Записник са седамдесет шесте седнице Комисије за жалбе одржане 26.4.2018.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 77
26.4.2018.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 76. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.4.2018. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић-Поповић, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић и Невена Кривокапић.

Остали присутни: Невена Вуковић из адвокатске канцеларије „Стојковић“, која заступа „Блиц“и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Београдског центра за људска права на коментаре објављене на Фејсбук страни дневног листа „Блиц“
2. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Курир“
3. Разматрање жалбе Маје Сикимић на текст објављен на порталу „Нови стандард“
4. Разматрање жалбе Бранка Лазаревиаћа на текст објављен у дневним листу „Блиц“
5. Разматрање жалбе Петера Палатинуша на фотомонтажу објављену у недељнику „Кикиндске“
6. Разматрање жалбе Петра Јеремића на текст објављен у дневним листу „Ало“

1. Београдски центар за људска права поднео је жалбу Савету за штампу, сматрајући да је коментарима испод текста на Фејсбук страни листа “Блиц” прекршена одредба Кодекса новинара која се односи на забрану дискриминације засноване, у овом случају, на сексуалној оријентацији. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Вера Дидановић, запослена у компанији „Рингиер Аxел Спрингер“, која је издавач „Блица“. У току расправе, Стојан Марковић је изразио сумњу у то да Комисија уопште може да одлучује о прекршају Кодекса, будући да је реч о коментарима читалаца који су објављени на друштвеној мрежи, а не на порталу. Остали чланови су се сагласили са тим да Комисија до сада није одлучивала о оваквим случајевима, али су Ивана Стјеља и Невена Кривокапић указале да у Смерницама за примену Кодекса новинара у онлајн сфери, како у преамбули, тако и у самим смерницама, постоје одредбе које указују да се оне могу применити на садржаје објављене на свим платфорама на којима медији промовишу своје садржаје, па тако и на друштвеним мрежама. Невена Кривокапић је објаснила да Смернице немају „тежину“ Кодекса, али да би Комисија морала да поштује правила која је Савет утврдио тим документом, истичући и да је овај случај веома важан за утврђивање будуће праксе, као и да нема никакве дилеме да су објављени коменатри дискриминаторни и увредљиви. Љиљана Смајловић је рекла да је „Блиц“ упозорен да су коментари неприхватљиви, али да лист одбија да реагује и уклони их, тако да је потпуно јасно да су одговорни за њих. Комисија је, након, расправе, са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да је лист прекршио одредбу Кодекса која се односи на забрану дискриминације.

2. Председник Геј лезбејског инфо центра поднео је жалбу Савету за штампу јер се, по његовом мишљењу, насловом спорног текста промовише извршење кривичног дела убиства и доприноси општој друштвеној хомофобији. Чланови Комисије за жалбе сматрали су да тврдње из наслова текста не треба тумачити на начин на који то ради подносилац жалбе, односно да цитирана изјава певачице није позив на убиство хомосексуалаца. Комисија је, зато, једногласно одлучила да „Курир“ није прекршио Кодекс новинара.

3. Маја Сикимић обратила са Савету за штампу, верујући да је у ауторском тексту Небојше Бакареца, у ту време кандидата СНС за одборника Скупштине Београда, који је објавио “Нови стандард”, изнет низ неистина и увреда, од којих се део односи и на њу и њеног оца Владимира Николића. Љиљана Смајловић је нагласила да је све што је Бакарец написао о Владимиру Николићу нетачно, а да је реч о вероватно најдрастичнијем случају злупотребе правосуђа у време Милошевићевог режима. Николић је, како је објаснила, после убиства на Ибарској магистрали, због наводног одавања инфомација СПО-у, ухапшен, малтретиран и осуђен и то је била прва пресуда која је поништена после 5. октобра. Додала је да Бакарец сигирно све то зна, а понаша се као да је време стало пре 5. окробра и да се ништа након тога није догодило, што је потпуно необјашњиво. Владо Мареш је рекао да је реч о чудној осионости аутора текста, при чему је још чудније то што пише о нечему што у ствари нема везе са темом којом се бавила емисија која му је била повод за текст – а то су политички „прелетачи“. Тамара Скроза је навела и да је проблем, сем објављивања нетачних информација, и сам повод за објављивање текста – Бакарец је Мају Сикимић и њеног оца „увукао“ у причу изнервиран прилогом друге новинарке Н1. То практично значи, рекла је, да коме год се не свиђа неки текст или прилог једног новинара неког медија, може да се на овакав начин бави неким другим из истог медија, што је са етичког становишта потпуно неприхватљиво. Комисија је, после дикусије, једногласно одлучила да је „Нови стандард“ прекршио тачке 1, 2, 4 и 5 Одељка I, тачке 1, 2 и 3 Одељка V и тачку 1 Одељка ВИИ  и изрекла порталу јавну опомену.

