Записник са седамдесете седнице Комисије за жалбе одржане 28.9.2017.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 71
28.9.2017.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 70. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.9.2017. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Невена Кривокапић, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Вера Баришић Поповић и Ивана Стјеља.

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

  1. Разматрање жалбе удружења Да се зна на текст објављен у листу „Српски телеграф“
  2. Разматрање жалбе удружења Да се зна на текст објављен на сајту часописа „Нова српска политичка мисао“
  3. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у „Политикином забавнику“
  4. Разматрање жалбе удружења Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у часопису „Слобода“
  5. Разматрање жалбе Саше Пауновића на текст објављен у листу „Информер“
  6. Разматрање жалбе Саше Пауновића на текст објављен на порталу „Ембарго.рс“
  7. Разматрање жалбе Саше Пауновића на текст објављен на порталу „ЕВршац.рс“


1. Удружење Да се зна поднело је жалбу сматрајући да је лист прекршио одредбе Кодекса новинара које се односе на забрану дискриминације, тиме што је пренео дискриминаторну изјаву саговорнице у тексту, од које се редакција није оградила. У току расправе, Петар Јеремић је рекао да њему у тексту нису спорни пренети ставови, већ то што су, као и у свим досадашњим текстовима који су се односили на образовне пакете о сексуалном злостављању деце, изостављене битне чињенице – да је реч о пакету за наставнике, а не о уџбенику. Тамара Скроза је указала да је већи проблем како је у антрфилеу пренета изјава Соње Локар, јер су читаоци практично доведени у заблуду у вези са тим због чега је она протестовала. Из онога што је објављено може се закључити да је и она против тог пакета, а заправо је протестовала због његовог повлачења. Сличног мишљења је била и Вера Дидановић, која је рекла да је су читаоци, да ли намерно или зато што ни новинари нису разумели, због начина на који је та изјава пренета, наведни на погрешан закључак. Ивана Стјеља је истакла да је реч о писму Соње Локар, које је садржајно и аргументовано, а да је пренето у неколико нејасних и двосмислених реченица, којима није изнета суштина и додала да је њој дато несразмерно мање простора у односу на другу саговорницу у тексту. Љиљана Смајловић је рекла да никада ни у једном медију обе стране немају исти простор, те да се не може редакција осуђивати због тога. Нагласила је да сматра да је Кодекс прекршен тиме што су лошим преношењем изјаве читаоци наведени на погрешан закључак, али да не мисли да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације, јер се редакцијама не може ускратити право да објављују различита мишљења. Они који са тим мишљењем нису сагласни, могу да од уредника траже да објаве и њихове ставове. Стојан Марковић се сагласио са овим, додајући да се не може тражити од редакција да се ограђују од ставова свих саговорника са којима се не слажу. Навео је и да сматра контрапродуктивним за ЛГБТ организације да се жале на дискриминацију сваки пут кад неко изнесе неки критички или негативан став. Након расправе, „за“ одлуку да су прекршене одредбе о забрани дискриминације гласала су три члана Комисије, док је осам било „против“, па је одлучено да нема прекршаја Кодекса. Када је реч о погрешном преношењу изјаве у антрифилеу, одлучено је да се Комисија изјасни о томе да ли је тиме прекршена тачка из одељка Новинарска пажња, којом је предвиђено да је намерно изостављање чињеница које могу битно да утичу на став читалаца једнако изношењу лажи. „За“ одлуку да је прекршена ова одредба Кодекса гласало је девет чланова Комисије, „против“ је био један, а „уздржан“ такође један.

