Записник са седамдесет пете седнице Комисије за жалбе одржане 29.3.2018.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.76
29.3.2018.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 75. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.3.2018. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић-Поповић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевићи Невена Кривокапић.

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Душан Ковачевић из адвокатске канцеларије Живковић Самарџић


Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Нишке вести“
2. Разматрање жалбе Јасмине Продановић на текстове објављене у листу „Палеж“
3. Разматрање жалбе Удружења љубитеља реке Саве „Зелени рај“ на текст објављен на порталу „Еспресо“
4. Разматрање жалбе Оливере Зекић на текст објављен у листу „Данас“
5. Разматрање друге жалбе Оливере Зекић на текст објављен у листу „Данас“


На почетку седнице генерална секретарка је обавестила чланове Комисије да је подносилац жалбе која је такође била на дневном реду, Град Зајечар, одустао од тога да тога да Комисија размотри жалбу на текућој седници након што је портал „Глас Зајечара“ понудио објављивање одговора на спорне текстове.

1. Срђан Нонић, главни тренер клуба „Oxigen“ подео је жалбу због тога што је, по његовом мишљењу, спорни текст написан само на основу паушалних тврдњи анонимних извора, чиме су читаоци доведени у заблуду да клуб ради нешто противно правилницима и законима, истичући и да  новинар није имао оригиналне апликационе формуларе за пројекте које наводи, не познаје систем финансирања спорта и није консултовао никога поводом тога. У току расправе, Петар Јеремић је оценио да Кодекс није прекршен, да је новинар пренео Нонићеву изјаву, а затим је у оквиру текста објављено и саопштење у којем је детаљно изнео своју верзију приче. Он је, међутим, по свему судећи, желео да се уопште не пише о тој теми, што је неприхватљиво утицање на уређивачку политику. Сличног мишљења је била и Вера Дидановић, која је навела да је редакција имала информације да је Нонић злоупотребио своју позицију, а да је он добио прилику да веома детаљно објасни свој став. Невена Кривокапић је такође истакла да у тексту не види ништа проблематично, јер постоје „обе стране“, редакција је имала и увид у документе, па текст није написан само на основу анонимних извора, како он тврди, а објављен је и веома опширан одговор. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да „Нишке вести“ нису прекршиле Кодекс новинара.

2. Адвокати Јасмине Продановић поднели су жалбу због три текста, сматрајући да су њима прекршене одредбе Кодекса које се односе на обавезу поштовања достојанства и интегритета људи о којима се пише, истинитост извештавања, новинарску одговорност и пажњу. Чланови Комисије за жалбе закључили су да је поново реч о текстовима по којим је лист „Палеж“ већ препознатљив Комисији, а који су написани искључиво са циљем да се неко увреди и дискредитује. Петар Јеремић је оценио да су у свим текстовима изнете неосноване оптужбе и клевете, док су Драган Ђорђевић и Владо Мареш нагласили да лист води кампању против новинарке Јасмине Продановић, јер им се не допада тема о којој је писала, и таргетира је. Ивана Стјеља је рекла да мисли да ипак није реч о дискриминацији, како је наведено у жалби, јер неко може бити дискриминисан само на основу неког личног својства, као и да није сигурна ни да је реч о говору мржње. После дискусије, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,4 и 5 одељка Истинитост извештавања, као и тачка 1 одељка Одговорност новинара и тачка 1 одељка Новинарска пажња и изрекла листу јавну опомену.

