Записник са осамдесет шесте седнице Комисије за жалбе одржане 28.02.2019



САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.87
28.2.2019.
Београд


ЗАПИСНИК

 

Са 86. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.2.2019. године, са почетком у 18 сати на Факултету политичких наука

Присутни сви чланови Комисије: Стојан Марковић, Златко Чобовић, Вукашин Обрадовић, Владо Мареш, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Љиљана Смајловић, Невена Кривокапић, Вишња Аранђеловић и Жељко Бодрожић

Остали присутни: Студенти прве године новинарства, подносилац жалбе Милан Корица, његов адвокат Бранислав Максимовић, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

 

1.Разматрање жалбе Коморе јавних извршитеља на текст објављен у дневном листу „Информер“

2.Разматрање две жалбе Самира Тандира на текстове објављене на порталу „Санџачке новине“

3.Разматрање жалби Усаме Зукорлића и Салахудина Фетића на текст објављен на порталу „Санџачке новине“

4.Разматрање жалбе предузећа „Корни“ и Милана Корице на текст објављен на порталу Центра за истраживање корупције

5.Разматрање жалбе групе грађана на текст објављен на  порталу „Петровац.инфо.рс“

6.Разматрање жалбе др Љиљане Ђорђевић на текстове објављене на порталу „Инфоврањске.рс“

 

 

1.Комора јавних извршитеља поднела је жалбу Савету за штампу због тога што су већ у наслову текста извршитељи представљени као “зеленаши” и “нарко-дилери”,  који имају “жртве”, чиме су, по њима, оклеветани сви чланови Коморе. Самим текстом, по мишљењу подносиоца жалбе, прекршене су бројне одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Невена Кривокапић је, у расправи, рекла да су јавни и звршитељи и нотари релативно нове институције код нас и да великом броју људи и даље није јасно како тај систем финкционише. Због оваквих написа у медијима, који их етикетирају као проблематичне, често се стиче утисак да су то неки „утеривачи дугова“, који раде нешто нелегално. Додала је да, наравно, медији треба да пишу кад је реч о неком криминалном случају, али да овакви текстови доприносе негативној представи о извршитељима у јавности и томе да се не разуме довољно њихова улога y правосудном систему. Љиљана Смајловић је, насупрот томе, оценила да није посао Комисије да брине о имиџу извршитеља у јавности, односно да не сме да приликом одлучивања полази од тога да ли је јавност стекла лош утисак о извршитељима и да ли је фер што они трпе критике. Новинарима је дозвољено да критикују њихов рад, као и правила по којима раде, а Комисија треба да утврди да ли је та критика изнета у складу са Кодексом, нпр. да ли је објављен и став друге стране. Златко Чобовић је оценио да постоји јавни интерес да се говори о раду извршитеља и да у зато у овом случају уопште није важно да ли је уредник „Информера“ пошао од свог случаја или не. Уосталом, смерница тачке 4, Поглавља ИИИ (Спречавање корупције И сукоба интереса) , каже: “неће се сматрати непримереним уколико новинар који у некој ствари има и лични интерес, извештава о тој теми,ако је у питању ствар од ширег јавног интереса”. Међутим, начин на који је тема обрађена није добар. Из текста се стиче утисак да су извршитељи потпуно аутономни у одлучивању о висини камата и тарифа, док су они у стварности само егзекутори, поступају унутар правила утврђеним законом. Ако већ пише о овом проблему, "Информер" је требало да пише о томе због чега је и како Влада предложила, а Скупштина донела овакав закон по којем поступају извршиоци. Додао је да је Кодекс прекршен и тиме што наслов не одражава суштину текста.Ивана Стјеља је рекла да се Комора жалила и на то да је прекршена одредба Кодекса која се односи на забрану дискриминације и говора мржње, али да тога у овом случају нема, јер критика рада извршитеља не спада у домен заштите људских права. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 4 Поглавља И, 1 и 3 Поглавља В, као и сменица у тачки 2 Поглавља ИИ.

