Записник са осамдесете седнице Комисије за жалбе одржане 30.8.2018.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 81
30.8.2018.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 80. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.8.2018. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни чланови Комисије: Ивана Стјеља, Стојан Марковић, Владо Мареш, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Вера Дидановић, Вукашин Обрадовић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић и Драга Божиновић.

Одсутни чланови Комисије: Невена Кривокапић

Остали присутни: авокати: Милица Алексић, Каролина Ранковић, Сања Ђалић и Сеад Спаховић, Емил Холцер, пројект менаџер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Родољуба Шабића на текст објављен у дневном листу „Информер“
2. Разматрање жалбе Јелице Љубичић на текст објављен на порталу „Телеграф.рс“
3. Разматрање жалбе Луке Лазукића на текстове објављене у дневном листу „Блиц“
4. Разматрање друге жалбе Луке Лазукића на текстове објављене у дневном листу „Блиц“
5. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст који је објавила агенција „Танјуг“
6. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст који је објавила агенција „Бета“
7. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Данас“
8. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
9. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у недељнику „Афера“
10. Разматрање жалбе предузећа Милан Благојевић – Наменска а.д. Лучани на текст објављен на порталу „Озонпрес“
11. Разматрање жалбе портала „Глас западне Србије“ на фотографије објављене на порталу „Озонпрес“
12. Разматрање жалбе Жељка Веселиновића на текст објављен на порталу „Република“
13. Разматрање жалбе др Ђуре Ђуровића на текстове објављене у дневном листу „Курир“

Чланови Комисије за жалбе су обавештени да је Независно удружење новинара Србије за ову седницу изабрало Драгу Божиновић, уместо одсутног Жељка Бодрожића.

1. Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је жалбу верујући да је спорним текстом прекршено више тачака Кодекса новинара из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. У току расправе, Петар Јеремић је рекао да је, пре свега,прекршена одредба која се односи на претпоставку невиности, јер је директно оптужен за проневеру. Додао је да је текст заснован на тврдњама „редовних ’Информерових’ саговорника“, који потврђују сваку тезу коју лист постави, с тим што једино није јасно да ли су новинари тог листа звали и Шабића да одговори на оптужбе. Уколико је, као што у тексту пише, заиста одбио да коментарише, онда то донекле мења ствар, рекао је. Стојан Марковић је истакао да нема никакву дилему да је Кодекс прекршен, а Владо Мареш да је реч о још једном из серије „урадака“ „Информера“ о људима који им нису по вољи. Златко Чобовић је рекао да је повереник послао матерјал који су тражили и да, чак и да су га звали, није морао било шта додатно да објашњава. Ивана Стјеља је оценила да је проблем и то што је извор потпуно нерелевантан, реч је о организацији која нема никакве активности, осим што је њен оснивач редовни саговорник листа. Она је, међутим, поновила да не мисли да је прекшена претпоставка невиности, будући да никакав поступак против Шабића није ни покренут и зато се у таквим случајевима може говорити  само о томе да су објављене неистините информације. Са овим се сагласила и Љиљана Смајловић, па је одлука да је текстом прекршена тачка 3 Поглавља IV (претпоставка невиности) донета са осам гласова „за“ и два „против“, док је одлука да су прекршене тачке 1,2,4 и 5 Поглавља И и тачке 1,2 и 3 Поглавља V донета једногласно.

2. Јелица Љубичић поднела је жалбу јер је портал, преносећи текст и фотографију са њеног Фејсбук профила, објавио нетачну информацију да се сликала поред мртвог оца. Ивана Стјеља је покренула питање да ли је Јелица Љубичић јавна личност, али је Петар Јеремић рекао да не мисли да је то уопште важно. Проблем је, по његовом мишљењу, то што је објављено нешто што није истинито. Она је јасно написала да је фотографија настала док јој је отац био жив, „Телеграф“ је обавештен и накнадно о томе, али су ипак одлучили да текст не промене и зато су прекршили Кодекс. Сличан став изнео је и Вукашин Обардовић, који је истакао да овакве ствари медији не смеју да раде никоме, без обзира да ли је реч о јавној личности или не. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 5 Поглавља I, тачка 3 Поглавља V и тачка 1 Поглавља VII и наложила порталу да одлуку објави.

