Записник са седамдесет друге седнице Комисије за жалбе одржане 28.12.2017.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.73
28.12.2017.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 72. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.12.2017. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић-Поповић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Љиљана Смајловић и Невена Кривокапић.

Остали присутни: Ивица Смолић, подносилац жалбе, Кристина Костић из адвокатске канцеларије „Стојковић“, која заступа „Блиц“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Ивице Смолића на текст објављен у дневном листу „Курир“
2. Разматрање жалбе Наташе Мијушковић на текст објављен у дневном листу „Информер“
3. Разматрање жалбе Снежане Терзић на текст објављен у дневним листу „Блиц“

На почетку седнице генерална секретарка је обавестила присутне да је жалба Саше Пауновића на текст објављен на порталу „Srbijadanas.com“, чије је разматрање на претходној седници одложено, у међувремну решена медијацијом.

1. Ивица Смолић, бивши председник Извршног одбора Комерцијалне банке, поднео је жалбу Савету за штампу због два текста у којима се против њега износе оптужбе за примање мита и лажно представљање резултата пословања банке, а којима је, по његовом мишљењу, лист „Курир“ прекршио све одредбе из поглавља Истинистост извештавања Кодекса новинара Србије, одредбе које се односе на новинарску пажњу, односно слепо веровање извору информације, као и одредбу о обавези поштовања приватности, пре свега зато што су уз текстове објављене и његове фотографије у крупном плану. У току расправе, Љиљана Смајловић је рекла да је кључни проблем што „Курир“ нема апсолутно никакав доказ за веома озбиљне оптужбе које су изнете. Петар Јеремић је нагласио да је он, радећи мониторинг дневних новина у протеклом периоду, ове текстове оценио као неспорно кршење Кодекса. Подсетио је и да се Комерцијална банка после тих текстова огласила саопштењем, које су објавили други медији, али није видео да је то објављено и у „Куриру“. Додао је, међутим, да мисли да подносиоцу жалбе није прекршено право на приватност. Слично мишљење имала је и Тамара Скроза, која је такође оценила да објављивањем фотографија руководиоца банке, коме је као јавној личности право на приватност сужено, није пређена граница заштите тог његовог права. Она је истакла да сматра да је текстовима прекршена одредба о обавези поштовања права на претпоставку невиности, што у жалби није наведено. Ивана Стјеља је поновила тврњу коју је изнела и на претходној седници  - да се не може говорити о повреди права на претпоставку невиности када кривични поступак није ни покренут. Она је рекла да је то јасно и из решења Вишег суда у Београду које је достављено уз одговор на жалбу, што је потврдила и Невена Кривокапић, додајући да је мало изненађена решењем суда. На примедбу Петра Јеремића да Комисији модел треба да буде Кодекс, а не закони и суд, Стјеља је поново указала и да се све смернице уз ову тачку Кодекса односе на окривљене или осумњичене, дакле на људе против којих се води поступак. Љиљана Смајловић је рекла да она сматра да је сасвим дозвољено рећи да је неко, рецимо, лопов и да претпоставка невиности не би требало да важи у том случају, али да овде није реч о томе да је новинар изнео вредносни суд, већ је Смолић оптужен за врло конкретна дела. Невена Кривокапић је оценила и да се новинари ни мало нису потрудили да, пре објављивања, провере информације које су добили, додавши да на сајту банке постоје ревизорски извештаји, те да је новинар, да је хтео, ипак могао да дође до неких информација. Златко Чобовић је рекао да је неприхватљиво и то што Смолића ниси ни позвали да га било шта питају, те да одговор адвоката листа вређа интелигенцију. Они тврде да је реч о критичком осврту на рад банке, а оптужују човека за озбиљна кривична дела, без икаквих доказа. Такође, додао је, тврде да нису написали текст само на основу анонимног извора јер имају још четири саговорника, али је истина да ти саговорници не говоре ништа о ономе за шта је „Курир“ оптужио бившег руководиоца банке. Након раправе, Комисије је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2,3,4 и 5 из поглавља Истинитост извештавања, као и тачке 1 и 2 из поглавља Новинарска пажња. Једногласно је одлучено и да није прекршена одредба о поштовању приватности. Одлуку да је објављеним текстовима прекршена и тачка 3 поглавља IV, која се односи на обавезу поштовања претпоставке невиности, Комисија је донела са осам гласова „за“, два „против“  и једним „уздржаним“.