3. Представник Удружења љубитеља реке Саве „Зелени рај“ Војислав Мандић поднео је жалбу Савету за штампу, наводећи да се у тексту на недостојан начин квалификују власници објеката, који се, између осталог,  називају „бахатим идиотима који дивљају по насипу и џукелама од чијих телохранитеља можете да ’фасујете’ батине“. Чланови Комисије су упознати и са покушајем да се проблем реши медијацијом, на предлог уредника „Еспреса“, али да подносилац жалбе, иако је у међувремену објављеноњихово саопштење, као одговор на текст, није био задовољан исходом разговора, те је остао при захтеву да Комисија разматра жалбу. Петар Јеремић је, у току расправе, рекао да је у дилеми једино зато што је портал објавио одговор, али да иначе нема никакве сумње да је текстом прекршен Кодекс.Ово је, истакао је, све само не новинарство, текст је пун говора мржње, а из њега ништа не сазнајемо -  ни ко је градио, ни зашто је то проблем, ни који су закони прекршени....Владо Мареш био је другачијег мишљења, оценивши да у овом случају јавни интерес налаже да се о тој теми пише, па и на овакав начин, јер то може да помогне да се „призовемо памети“. Потпуно је несхватљиво и ненормално, рекао је, да се нешто гради тамо где то апсолутно није дозвољено и на то свакако треба указати, па у поређењу са тим губи значај то како је текст написан, Златко Чобовић је такође оценио да је текст лоше написан и да су употребљени прејаки изрази, због чега је евентуално прекршена одредба Кодекса која се односи на поштовање етике и културе јавне речи, али да се оваком жалбом скреће пажња са суштине, а то је да нико које тамо сазидао објекат нити има икакву дозволу за градњу, нити може да је добије. Зато, рекао је, овакав начин писања може да се схвати и као крајња нужда у револту, те Комисија не треба да дозволи да „због пет ружних речи“ одлучи да је прекршен Кодекс и да тиме да повод бесправним градитељима да кажу да о овом проблему не треба ни да се пише.Вера Баришић је подсетила да је Комисија недавно разматрала текст који се односио на заговорнике невакцинисања деце, који је био пун тешких речи и да је закључила да Кодекс ипак није прекршен, јер новинар има право да изнесе своје оцене. Петар Јеремић је рекао да се не слаже са тим да због важности теме треба да се зажмури на кршење Кодекса, посебно јер текст стигматизује све власнике тих објеката и позива на насиље над њима. Вера Дидановић је рекла да се управо оваквим текстовима наноси штета несумњивом јавном интересу да се спречи дивља градња, јер се нигде не износе никакви аргументи, иако их има јако много. Стојан Марковић је, међутим, рекао да није улога чланова Комисије да „тренирају строгоћу“, нарочито због тогашто би се из одлуке да је прекршен Кодекс могао извести закључак да су дивљи градитељи у праву. Додао је да ако неко пише десетак пута о једном проблему не мора у сваком тексту да износи изнова све аргументе и да описује проблем.У овом случају дат је пластичан и животан опис стања, указано је на дивљаштво. Јеремић је истакао да Комисија треба да поставља стандарде и поставио питање да ли Комисија треба да каже да је текст у складу са Кодексом зато што подносиоци жалбе раде нешто незаконито. Тамара Скроза је рекла да је у Кодексу најбитнији јавни интерес, који оправдава „скоро па све“. Навела је да ће остати уздржана приликом гласања јер не жели да учествује у рату између уредништва „Еспреса“ и подносилаца жалбе у којем се злоупотребљава Комисија. Она је нагласила да је текст јако лош, али да је тема веома важна, као и даје очигледно дошло до неке ескалације сукоба између портала и власника објеката, те да због тога не жели да учествује у нечему што превазилази надлежност Савета. По окончању расправе, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласао је један члан Комисије, „против“ су била три, док је шест чланова било уздржано, па није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.

4. и 5. О две жалбе Оливере Зекић Комисија је водила обједињену расправу, с обзиром на то да је и редакција листа „Данас“ послала јединствен одговор. Тамара Скроза је истакла да је у дилеми да ли да уопште учествује у одлучивању с обзиром на то да је Оливера Зекић пре неког времена најавила тужбу против ње, као и да је њено мишљење о поступку Оливере Зекић (о чему је и сама писала), а који је довео до Лекићевог текста, онемогућава да сасвим објективно процењује. Нагласила је да сматра да је чин Оливере Зекић заслужио много више текстова и колумни, а „Данас“ јој је омогућио да у више наврата одговори на све што је Славиша Лекић написао, и она је то урадила, не баш бираним речима. Прилику да одговори добио је и Иван Радовановић, па је и Лекић могао да се жали Савету на њихове текстове. Владо Мареш је рекао да потпуно подржава све што је наведено у одговору главног уредника листа, додајући да Комисија не може да се изјашњава о кршењу Кодекса у два текста на која су поднете жалбе, без узимања у обзир контекста у којем су настали, односно да је повод био то што се Оливера Зекић укључила у стратегију власти да руши дијалог. Да Кодекс није прекршен оценили су и Стојан Марковић и Златко Чобовић, који је додао да је остао нејасан само детаљ који се односи на наводно узимање аванса од 5000 евра за који аутор није хтео да наведе извор, али да ће, ако случај дође до суда то морати да уради, па ће се и то разјаснити. Петар Јеремић је имао супротно мишљење – да Кодекс јесте прекршен, јер су изнете неосноване оптужбе, пре свега кад је реч о тих 5000 евра за које не постоји никакав доказ. Такође, како је додао, Лекић је већ првом реченицом Зекићеву довео у везу са Ћићолином, тако да нису тачне оцене редакције да ни на који начин није инсинуирано да је пореди са порно глумицом. Он је рекао и да је неспорно да је она дала повод Лекићу да о њој пише, као и да је очигледно реч о сукобу између њих двоје који постоји од раније. По завршетку дискусије, Комисија је са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Данас“ није прекршио Кодекс. Чланови Комисије гласали су на исти начин и кад је реч о другој жалби.

Седница је завршена у 19.25 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Владо Мареш