3. i 4. Комисија је водила обједињену расправу о две жалбе Луке Лазетића, који је сматрао да је “Блиц”, објављивањем серије текстова, прекршио више тачака Кодекса новинара из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. Из расправе и одлучивања била је изузета Вера Дидановић, запослена у предузећу Ringier Axel Springer, које је издавач „Блица“. Златко Чобовић је, у току дискусије, оценио да су прекршене све одредбе на које се Лазукић жалио, сем оне која се односи на неконсултовање више извора, јер је објављен интервју са њим. Петар Јеремић је рекао да му није нарушено право на приватност, јер је ожењен јавном личношчу и још прилком ступања у брак је морао да буде свестан да ће постојати интересовање медија за оно што ради. Он је додао и да Кодекс није прекршен ако је тачно да је бежао од новинара, али се то ни у једном тексту не наводи, односно нигде не пише да су покушавали да ступе у контакт са њим и да је зато у дилеми како да гласа. Љиљана Смајловић је рекла да је у одговору на жалбу објашњено да су га звали и да то што неко неће да говори за медије не може да буде разлог да они о том случају не пишу. Владо Мареш је закључио да се ове жалбе ни по чему је разликују од жалбе која се односила на текстове у „Куриру“, а коју је Комисија разматрала на претходној седници, да оне служе за припрему судског поступка против медија и да су жалбе једним делом и увредљиве за новинаре. Ивана Стјеља је навела да приватност подносиоца жалбе није повређена, да је консултовано више извора, али да је, с обзиром на то да је покренут поступак, прекршена претпоставка невиности. Вукашин Обрадовић је такође истакао да ни у једном тексту нема никакве „резерве“ да је могуће да се десило нешто другачије – свуда се тврди да је Лазукић претукао жену. Нигде, како је рекао, нема никакве „ограде“ - да је он осумњичен да је нешто урадио или да то тврди супруга или тужлац или да је наведено у пријави. Љиљана Смајловић је указала да је из текстова потпуно јасно да све то тврди Наташа Беквалац и да новинари нигде нису сакрили из којих су извора добили информације. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да није прекршено право на приватност подносиоца жалбе, одлука да нису прекршене тачке 4 и 5 из поглавља Истинитост извештавања донете су са осам глаосва „за“ и једним „уздржаним“. Такође, са осам гласова „за“, једним „против“ и једним „уздржаним“ одлучено је и да нису прекршене ни тачке 1 и 2 Поглавља Новинарска пажња. Да је прекршена претпоставка невиности гласала су четири члана Комисије, док је пет било против, па није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку. Комисија се на исти начин изјаснила и о другој поднетој жалби.

5. Геј лезбејски инфо центар је поднео три жалбе због преношења дискриминаторне изјаве митрополита СПЦ Амфилохија Радовића, сматрајући да су „Танјуг“, „Бета“ и „Данас“ морали да се од овакве изјаве „ограде“. У расправи која се односила на жалбу на вест коју је дистрибуирала агенција „Танјуг“ , Петар Јеремић је закључио да нема прекршаја Кодекса, да је изјава црквеног великодостојника верно пренета, а агенција не може да се „ограђује“ од сваког става који преноси. Вукашин Обрадовић је оценио да би хомофобији више допринело да су медији прећутали Радовићеву изјаву. Он је објаснио да је посао агенције да верно преноси изјаве, а у овом случају реч је о црквном великодостојнику, чији став је од знача за јавност. Сличног мишљења били су и остали чланови Комисије, па је једногласно одлучено да „Танјуг“ није прекршио Кодекс.