 

2. Самир Тандир, Директор Аганције за сертифицирање халал квалитета поднео је две жалбе, наводећи да је портал “Санџачке новине”, опремањем преузетих текстова, тако да се у наслову помињу он и агенција на чијем је челу, иако тога у текстовима нема, као и објављивањем фотографија из његове приватне архиве, тенденциозно желео да угрози кредибилитет Агенције и његов лични углед. Комисија је о жалбама водила обједињену расправу, с обзиром на то да је и одговор редакције био јединствен. Невена Кривокапић је, у току расправе, рекла да је неприхватљив одговор редакције да су они само пренели туђе текстове, јер су, по Кодексу, одговорни за све што објаве, те да су морали да провере све наводе пре објављивања. Вукашин Обрадовић је нагласио да су правила у Кодексу јасна – то што је текст преузет из неког другог медија не ослобађа уредника одговорности за његов садржај. У овом случају, портал је своје читаоце довео у заблуду и тиме што се у текстовима не види јасно који су делови текстова преузети, а шта су сами дописали. Додао је и да међу медијима у Новом Пазару већ дуже време постоји ривалитет, нажалост, не у томе ко има квалитетнији садржај, већ у међусобним увредама. Комисија је у одвојеним гласањима, одлучила да су у оба текста прекшене тачке 1, 2 и 5 Поглавља И.

 

3. Салахун Фетић и Усаме Зукорлић поднели су одвојене жалбе на исти текст, у којем су, како тврде, изнете неистине и увреде на њихов рачун. Зукорлићу је портал објавио деманти, али он тиме није био задовољан, јер се сматрао да треба да буде објављен у целини. Чланови Комисије су закључили да постоји разлика између ова два случаја, без обзира што су жалбе поднете на исти текст, па је најпре једногласно одлучила да је, у односу на Фетића, текстом  прекршена тачка 1 Поглавља И, а необјављивањем одговора и тачка 6 Поглавља ИВ. Кад је реч о жалби Усаме Зуколића, по оцени Комисије, његов одговор је објављен коректно. Како је објаснила Љиљана Смајловић, уредник нема обавезу да објави сваки одговор онако како је послат, односно да право на одговор није „бланко право“. Додала је да је Законом о јавном информисању и медијима то добро регулисано и да постоји низ одредби у којим случајевима уредник не мора да објави одговор или његове делове. Уредник је дужан да објави само делове одговора којима се конкретно оповргавају тврдње из текста. Комисија је, потом, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен у односу на Зукорлића.

 

4. Предузеће “Корни” и његов власник Милан Копривица поднели су, преко адвоката, жалбу, сматрајући да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња, и то тиме што је аутор текста изнео неистините тврдње којима се инсинуира да је подносилац жалбе стекао права на катастарској парцели поред биоскопа “Вождовац”. Покушај договора није успео јер најпре подносилац жалбе није пристао на објављивање интервјуа, јер није био задовољан како је пренето оно што је рекао, а потом редакција није пристала да објави његов одговор на текст, сматрајући га увредљивим. Златко Чобовић је рекао да је у дилеми да ли је прекршен Кодекс, највише због необјављивања демантија. Кодекс у тачки 6. Поглавља ИВ (Одговорност новинара), обавезује новинара да поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку. Навео је да се и у жалби и у одговору на жалбу инсистира на предмету спора, а не на поштовању Кодекса, и истакао да Комисија за жалбе није суд и не може да улази у анализу правних докумената и да се бави оценама ко је у праву у спору који се води, већ треба да утврди да ли је портал поступио у складу са Кодексом. Владо Мареш је рекао да је текст добро написан и да се из понашања подносиоца жалбе стиче утисак да је он желео да се текст уклони, односно да се о овом случају уопште не пише, а не да се чује и његова верзија догађаја. Он је навео да није важно да ли главни саговорник има лични интерес, већ да ли је релевантан ако заступа 16 хиљада грађана, потписника петиције и да покушај жалиоца да га дискредитује представља дискредитацију тих 16 хиљада грађана. Истакао је и да се текст не бави предузећем „Корни“ већ радом државних органа, који углавном „перу руке“ од свега, те да мисли да Кодекс није прекршен и да је у јавним интересу да се о овоме пише. Вукашин Обрадовић се није сагласио са њим, наглашавајући да су читаоци ускраћени за потпуну информацију о проблему о којем се пише. Не улазећи у то да ли главни саговорник заиста представља 16 хиљада грађана, он је очигледно директно заинтересована страна и то је, како је рекао, читаоцима морало бити предочено, Информација да је он тражио да се спорна катастарска парцела припоји његовој наведена је у одговору на текст, који није објављен, па се њеним прикривањем доводи у питање кредибилитет свега што је написано. Реч је о важној чињеници, коју су новинари морали да провере и да са њом упознају читаоце, а ако то већ нису урадили, морали су да објаве одговор у којем се та инфомација истиче. По завршетку дискусије, „за“ одлуку да је прекршен Кодекс гласало је девет чланова Комисије, док су „против“ била два.