2. Наташа Мијушковић поднела је жалбу јер је „Информер“, како је навела, по ко зна који пут објавио тест усмерен на њену личну и професионалну деградацију. Лист је оптужио због тога што није осудила напад на новинарке телевизије „Пинк“ током протеста Двери. Петар Јеремић је, у току расправе, оценио да је можда прекршена и одредба Кодекса по којој је прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став читалаца једнако намерном изношењу лажи. У овом случају, како је објаснио, прећутана је чињеница да је подршку колегиници Наташи Јеремић Наташа Мијушковић исказала након што је оптужена да управља целокупним нарко тржиштем у Србији. Додао је да је реч о уобичајеном начину на који се „Информер“ обрачунава са сваким ко уради нешто што се њима не допада. Невена Кривокапић је рекла да је текст прилично бесмислен и да аутор сам себе демантује, јер најпре каже да РТС није уопште осудио напад на новинарке „Пинка“, а онда да је о томе неутрално извештавао. Тамара Скроза је истакла да је веома добро што се Наташа Мијушковић упорно жали на сваки текст „Информера“ којим је оштећена и да је то одличан начин борбе против такве врсте извештавања. Комисија је потом једногласно одлучила да је лист прекршио тачке 1,4 и 5 поглавља Истинитост извештавања.

3. Снежана Терзић поднела је жалбу због тога што је аутор спорног текста, како је навела, злонамерно, тенеденциозно и неистинито известио јавност о јавној трибини „Истина о ММР вакцини и вакцинацији“, одржаној 6. новембра 2017. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Вера Дидановић, запослена у компанији Рингиер Аxел Спрингер, која је издавач „Блица“. Златко Чобовић је, у току дискусије, рекао да је основно питање у овом случају да ли се изрази употребљени у тексту, попут „агресивни и примитивни коментари“, „сулуде тврдње“, „испади“, „извесна Терзић“ могу сматрати оптужбама, клеветама и гласинама. По његовом мишљењу, не могу и зато не сматра да је тиме прекршен Кодекс. Такође, како је рекао, то што је други лист, како је наведено у жалби, другачије известио не значи ништа, јер сваки новинар има право да извести о одређенм догађају онако како мисли да треба, односно у складу са својим доживљајем професионалног извештавања. Додао је да, истина, у извештају не би требало да стоје коментари новинара и да су у тексту мало „побркани“ жанрови, да је текст лош и да са трибине није пренето ништа осим свађе, али да ипак мисли да Кодекс није прекршен. Ивана Стјеља је рекла да је снимак те трибине доступан на Јутјубу и да је и она стекла утисак на је трибина агресивно прекидана (мада трибине и постоје да би се сучелила различита мишљења), те да новинар није известио нетачно. Истакла је и да новинар мора да стане на страну науке када јој се супротстави догма. Невена Кривокапић је оценила да Снежана Терзић не оспорава тачност изјава које су у тексту пренете, да не тврди да је било шта неистинито, већ се жали на начин извештавања. По њој, текст јесте сензационалистички, фокус је на понашању публике и прекидању трибине, а не на томе шта су лекари рекли о теми која је од изузетног јавног значаја. Тамара Скроза је нагласила да њој смета што је употребљен термин „антивакцинашка мафија“, који се иначе често користи у текстовима о вакцинацији. По њеном мишљењу, то јесте увреда за људе који су против вакцинације. „Без обзира што се ја са њима ништа не слажем, они имају право на слободу говора и не можете да их оптужите да су мафија, јер то подразумева да је реч о високо орагнизованој групи која је добила новац да оствари неки циљ, што представља тешку оптужбу“. Петар Јеремић је на то одговорио да у тексту има „тешких речи“, али је истина да и сви ти људи износе озбиљне оптужбе против друге стране, односно против лекара и епидемиолога, који су, за њих, „фармакомафија“, па онда морају бити спреми и да истрпе критике. Љиљана Смајловић је рекла да је термин мафија толико ушао у свакодневну, колоквијалну употребу да практично нема никакво стварно значење, нити је више увреда. Додала је и да Комисија не треба да се бави тиме да ли је новинар „Блица“ требало да извештава на тај начин или не, он је просто известио о ономе што му се чинило занимљивијим, а  то је да је трибина прекидана, а не да су епидемиолози говорили да децу треба вакцинисати, јер је то већ познато. Комисија је, по окончању расправе; са осам гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да „Блиц“ није прекршио Кодекс новинара Србије.

Седница је завршена у 19.05 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић                                                                   

Председавајући
Златко Чобовић