Записник са деведесет четврте седнице Комисије за жалбе одржане 28.11.2019



САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.95
28.11.2019.
Београд

ЗАПИСНИК

 

Са 94. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.11.2019. године, са почетком у 18 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије

Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вера Дидановић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић и Филип Шварм

Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије, Емил Холцер, пројект менаџер Савета за штампу и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

(Снимак седнице може се видети на нашем youtube каналу Савет за штампу)

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен на Градском порталу 018

2.Разматрање жалбе Душка Нединића на текстове објављене на порталу „Тпкнеwс“ 3.Разматрање жалбе Ивана Радовановића због одговора у листу „Данас“

 

Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници Вера Дидановић и Филип Шварм замене чланове Комисије Јелку Јовановић и Бојана Цвејића, који раде у листу „Данас“ и не би могли да одлучују о тој жалби.

 

1.Гордана Бјелетић, главна и одговорна уредница “Јужних вести” поднела је жалбу јер је, како је навела,“Градски портал 018” објавио коментар у оквиру којег је преписана вест објављена на “Јужним вестима” дан раније, а без навођења извора. У току расправе, Зорица Вишњић је указала да је вест преписана са портала „Јужне вести“ од речи до речи, са чиме се сагласио и Златко Чобовић, који је рекао и да у тексту пише како преносе „поједини медији“, али да би било фер да се наведе који су то медији и да је требало да наведу то. Он је објаснио да члан 43 Закона о аторским и сродним правима дозовољава коришћење вести, без тражења дозволе, уколико је реч о текућем догађају, што овде није случај. Додао је и да „Јужне вести“ имају правила за преузимање инфомација са тог сајта, у којима јасно пише да за сваки садржај који се преузима мора да буде назначено да је преузет са „Јужних вести“, тако да Градски портал 018 није ни то уважио. Због свега тога, сматра да је прекршена тачка 2 Поглавља Поштовање ауторства. Вишња Аранђеловић је прокоментарисала да би волела да је Чобовић био тако строг и када се одлучивало о жалби „Недељника“ на Тањуг, када је рекао да није било прекршаја Кодекса, на шта је он одговорио да су случајеви различити, и да он може, уколико остали чланови Комисије желе и имају стпрљења да упореди све претходне случајеве да се јасно види како се изјашњавао. Љиљана Смајловић је рекла је да се сматра добром новинарском праксом на западу да се наведе ко је први објавио информацију, те да би волела да то буде и стандард Комисије за жалбе, али да јој се чини да Комисија није до сада одлучивала тако. Додала је да треба да постоји пракса Комисије, што, наравно, не значи да та пракса не може и да се промени, али да треба да се објасни зашто се та пракса мења. Владо Мареш је оценио да у сва три случаја која су на овој седници пред Комисијом постоји исти проблем - покушај да се застраше они који пишу и да им се затворе уста, односно да је реч о маниру – немој да пишеш оно што видиш, него оно што ти ја кажем да пишеш. Рекао је да Кодекс у овом случају јесте прекршен, док је Филип Шварм навео да мисли да је Кодекс прекршен зато што је реч о коментару у коме не може да стоји „поједини медији“, јер се односи на конкретан текст. Тамара Скрозза је такође рекла да је извор морао да се наведе, чак и да се стави линк, јер морају да постоје стандарди кад је у питању преузимање садржаја других медија. Вида Петровић Шкеро је нагласила да је Кодекс прекршен у делу коментара у којем је пренета вест, која је преписана од речи до речи. Снежана Андрејевић је, међутим, рекла да има проблем да се сагласи са тиме да је Кодекс прекршен јер је реч о садржају који је емитован уживо на Фејсбуку, па је можда свако могао да то види и опише на исти начин, те да је у таквом случају тешко претендовати на комплетно ауторство. Рекла је и да је за то да се ауторска права штите и у граничним случајевима, као и да неће гласати против већинског става, али да не зна колико је ово добар пример за постављање стандарда. Драган Ђорђевић је истакао је да овај случај има другачију конотацију, ако се узме у обзир да је власник портала и уредник члан одбора за медије СНС-а у Нишу, те да није сигуран који је мотив за објављивање коментара. Указао је и на то да је Комисија већ више пута утврдила да је „Градски портал 018“ кршио ауторска права, а да они нису ни одговарали на жалбе. На ово је реаговала Снежана Андрејевић, апелујући на све чланове Комисије да се држе начела непристрасности и да се предмети не смеју посматрати на основу тога ко је у којој странци. Нагласила је да Комисија треба да утврди да ли је прекршен Кодекс и каква је пракса Савета и у том контексту је потпуно сувишна информација о страначкој припадности било кога и зато не жели ни да зна тако нешто. Рекла је да никада није, нити ће, учествовати у тако поларизованим телима где се одлучује у зависности од тога ко припада којој политичкој опцији. Љиљана Смајловић је подржала овакав став, рекавши да чланови Комисије треба да се уздржавају од свега што би „некоме са стране“ могло да делује пристрасно. Драган Ђорђевић је одговорио да је само желео да пружи додатну информацију, јер у Кодексу пише да је новинарство неспојиво са чланством у партији. Владо Мареш је рекао да он није за то да Комисија само утврђује принципе, већ да свака жалба мора посебно да се посматра, ако је могуће, са што више знања, и да се увек мора узети у обзир и контекст, а не да се игнорише чињеница да живимо у „жестоко поларизованом друштву“, „на нас који силно желимо да новинари буду слободни и независни“ и оне који не дозвољавају слободно новинарство. Након расправе, Комисија је са осам гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да је прекршена тачка 2 одељка ИX.