6. Из расправе о жалби на текст који је објавила „Бета“ били су искључени Вукашин Обрадовић и Владо Мараш, запослени у тој агенцији. Драга Божиновић је рекла да та новинска агенција емитује тридесетак изјава сваког дана и нереално је очекивати да се сваки пут изјасни о томе шта мисли о пренетој изјави, рецимо, председника државе да је неко лопов или идиот. Комисија је једногласно закључила да Кодекс није прекршен.

7. Исте ставове чланови Комисије имали су и кад је реч о жалби на текст у листу „Данас“, с тим што је Петар Јеремич истакао и да је уредник понудио подносиоцу жалбе да објави његово реаговање. Комисија је такође једногласно закључила да Кодекс није прекршен.

8. Геј лезбејски инфо центар је  подео жалбу због текста у којем се тврди да инострана ЛГБТ удружења уводе термин „педо-сексуалност” и штампају књиге и сликовнице у којима се педофилија представља као друштвено прихватљива“. Владо Мареш је подсетио да је Комисија више пута одлучивала о сличним жалбама и да је једна од честих теза у оваквим хомофобним текстовима да су педофилија и хомосексалност исто, иако је педофилија кривично дело, чији су починиоци и хомосексуалци и хетеросексуалци. Нема дилема да је текстом прекршен Кодекс, рекао је, а са њим се сагласио и Драган Ђорђевић, који је додао да је једна заправо измишљена прича пласирана са намером да „подгрева“ стереотипе и предрасуде, чему посебно доприноси и опрема текста. Петар Јеремић је приметио да текст, за разилику од текста у „Афери“, има и „неку другу страну“, односно омогућено је и Предрагу Аздејковићу да изнесе став. Вукашин Обрадовић је рекао да је  Аздејковићу омогућено само да се изјасни о фалсификовању наводног материјала којим се промовише педофилија, а не о садржају самог текста. Комисија је на крају једногласно одлучла да су прекршене тачка 1 Поглавља I, тачке 1 и 2 Поглавља IV и тачка 4 Поглавља V.

9. Комисија се на исти начин изјаснила и о жалби на текст објављен у „Афери“, па је и овом недељнику изречена јавна опомена.

10. Предузеће “Милан Благојевић – Наменска“ а.д. Лучани поднело је жалбу због тога што је портал, без икакве даље провере, објавио анонимни мејл о експлозији у том предузећу у којој су страдала два радника. Из расправе и одлучивања о овој жалби био је искључен Стојан Марковић, одговорни уредник портала „Озонпрес“. Златко Чобовић је оценио да предузеће заправо ништа не демантије, јер из жалбе произилази да је практично све што је објављено тачно и да зато не мисли да је Кодекс прекршен. Петар Јеремић је рекао да мисли да је медиј, тиме што је накнадно објавио одговор, исправио првобитну грешку што није имао „другу страну“ и додао да је реч о фабрици у којој је у последње време страдало доста људи, а која је пословично „заворена за медије“. Насупрот њима, Љиљана Смајловић је истакла да је спорним текстом „Кодекс прекршен у свему“ и да је скандалозно да је тако нешто уопште објављено, јер није примењено ниједно новинарско правило, а не само да није поштован Кодекс. Владо Мареш је, међутим, оценио да је медиј имао право да тако пише јер мора да реагује на то што људи страдају у тој фабрици и додао да сама жалба представља демонстрацију „војничке самоуверености“ да о нечему не треба ни писати ако они то не кажу. Смајловић је на то рекла да Комисија не одлучује о томе како је написана жалба, него како је написан текст. Вукашин Обрадовић је навео да је њему спорно то што је портал објавио само мејл који је стигао, а да није ни покушао ништа даље да провери. Он је објаснио да је тај мејл у најбољем случају могао да буде један од извора, односно полазна инфомација коју би новинари даље истражили. Додао је и да је добро што је објављен деманти, али да и даље мисли да је Кодекс прекршен објављивањем инфомације и поставио питање шта би се десило кад би сви стално објавјивали све инфомације које им неко достави мејлом, а да ништа не провере. Вера Дидановић је рекла да верује да су у текст „уграђена“ нека преходна сазнања о догађајима у тој фабрици, али да је, без обзира на то, очигледно да на тексту није било никаквог новинарског рада. Владо Мареш је одговорио да Комисија ни треба да оцењује квалитет новинарског рада, већ да ли је прекршен Кодекс, на шта је Љиљана Смајловић одговорила да је више него очигледно да јесте. Након гласања, у којем су „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласала три члана Комисије, два су била „против“, а четири остала „уздржана“, Љиљана Смајловић је истакла да не може даље да учествује у одлучивању на тој седници, јер Комисија не поштује основне норме, после чега је напустила седницу. Златко Чобовић је то оценио као крајње некоректан поступак и поставио питање да ли би Комисија уопште требало да се састаје, ако би свако излазио са седнице кад год му се не допадне нечије мишљење.

