Записник са деведесет шесте седнице Комисије за жалбе одржане 30.01.2020



САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.97
30.1.2020.
Београд

ЗАПИСНИК 

 

Са 96. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.1.2020. године, са почетком у 18 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије

Присутни сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Вида Петровић Шкеро и Снежана Андрејевић

Остали присутни: Лазар Павловић из адвокатске канцеларије „Стојковић“, Ива Ераковић и Божидар Димић из организације Пријатељи деце Србије, Имер Мушкољај из Савета за штампу Косова, Драгана Јовановић („Данас“), Марија Вучић (КРИК), Ненад Нешић (Н1), Ивана Предић (Цензоловка), Александар Коковић (Фонет), Срђан Димитријевић (РТС), Емил Холцер, пројект менаџер Савета за штампу и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

(Снимак седнице може се видети на нашем yоутубе каналу Савет за штампу)

 

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе   Министарства културе и информисања Републике Србије на текстове објављене у дневном листу „Блиц“

2. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Пинк.рс“,

3. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Информер“

4. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Србија данас.цом“

5. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Република.рс“,

6. Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу „Ало“

7. Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу „Информер“

8. Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу “Српски телеграф“

9.Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу „Курир“

10.  Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Блиц“

11. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Српски телеграф“

12. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Ало“

13. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Информер”

14. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Курир”

1. Министарство културе и информисања поднело је жалбу због два текста, којима је, по њиховом мишљењу прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Однос према изворима информисања.У току расправе Јелка Јовановић је оценила да јој је ова тачка најспорнија од свих које су на дневном реду, да је пажљиво прочитала одговор адвоката „Блица“ и да не може да се у великој мери не сагласи са њим. Навела је да текстови у професионалном смислу јесу „траљаво написани“, али да је једини прекршај Кодекса који види тачка 3 поглавља Новинарска пажња, која се односи на прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на разумевање догађаја. Додала је да не воли нарочито анонимне изворе, али ако нема званичних, онда новинари морају да пишу то што имају. Са њом се сагласила Тамара Скрозза, која је навела да, по њеном мишљењу, није прекршена ниједна друга тачка на коју се Министарство жалило, док је указивање у жалби на то да су текстови изазвали узнемирење грађана „смејурија“. Владо Мареш је рекао да је уздржан, јер жалба Министарства има, како му се чини, неку задњу намеру, „буџи се тврдња да ће то изазвати неку узнемиреност грађана, тако да је то све сумњиво“, а да, с друге стране, постоји јавни интерес да се о овој теми спекулише и пише и добро је да је „Блиц“ о томе писао, иако јесте мало траљаво написано. Након дискусије, Комисија је, са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да је прекршена тачка 3 Поглавља В. Комисија се изјашњавала и о прекршају тачке 4 Поглавља И, али, пошто је „за“ одлуку да је прекршена гласало пет чланова Комисије, док је шест било „против“ није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.

2-5. Комисија је о тачкама 2,3,4 и 5 водила обједињењу расправу, будући да је реч о идентичном тексту који је првобитно објављен на порталу „Пинк.рс“, а који су преузела остала три медија. Из расправе и одлучивања била је изузета Вида Петровић Шкеро, која је поднела жалбе. Она је у жалби навела да је Жељко Митровић у свом писму Драгану Ђиласу изнео “непроверене, увредљиве тврдње које грубо повређују част, углед, достојанство и интегритет Драгана Ђиласа. Златко Чобовић се у току дискусије сагласио са оценама које су изнете у жалби и навео да су прекршене све тачке Кодекса на које је указала. Љиљана Смајловић је истакла да када, као у овом случају, онај на кога се текст односи неће да се жали, Комисија треба да се побрине да жалбу поднесе неко од њених чланова, јер би било лоше да не реагује на овако нарочито драстичне случајеве. Додала је да смо сви већ некако навикли на објављивање оваквих увреда, а да не би смело да се дозволи да се не реагује на овакве напада на нечију личност. Рекла је и да јој се чини да је реч о увредама, а не о клеветама. Тамара Скрозза се сагласила да је јако важно што се чланица Комисије жалила, јер смо сви некако већ огуглали на оваква писма овог потписника и на мање - више исту групу људи који су објекти његовог интересовања, која имамо готово сваки други дан и то преносе сви медији. Зато је јако важно да се на то реагује, нарочито што је ово највероватније најдрастичније кршење Кодекса у тим писмима до сада. Снежана Андрејевић је објаснила да су у праву клевете преношење неистинитих чињеница, док се увредљиве речи тичу нечије личности и достојанства, те да у спорном тексту претежу увреде, а да нечије достојанство мора да се штити и по Уставу. Истакла је да сматра да чланови Комисије имају право да реагују на одређене текстове и да свако треба да, када му нешто засмета или мисли да о томе треба да се продискутује, био у праву или не, треба то да изнесе пред Савет. Додала је и да подржава Виду Петровић Шкеро која је поднела жалбу, јер ако чланови Комисије не реагују, зашто би то радио и неко други, као и да сматра да су прекршене све одредбе Кодекса које су наведене у жалбама. По мишљењу Јелке Јовановић већ је постала уобичајена пракса да се на нешто што се објави на Твитеру у ограниченој заједници, реагује а телевизији са националном фреквенцијом, на којој се то чита из сата у сат, тако да овде имамо драстично кршење културе јавног комуницирања, што је можда и већи проблем од самих увреда у тексту, због којих Ђилас може да добије на суду, јер је реч о тровању јавног простора. Зорица Вишњић је приметила да се овде не штити само достојанство личности која је нападнута овим писмом, већ и достојанство грађана који су предуго изложени терору говора мржње у јавном простору до те мере да је то постао друштвено прихватљив манир јавне комуникације. По оконачању расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 Одељка И, тачке 1 и 6 Одељка ИВ, тачка 4 Одељка В и тачка 1 Одељка ВИИ на порталима „Пинк.рс“, „Информер“, „Република“ и „Србија данас“.