2. Душко Нединић, председник Општине Петровац на Млави упутио је жалбу Савету због пет текстова, односно због тога што, како је навео, портал „Тпкнеwс“ води медијску хајку против њега, његових сарадника и породице, износећи лажи, доводећи у заблуду грађане и ширећи панику да је мост у центру Петровца који се реконструише, „попуцао“ и „утонуо“. Тамара Скрозза је рекла да је Кодекс прекршен у два текста, јер без обзира што је тема важна, не може се о томе извештавати супротно Кодексу. Додала је и да има разумевања за проблеме које редакција има у комуникацији са општинском влашћу, али да се свеједно на може писати на такав начин. Сличног мишљења био је и Филип Шварм, који је рекао да се становишта Кодекса та два текста не могу бранити, без обзира на то са чим се портал суочава. Владо Мареш је навео да не може да се сагласи са овим, јер постоји јавни интерес да се пише о тој теми, те да је, истина, било неких ружних речи у комуникацији са општином, које се нама не свиђају, али то наше „несвиђање“ не би смело да утиче на одлуку. Вера Дидановић је рекла да је тема од великог јавног интереса, али да је утолико горе што је овако обрађена, јер је тиме девалвирана. Златко Чобовић је такође оценио да тема јесте од јавног интереса, али да није од јавног интереса да се у наслов стави „фашисти“, „будале“ и сл. и додао да је и из одговора редакције јасно да су и они свесна да тако не треба да се ради. По завршетку дискусије, Комсија је са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је текстом“Преплиће језиком: Како су Нединић и његове фашистичке будале насамарили грађане Петровца” прекршена је тачка тачка 6 Одељка ИВ,  а текстом “Утонуо 6 центиметара: Одложено отварање моста ‘Господар Велики’ у Петровцу на Млави тачка 4 Одељка И и тачка 1 Одељка В. Комисија је једногласно одлучила да у остала три текста није било прекршаја Кодекса.