11. Власник и директор продукције портала “Глас западне Србије” Гвозден Николић поднео је жалбу Савету за штампу због тога што је “Озонпрес”, како је навео, са његовог портала преузео и, без сагласности и навођена аутора, објавио фотографију Ивана Ћаловића, на коју ауторска права има “Глас западне Србије”. Стојан Марковић је био искључен из дискусије и одлучивања и о овој жалби. Златко Чобовић је рекао да је јасно да је „Озонпрес“ фотографију добио од особе која је на њој, а да је није „скинуо“ са потрала ГЗС, па тако нема ни прекршаја Кодекса у вези са ауторским правима. Он је истакао и да овакве жалбе представљају злоупотребу Комисије и инстиитуције подношења жалби Савету. Вукашин Обрадовић је такође рекао да нема повреде Кодекса и да не разуме зашто неко уопште подноси такве жалбе. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да није прекршен Кодекс новинара.

12. Жељко Веселиновић, одборник у Скупштини Београда, поднео је жалбу Савету за штампу верујући да је “Република” прекршила одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља  Одговорност новинара и Новинарска пажња, тиме што је објављено, по њему, потпуно нетачно, да се “удружио са певачицом Јеленом Карлеушом у пљувању лидера РС Милорада Додика”. Владо Мареш је оценио да и ова жалба на неки начин представља инструментализацију Комисије, јер је нејасно на шта се подносилац жали. „Како може неко ко је градски одборник, јавни функционер, да каже да није јавна личност. То је бесмислено“, рекао је и додао да се Веселиновић сам укључио у расправу између Карлеуше и Додика. Петар Јеремић је нагласио да је Веселиновић морао бити свестан да ће квалификацијама као што су „Миле Ронхил“ изазвати овакву реакцију. Вукашин Обрадовић је додао да је све што је објављено тачно и да је коректно пренето они што је Веселиновић написао. Комисија је једногласно одлучила да нема прекршаја Кодекса.

13. Професор др Ђуро Ђуровић, бивши дикректор Београдске пословне школе поднео  је верујући да је спорним текстовима прекршено више поглавља Кодекса новинара Србије.Владо Мареш је, у току дебате,  рекао да Кодекс није прекршен ни једним тексом, а да је жалба арогантна и да подносилац, сем што новинарима говори шта и како морају да раде, ништа ни не демантује, нити објашњава. Златко Чобовић је указао да се у жалби не наводи чак ни које су тачке Кодекса прекршене, већ само читава поглавља. Он је нагласио да има проблем једино са тим што је Ђуровићу пружено несразмерно мало простора у односу на број и дужину објављених текстова да изнесе своје виђење. Ивана Стјеља је нагласила да постоји основана сумња и да је тужилаштво покренуло поступак. Агенција за борбу против корупције је такође донела одлуку против њега, без обзира што је он покренуо управни спор, има довољно основа да се о овоме пише у медијима, пошто се у управном спору одлучује о законитости, а не и целисходности управног акта. Ђуровић у жалби ништа практично не демантује. Додала је да једино није сигурна да ли је прекршена претпоставка невиности. Након расправе, Комисија је са осам гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да „Курир“ није прекршио Кодекс.

Седница је завршена у 20 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајућа
Ивана Стјеља