6. Пре почетка расправе о жалбама Александре и Роберта Каримановића на четири медија, генерална секретарка је упознала чланове Комисије да су на иста четири текста и насловне стране тих новина жалбе поднели и Министарство културе и информисања (које су стигле тек дан пре седнице), Аутономни женски центар и десетак грађана, који, по правилима рада Савета за штампу, не могу да буду формални подносиоци жалби, јер нису лично оштећени, као и да се Савету јавио велики број људи, те да би Комисија требало да узме у обзир и то да су спорни текстови очигледно узнемирили јавност.

У току расправе о жалби родитеља девојчице које је била жртва отмице на текст који је објавио лист „Ало“, Бојан Цвејић је рекао да предлаже да се, уз две тачке Кодекса на које су се родитељи жалили, гласа и о тачки 5 Одељка ИВ, по којој је новинар дужан да права и достојанство деце и жрвата злочина. Тамара Скрозза је предложила да се Комисија изјасни и о тачки 2 Одељка И, о обавези новинара да праве јасну разлику између чињеница, претпоставки и нагађања. Објаснила је да су објављене информације које, наводно, потичу из истраге и подсетила да смо већ имали такву ситуацију пре извесног времена у случају силовања и убиства девојчице, па је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности тада утврдио да података који су објављени у списима из истраге нема, те да би се могло испоставити да је то случај и овога пута. Вида Петровић Шкеро је рекла да ће део онога што ће рећи бити општи коментар на текстове о овом случају, док, кад је реч о овом конкретном тексту, сматра недопустивим да се адвокат у одговору на жалбу, злоупотребљавајући своје стучно знање, користи истим манипулацијама као и медији када објављују овакве текстове, јер он поставља питање легитимације родитеља да поднесу жалбу, што је у овој ситуацији апсолутно недопустиво. Следећа теза из одговора је да је улога медија била „круцијална“ у проналажењу и спашавању детета, што чак и да је тачно, није ни у каквој вези са спорним текстом који је настао након тога. Како је истакла, овде је реч о ужасно грубом кршењу свих дечјих права и приватности детета које је, срећом, живо и треба да настави да живи и о ужасним злоупотребама зарад голог сензационализма. На првом месту, по њеном мишљењу јесте заштита права детета и његове будућности, али је озбиљан проблем и то што медији немају право да објављују било шта што су сазнали у фази поступка која претходи подизању оптужнице. То је, нагласила је, кажњиво и Кривичним законом и Закоником о кривичном поступку, те новинар то никако не би смео да објави све и да је све најтачније и да су добили и транскрипт, што би сваки новинар морао да зна. Јелка Јовановић је рекла да је нема спора да је законом кажњиво објављивати детаље из истраге, а да су и сви медији прекршили и претпоставку невиности осумњиченог, па тиме и његова права, а не само права жртве. Кад је реч о отетој девојчици, док је трајала потрага за њом морала је бити објављена њена фотографија (док чак ни име није било нужно), али чим је пронађена, није било више разлога да се објављују ни фотографије, ни други приватни подаци. Снежана Андрејевић се сагласила са претходним дискутантима и додала да адвокату свакако треба одговорити да су родитељи процесно легитимисани да штите интересе детета, да судови дете третирају као „скривену странку“, коју заступају родитељи. Посебно је, како је рекла, неприхватљива алузија адвоката да је требало укључити центар за социјални рад, јер у овом случају интереси родитеља нису супротни интересима детета. Детету је, истакла је, нанета ненадокнадива штета за цео живот и то се ничим не може отклонити. Интерес девојчице је да њен лик буде заборављен у јавности. Додала је и да, ако су процурели детаљи из предистражног, односно истражног поступка, пријава повереника Мариновића не иде у правцу да се санкционишу медији, него да се утврди да ли је то тачно и ко је одговоран што су те информације процуреле. Зато и полиција која даје саопштења и сви други органи