3. Иван Радовановић поднео је жалбу Савету за штампу због тога што му је, како је навео, ускраћено право на одговор, односно јер је објављена само петина тог одговора, а уз потпис је додато да је колумниста’Информера’. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла је не види разлог зашто није објављен цео Радовановићев одговор, јер није био ни предугачак, нити ишта грубљи ни од иницијалног текста, ни од ранијих Радовановићевих реаговања. Додала је да ју је новинарски изнервирало то што су извукли и објавили само реченицу из одговора, чиме је цела ствар потпуно обесмишљена. Владо Мареш се није сагласио са тим да је Кодекс прекршен, нагалашавајући да чланови Комисије за жалбе често позивају на „чвршћи избор уредника“, на јачу модерацију, односно на то да више пазе шта објављују, па је ово добар пример поступања уредника са дужном новинарском пажњом. Истакао је да је Радовановић део „тајне дружине председника државе, коју води Беба Поповић, а која хоће да кроји медије и новинарство“, а коју Лекић покушава да  демаскира, да је реч о службенку председника државе, који повремено збаци службенички мантил, обуче новинарско одело и објављује нешто по „информерима и алоима, итд.“. Додао је и да је уредник исправно објавио само онај део одговора који се односи на текст Славише Лекића. По мишљењу Виде Петровић Шкеро, међутим, то што је „Данас“ објавио није одговор, него симулирање одговора. Ако хоћемо да развијемо полемику, онда треба објавити одговор барем у довољној мери да то изазове полемику, јер ако „објавим само реченицу и то по мом избору, онда нема полемике“. Некоректним је оценила и то што је Радовановић потписан онако како се сам није потписао и додала да се и тиме само једној страни даје могућност да полемише, а другој не. Филип Шварм је такође сматрао да је Кодекс прекршен, истакавши да је једна од важних ствари за новинарску слободу да свако има право да одговори, без обзира да ли ће се тај одговор свидети редакцији или неће. Рекао је да је право на одговор „светиња“ и да ни новинари нису безгрешни, али да би могли да критикују, да раде у јавном интересу, износе ставове, морају да буду спремни да уђу  у полемику и да објаве мишљења с којим се не слажу и то цена посла. Додао је и да не види зашто је Радовановићев одговор требало да се скрати тако да се обесмисли. Златко Чобовић је, насупрот овоме, рекао да мисли да то што је Радовановић послао није прави одговор и да га није ни требало тако објавити, јер је реч о мишљењу и могао је бити објављен као лични став. Он је објаснио да је, по Закону о јавном информисању и медијима, тачније члану 83, уредник дужан да објави одговор осим у случајевима ако постоје разлози да то не учини. Ти разлози су наведени у члану 97 и то су, између осталог, ако се не односи на информацију на коју подносилац тврди да одговора, ако не садржи тврдњу о чињеницама већ мишљење или ако се не оспорава истинитост,  потпуност или тачност. Ово што је „Данас“ објавио од Радовановићевог демантија једино је што се може довести у везу са две реченице у тексту Славише Лекића у којима је он поменут. Рекао је и да се не може сматрати преиначењем одговора то што је Радовановић потписан као колумниста „Информера“, јер он то јесте и не треба да га буде срамота због тога. Вера Дидановић је истакла  да члан 97 Закону о јавном информисању и медијима каже да се одговор објављује без измена, изостављања и допуна, као и да је кратак Радовановићев одговор могао бити објављен, а ако нису желели да га објаве, могли су да му га врате и да кажу да га неће објавити јер не испуњава услове за то. Свођење релативно кратког текста на две реченице, јесте, рекла је,  кршење Кодекса, што, иначе, није карактеристично за „Данас“. Љиљана Смајловић је рекла да не мисли да ово није карактеристично за „Данас“, јер јој се чини да су они доста либерални у објављивању увреда на рачун других људи, а кад треба да се објави одговор, онда кажу да не дозвољавају да се вређају њихови аутори. Она је упитала Златка Чобовића да ли би као судски вештак ово исто рекао на суду и да ли би он одбио да објави одговор и рекла да јој се чини да се неки чланови Комисије опредељују на основу критеријума који нису новинарски. Чобовић је рекао да не зна шта би он урадио, вероватно би му вратио одговор и рекао да напише поново, али да је то сад „шта би било, кад би било“, као и да је он погрешна адреса за питање зашто је „Данас“ објавио само једну реченицу, јер то не зна. Он верује да одговор не испуњава законске услове да буде објављен. Чобовић је рекао да Иван Радовановић има право да одговори на оно што се односи на њега - на два навода у којима је он поменут. Овакав одговор, какав је дао, не може се сматрати одговором. Он у одговору нигде не помиње наводе који се односе на њега, а одговара на прозивке на свој рачун. То може да буде лични став, мишљење и да тако буде и објављено, да то буде полемика.Љиљана Смајловић је оценила да пристојан уредник не би објаво текст у којем некога оптужују да је некоме написао књигу, дакле износи тешке оптужбе без трунке доказа, а да се онда позива на то да по закону не може да објави одговор. Јер, шта је онда са оним поштено и правично из лога Савета за штампу? Рекла је и да Комисија треба да се бави тиме шта је посао уредника, односно какав је уреднички поступак, а не какав је Иван Радовановић, коме мора бити омогућено да одговори „све и да је најгори на свету“. По мишљењу Вишње Аранђеловић, одговор Радовановића могао да се објави, подсетивши и да је „Данас“ објавјивао и много непристојније текстове, рецимо Лекићеве или Басарине. Рекла је и да је промена потписа Ивана Радовановић такође веома лоша, не зато што сматра да је срамота бити колумниста „Информера“, него зато што није у реду да се уз нечији потпис било шта додаје. По окончању расправе, Комисија је са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да је „Данас“ прекршио тачку 6 Одељка ИВ.

Седница је завршена у 19.15 сати.

Записник водила                                                                                           Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                      Вишња Аранђеловић