4. Бранко Лазеревић поднео је жалбу Савету за штампу верујући да је спорним текстом прекршено више тачака Кодекса новинара тиме што је, са колегама Министарства спољних послова, означен као починилац кривичног дела, након чега је, како „Блиц“ тврди,  и напредовао у служби. У расправи и одлучивању није учествовала Вера Дидановић. Тамара Скроза је, у току расправе, истакла да су у тексту изнете веома тешке оптужбе без икаквих доказа, те да су спекулације представљене као чињенице. Она је додала је свакако постоји јавни интерес да се пише о овој теми, али то не треба да се ради на начин на који је то урадио „Блиц“ овога пута, ничим не поткрепљујући своје тврдње. Такво извештавање, како је нагласила, може да буде контрапродуктивно, да убудуће нико више не верује ни у шта што прочита. Сличног мишљења била је и Невена Кривокапић, која је, ипак, рекла и да мисли да није прекршена одредба Кодекса која се односи на заштиту приватности, на шта се подносилац жалбе такође жалио, јер је спорна фотографија снимљена на јавном месту, пред зградом суда. Драган Ђорђевић је указао да је из текста јасно да је случај још у предистражном поступку, а „Блиц“ изричито тврди да су „крали“. Љиљана Смајловић је рекла да се лист бави спекулацијама, да и сами знају да Лазаревић није учествовао у тој махинацији, али да га, свеједно, означавају као некога ко је учествовао у крађи. Златко Чобовић је рекао да о овом случају треба да се пише, али на други начин, односно да би лист требало да се бави тиме зашто истрага стоји, а потом и тиме да ли су заиста напредовали они који су криви за евентуалне махинације. Стојан Марковић и Владо Мареш имали су, међутим другачије мишљење – да у овом случају преовлађује јавни интерес да се утврди  да ли су наше дипломате у Грчкој биле укључене у неки криминал и да се не дозволи да се то заташка. Лазаревић је био надређен онима који се сумњиче за те малверзације и због тога је и сам одговоран. Комисија је, потом, са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да је лист прекршио тачке 1, 2, 4 и 5 Одељка I, тачку 3 Одељка IV и тачке 1, 2 и 3 Одељка V.

5. Петер Палатинуш поднео је жалбу, сматрајући да му је фотомонтажом, објављеном у редовној рубрици листа „Фотогњаважа“ нанета увреда као припаднику мађарске нације, те да „Кикиндске“ шире мржњу и нетолеранцију. Петар Јеремић је истакао да локални функционер, који и сам користи увредљиве изразе у саопштењима која потписује, мора бити спреман да истрпи и критику на свом рачун, посебно што је реч о сатиричној рубрици. Ивана Стјеља је нагласила да објављена фотомонтажа није увредљива за националну мањину, односно да не види у томе никакву дискриминацију, те да сматра да Комсија не треба да се бави осталим стварима које су односе на политичко и идеолошко опредељење било подносиоца жалбе било главног уредника недељника, на шта је указано и у жалби и у одговору на њу. Чланови комисије су једногласно одлучили да „Кикиндске“ нису прекршиле Кодекс.

6. Члан Комисије за жалбе Петар Јеремић поднео је жалбу, верујући да је, пре свега насловним блоком, лист, зарад атрактивности, обмануо своје читаоце, представљајући им нагађања и претпоставке као чињенице и допринео ширењу панике најављујући почетак светског рата који нико неће преживети. Јеремић није учествовао у расправи и одлучивању о овој жалби. Љиљана Смајловић је рекла да разуме да је Петар Јеремић желео да делује „васпитно“ и да укаже на то да не треба извештавати на такав начин, али да је против његове жалбе, пре свега зато што не верује да се ико заиста уплашио због онога што је „Ало“ објавио. Такође, како је истакла, није тајна да би у случају атомског рата заиста био „крај света“, те да постоје озбиљне анализе да су шансе да дође до таквог сукоба много веће када је једна сила далеко снажнија, него када постоји нека равнотежа моћи. Тамара Скроза је нагласила да не би имала ништа против да неко укаже на могућност избијања светског рата на основу података које је Смајловић изнела, али да у овом случају најаве „краја света“ нису поткрепљене ничим, у тексту ништа не оправдава наслов који озбиљно диже тензије и изнемирава јавност. Владо Мареш је рекао да је сагласан са Љиљаном Смајловић, да када постоји било каква опаснаост од сукоба тих размера то треба „ударити на сва звона“ и додао да је наслов мало претеран, али да верује да је у овом случају то дозвољено и да не представља ширење панике. Стојан Марковић је, међутим, рекао да није добро да Комисија шаље поруке медијима да слободно могу да претерују у чему год хоће. Комисија је, по завршетку расправе, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да су прекршене тачка 2 Одељка I  и тачка 1 Одељка II, док „за“ одлуку да је прекршена и тачка 8 Одељка VI, која се односи на ширење страха, није било потребне већине од осам гласова.

Седница је завршена у 19.10 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Владо Мареш