друкчије гласао, приклонио једној од страна. Још мање ми се свидја, а бојим се да се може десити, да се нађемо у глупавој ситуацији да се, када су такви политички обрачуни у питању, нашом одлуком и нехотице сврстамо уз једну страну само зато што се та страна прва сетила да нам се жали“, истакао је Мареш. Комисија је, зато, одлуку да су прекршене тачка 6 одељка IV и тачка 1 одељка VII донела са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“

11.  Др Бранко Вујковић, в.д.директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је нову жалбу због још два текста којима је, како је истакао, настављено вређање његовог угледа и части, континуираним изношењем неистина. Чланови Комисије су у краћој расправи углавном оценили да ово није начин извештавања који треба промовисати, јер се у тексту не прави разлика између чињеница, претпоставки и нагађања, нити је од особе која се оптужује затражена било каква изјава или инфомација. Владо Мареш је рекао да ће бити уздржан из разлога које је навео приликом изјашњавања о претходној жалби. Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су прекршене тачке 2 и 4 одељка I.

12. Др Бобан Бирманчевић, повереник Градског одбора Српске напредне странке Шабац, поднео је жалбу због три текста, тврдећи да „Подринске“, континуираним изношењем неистина од увођења ванредног стања због пандемије корона вируса не само да вређају његов углед, већ износе и клевете да чланови СНС- а у Шапцу шире ту заразну болест. У току расправе, Зоран Станојевић је рекао да нема оправдања за овакав речник и приступ, чак ни када неко пише коментар. Јелка Јовановић је нагласила да је сасвим је јасно да постоји низ проблема о којима се мора извештавати, али тон извештавања не сме бити увредљив и заснован на личним уверењима, већ на прецизним чињеницама. Остали чланови Комисије су се сагласили са овим, а Владо Мареш је  рекао да ће приликом гласања бити уздржан из истих разлога као и код претходне две жалбе. Комисија је одлуку да су прекршене тачка 6 одељка IV и тачка 1 одељка VII донела са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“.

13. Адвокат Serbia Bradbend – Српске кабловске мреже поднео је жалбу због три текста објављена у штампаном и онлајн издању “Информера”, које сматрају делом негативне медијске кампање коју тај лист већ дуже време спроводи против СББ-а и то тако што износи неистините и непроверене информације, уз прећуткивање битних чињеница, а све како би дискредитовао ту компанију. У краћој расправи чланови Комисије су се сагласили да је СББ требало да одговори на питања или да пошаље одговор на текст. Без обзира на то какав однос или какво искуство имају са „Информером“, то је била њихова обавеза према садашњим и будућим потрошачима. Једногласно је одлучено да текстом „Минут са Бањалуком 26, са Аустралијом 6 динара“ није прекршен Кодекс, док је текстом „Распад система“ прекршена тачка 1 Поглавља V, а текстом „Између два цртаћа рекламе за кондоме и кладионице“, тачка 1 Поглавља I и тачке 1 и 3 Поглавља V.

 

 

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                       Бојан Цвејић