морају да воде рачуна о томе да је одређене податке неопходно објавити само док траје потрага за девојчицом, док је све након тога чиста виктимизација. Златко Чобовић је предложио да се у образложењу одлуке наведу и смернице из тачака 1 и 4 из одељка ВИИ, које прецизирају шта не сме да се ради, а што је све прекршено у спорном тексту. Коментаришући одговор на жалбу, истакао је да је такав да је боље да га није би било. Додао је и да је симптоматично да медији по правилу не схватаји шта је интернет и да не разумеју да све што се једном стави на сајт остаје заувек и чак и да и „Ало“ и сви други медији измене или уклоне све текстове, они су се већ проширили мрежом и никада неће нестати. Љиљана Смајловић се осврнула на то да је више чланова Комисије указало на то да је ужасан проблем цурење информација из истражног поступка. Нагласила је да деца морају посебно да се штите, али да се не слаже са тим да Савет за штампу треба да каже да се то не сме објављивати, јер пише у закону, јер можда државни органи не смеју да то доставе медијима, али може да се деси да постоји интерес јавности да се нешто из истраге објави, иако закон забрањује истражним органима да то доставе медијима. Она је подсетила на случај убиства Кашогија, за које се сазнало тако што је Ердоган одлучио да плански пусти да информације континуирано„цуре“ у јавност и рекла да би зато издвојила мишљење о овој теми. Тамара Скрозза је рекла да ту не види издвојено мишљење, јер је у случају о којем Комисија расправља суштина у томе да не постоји јавни инетерес да се објаве инфомације из истражног поступка, са чиме се Љиљана Смајловић сагласила. Вида Петровић Шкеро је рекла да ће можда у овом тренутку можда свако рећи – моје дете је то видело, сазнало, па је то све имало едукативну функцију, али да морамо да размишљамо о пропорционалности – шта смо урадили овом детету објављујући, рецимо, његову слику после проналажења, која је веома потресна. Навела је и да може да претпостави да ће медији једног дана када се деси нешто слично да крену да је „јуре“ као што се сада десило са једном бившом жртвом, коју је исти човек силовао кад је имала 12 година, а коју су новинари сада питали како се осећа. Тако нешто више ниједној девојчици не сме да се деси. Морамо да штитимо свако дете и сваки новинар мора да мисли на конкретно дете, јер то може да се деси сваком нашем дететом, рекла је. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 Одељка И, тачка 5 Одељка ИВ и тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.

7. и 8.  Чланови Комисије су закључили да све што је претходно речено важи и за текстове објављене у „Информеру“ и „Српском телеграфу“, па је у одвојеним гласањима, такође једногласно одлучено да су прекршене тачка 2 Одељка И, тачка 5 Одељка ИВ и тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.

9. У току дискусије о жалби која се односила на текст објављен у „Куриру“, Вида Петровић Шкеро је прокоментарисала одговор адвоката тог листа који је навео да, ако медиј буде „кажњен“ мораће да се запитају да ли ће убудуће поново сарађивати у проналађењу несталог детета и запитала се да ли је нормално да се Савету сада поручује – немојте случајно да нас казните, јер нећемо више никад помоћи у откривању некога ко је отео дете. Љиљана Смајловић је указала да није свако писање о злочинима над децом забрањено и подсетила на то да је „Курир“ у мају прошле године направио интервју са отмичарем, који је тада пуштен из затвора због претходног сличног дела. Из тог интервјуа је било врло јасно да он сматра да ништа лоше није урадио, да је неправдено осуђен и, практично је најавио да ће то опет да уради. И да је „Курир“ стварно хтео да се бави заштитом деце и да ради у друштвеном интересу, то је могло да се употреби за озбиљне разговоре са неким судијама и да се запита зашто је тај човек на слободи и да ли је то профил повратника. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 Одељка И, тачка 5 Одељка ИВ и тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.