 

5. Адвокат Урош Р. Цветојевић поднео је жалбу, у име тринаесторо грађана из Петровца на Млави, наводећи да је, спорним текстом  прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Независност од притиска и Новинарска пажња, те да су на рачин његових клијената изнета тешке увреде, неистините и злонамерне тврдње, са циљем да се нашкоди угледу сваког од њих појединачно. У току расправе, Жељко Бодорожић је рекао да мисли да је Кодекс прекршен и да је ово пример кад неко ко не зна, трчећи за пет минута славе, објави овакав списак. Рекао је да би лично волео да зна ко су, не само „СНС ботови“, него сви који својим коментарима загађују Интернет, али да се то не може радити на овакав начин, да се објављују фотографије и лични подаци неких људи, без провера. Златко Чобовић је, међутим, рекао он има другачији став - да сматра да постоји јавни интерес да се овакав списак објави, а пошто је извор софтвер СНС-а, не сумња ни у веродостојност података. Додао је да у тексту не види злонамерне увреде и неистините тврдње, како је наведено у жалби. Посебно је истакао да није било ни покушаја да се демантује да су људи који се жале - ботови, али ипак, сматрају увредом што је то објављено. Бити бот није незаконито, али јесте питање морала, па произилази да сматрају како није нетачно, није срамота, нити увреда што су ботови, али да је увредљиво да се то јавно каже. Једино у чему је, по његовом мишљењу, прекршен Кодекс, јесте објављивање фотографија са Фејсбука, чиме је прекршено њихово право на приватност, тачније Смерница у Поглављу ВИИ, која се односи на објављивање приватних записа са друштвених мрежа људи који нису јавне личности.Да је прекршено право на приватност оценили су и Драган Ђорђевић и Невена Кривокапић, која је додала да лично уопште није сагласана том смерницом, јер објаве на отвореним профилима на друштвеним мрежама не треба да се трерирају као, рецимо, породични албуми, али да правила, таква каква су, морају да се поштују. Љиљана Смајловић је истакла да се апсолутно не слаже са Чобовићем, јер сматра да је прекршен Кодекс тиме што су, уз фотографије људи, објављене и оптужбе и увреде на њихов рачун, за које нема никаквих доказа. Стојан Марковић је, насупрот томе, рекао да је то што је објављено вероватно тачно, јер је Петровац мали град и сви о свима све знају, те да не види шта је увредљиво у томе кад се напише да је неко бот. Он је, као и Златко Чобовић, сматрао да је Кодекс прекршен само објављивањем фотографија. Након расправе, Комисија је, са осам гласова „за“ и три „против“, одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља И, тачка 1 Поглавља В, као и тачка 1 Поглавља ВИИ, односно смерница за то поглавље из Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу.

6. Др Љиљана Ђорђевић, директорка Високе школе примењених струковних студија у Врању, поднела је жалбу због осам текстова објављених од 16. до 30. јануара 2019. године, као и због начина на који објављен деманти руководства школе и Синдиката „Независност“, односно како је редакција одговорила на деманти. Пре почетка расправе, Вукашин Обрадовић је рекао да ће се изузети из дискусије о овој жалби, а да ће приликом гласања бити уздржан. Он је објаснио да, иако нема никакве везе са радом портала„Инфоврањске.рс“, који су основали неки од бивших чланова редакције недељника „Врањске“, тај портал користи домен угашених „Врањских“ и не жели да остави могућност да било ко може да постави питање евентуалног сукоба интереса, каква год да буде одлуке Комисије. У току диксусије, Невена Кривокапић је рекла да је њој у свим текстовима засметало то позивање искључиво на анонимне изворе, као и што се нигде не види ни да су покушали да дођу до управе школе. Рекла је да је штета да су текстови тако написани, јер је очигледно да се у тој школи нешто дешава и да је битно да се тако важна тема добро обради. Драган Ђорђевић је такође оценио да су новинари, као и у случају Петровца на Млави, пропустили прилику да се озбиљно позабаве темом од неспорног јавног интереса. Додао је јасно да у школи постоје проблеми, али да Комисија одлучује о повредама Кодекса, те да он мисли да је у овом случају Кодекс прекршен. Златко Чобовић је, међутим, рекао да је портал објавио деманти, чиме је омогућено да се чује и друга страна, те да мисли да Кодекс није прекршен. „За“ одлуку да је прекршен Кодекс гласало је седам чланова Комисије, три су била „против“, а један „уздржан“, због чега одлука није могла бити донета.

Седница је завршена у 20.00 сати.

 

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                      Стојан Марковић