10- 14. Мрежа организација за децу Србије поднела је јединствену жалбу на пет медија, од којих је сваки објавио између 15 и 20 текстова у вези са отмицом девојчице, а којима је, по мишљењу подносиоца жалбе, прекршен Кодекс новинара Србије објављивањем садржаја који имају штетан утицај на сву децу. Комисија је водила обједињену расправу, а изјаснила се о сваком медију посебно. У току дискусије у вези са жалбом на „Блиц“ Вида Птровић Шкеро је указала на то да је адвокат редакције, између осталог, одоворио да је реч о новинама које нису намењене деци и оценила да је такав одговор недопустив, те да медији морају да размишљају да деца увек могу да виде те новине, јер су им доступне и јер родитељи не могу да их не воде у продавнице или да на други начин избегну сваки контакт са њима. Тамара Скрозза је ово илустровала својим примером – њено дете је тих дана требало да у школу понесе два примерка новина за нешто што су правили и она је могла да му да само „Данас“ и „Полиику“, јер тамо није било „малчанског берберина“ и свега осталог. Када је касније питала шта су друга деца донела, добила је одговор да су сви донели те исте новине.

Комисија је једногласно одлучила да је „Блиц“ текстовима „Моника стигла у болницу, умотана у ћебе, ошишане косе, родитељи једва чекају први сусрет“ „Малчнски берберин описао отмицу деовјчице: Моника покушала да побегне, а он јој је рекао да ће јој убити оца!“ „Моника је спавала поред своје маме: Отета девојчица ноћ је провела у болници, лекари настављају са анализама“, „Девет дана неописиве драме: Малчански берберин девојчицу отео на путу до школе, па је данима крио по скровиштима, напуштеним кућама и гробљима док су за њима јурили полиција, војска, БИА и грађани“, „Моника пронађена жива, отмичар у бекству: Девојчица свесна, али исцрпљена, малчански берберин наоружан, полиција блокирала све излазе из села“, „Доктори: Моника има лакше телесне повреде и огреботине, али није животно угрожена, сада јој је потребан мир“, прекршио тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.. Текстовима „Веровали смо све време да је жива – брат отете девојчице: мајка је стално плакала, тата и ја смо тражили Монику сваког дана”,  и “Буди храбра пиле мамино, верујем да можеш да издржиш: родитељи отете Монике девојчици послали емотивну поруку” прекршена је и тачка 7 Одељка ВИ.

Комисија се изјашнавала само о насловним странама „Српског телеграфа“, будући да уз жалбу нису достављени текстови и једногласно одлучила да су насловном страном од 30. 12. “Нађена Моника, злостављана, ошишана и мучена” прекршене тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ и тачка 7 Одељка ВИ.

Једногласном одлуком Комисије тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ „Ало.рс“ прекршио је текстом “Малчански берберин признао”, а лист „Ало“ насловима на насловним странама “Манијак ошишао малу Монику и држао је у земуници”, “Монику нашли живу у напуштеној викендици” и 8.1. “Да ли ћу трунути на доживотној”, док је тачка 4 Одељка ИВ  прекршена текстом “Комшија открио најболеснију ствар о малчанском берберину…”ж 13.

Информер је тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ прекршио текстовима: “Успела је да се отргне, али сам је стигао”, ”Младен Мијатовић открио у каквом је стању мала Моника Каринамовић”,  “Била је без капи крви у лицу, рекла ми је само једну реченицу”, “Моника открила како ју је манијак отео”, “Монструм ипак није силовао малу Монику?“, “Родитељи мале Монике добили дозволу да виде ћерку у болници”, “Ево како сада изгледа мала Моника Каримановић”, “Зовите моју маму!”, “Пронађена мала Моника Каримановић у селу Пасјача“, а текстом “Моника испричала језиве детаље о отмици”, осим ове три тачке, прекршена је и тачка 7 Одељка ВИ. Ова одлука такође је донета једногласно.

Курир је, једногласном одлуком Комисије, тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ прекршене су тестовима “Берберин до детаља описао шта је радио Моники”, “Моника ме два пута гађала камењем и бежала, па сам је ошишао”, “Малчански берберин девојчицу држао у кућу своје мајке”, “Утврђује се да ли је малчански берберин злостављао Монику”, “Малчански берберин тукао дете и ошишао је до главе”.Осим ове три тачке, текстовима “Моника не памти детаље мучења, као да је избрисала сећање”, “Моника чека Божић у болници, стрепи за мајку”, и “Мала Моника честитала Нову годину из болнице” прекршена је и тачка 7 Одељка ВИ.

Чланови Комисије су, по оконачњу дискусије и гласања о жалбама, одговарали на питања  присутних.

Седница је завршена у 19.30 сати.

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                       Бојан Цвејић