2. Удружење Да се зна поднело је жалбу и због ауторског текста проф. др Бранислава Ристивојевића, у којем се, како је наведено у жалби, истополна сексуална оријентација карактерише као примитивна, насилна, огољена и простачка  и сугерише да истополно оријентисане особе угрожавају институцију породице и да су одговорне за породично насиље само зато што траже своја права. Невена Кривокапић је, у току дискусије, оценила да је реч о ауторском тексту у којем је изнето мишљење. Она је додала да то што се она лично са тим мишљењем не слаже не значи да он то нема право ни да каже и да би све другачије од тога била цензура. Тамара Скроза је, међутим, истакла да је слобода говора ограничена слободом других људи, те да су у овом случају ЛГБТ особе проглашене кривим за нешто за шта нису одговорне. Драган Ђорђевић је рекао да су овде дискриминиторни ставови „упаковани као мишљење“ и подсетио да је и слобода говора ограничена, као и да говор мржње не ужива никакву правну заштиту. Љиљана Смајловић је рекла да је говор мржње кривично дело и да не треба олако нешто проглашавати за говор мржње и нагласила да Комисија не сме да поручи редакцијама да не објављују ставове који нам се не допадају. По њеној оцени, изнети сватови једног професора на мало посећеном порталу никог не угрожавају. Драган Ђорђевић је потом прецизирао да је говорио о говору мржње генерално, а не да сматра да га има у тексту који Комисија разматра. Ивана Стјеља је указала да је текст и мизогин, као и да је реч о мишљењу којим се неко вређа на основу личног својства. Она је рекла да је и поред права на слободно изражавање текст, са аспекта поштовања људских права, веома проблематичан. Владо Мареш је, такође, нагласио да као што аутор има право да изнесе овакво мишљење, тако и чланови Комисије имају право да кажу да је то хомофобија. Додао је да није реч о томе да се некоме ускраћује право на мишљење, него да Савет има обавезу да се бори против хомофобије. Петар Јеремић је рекао да би могло да се говори о кршењу Кодекса да је удружење Да се зна тражило од „Нове српске политичке мисли“ да објави њхово реаговање на текст, па да су они то одбили. Председавајући Златко Чобовић је затим предложио да се, без обзира на исход гласања, подносиоцима жалби упути препорука да се у оваквим случајевима, када сматрају нечије мишљење неприхватљивим,, прво обрате редакцијама са захтевом да објаве и њхове, супротне ставове. Чланови Комисије су овај предлог прихватили. Како је „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало пет чланова Комисије, док су четири била „против“, а два „уздржана“ није било потребне већине од осам гласова за одлуку.

3. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због наслова антрфилеа којим се сексуални односи између тинејџера и њихових старијих саветника карактеришу као настрани. Петар Јеремић је рекао да не зна да ли се „настрани“ односи на истополне односе или на педофилију, док је Владо Мареш оценио да није реч о прекршају Кодекса, иако можда има неке хомофобије у таквом наслову, који би, како је објаснио, стајао и да се текст бави односима између девојчица и старијих саветника. Тамара Скроза је нагласила да је током целе људске историје било и истополних сексуалних односа и сексуалних односа са малолетницима, те да не види разлог да се посебно наглашава да је то „настрано“, нарочито што у Спарти (о којој је реч у тексту) то није сматрано настраним. Ивана Стјеља је рекла да Комисија ипак то треба да посматра из садашњег тренутка, а не како је било некада. Већина чланова Комисије сматрала је, ипак, да редакција није увредила или дискримнисала ЛГБТ особе, па је „за“одлуку да није прекршен Кодекс гласало осам чланова Комисије, „против“ је био један, а „уздржана“ два члана.

4. Геј лезбејски инфо центар је поднео жалбу и на текст објавјен у пиротском недељнику „Слобода“ јер се, по оцени подносиоца жалбе, хомосексуалност ставља у исти кош са наркоманијом и у контекст негације хришћанских вредности и уништавања породице. Стојан Марковић је рекао да не мисли да је Кодекс прекршен, јер је аутор текста изнео мишљење о неким појавама и навео све што је за њега проблематично у данашњем друштву. Он, како је нагласио, није то схватио као поистовећивање свих тих ствари, како је интерепретирао подносилац жалбе. Већина осталих чланова Комисије такође је сматрала да је реч о мишљењу које се мора дозволити, док је Ивана Стјеља подсетила да је сексуална оријентација лично својство, као и било које друго лично својство и да се не може, како у тексту пише, говорити о „афирмацији“ хомосексуалности, јер би то било као кад бисмо, рецимо, говорили о „афирмацији црне боје коже“, што би свакако био расизам. Након краће расправе, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласала су три члана Комисије, док је осам било „против“, па је одлучено да нема прекршаја Кодекса.

5. Саша Пауновић, председник општине Параћин обратио се Савету за штампу због текста у којем се оптужује да су се он и људи око њега обогатили преко Градске апотеке у Параћину, којој је потом опроштен дуг од сто милиона динара и цела афера заташкана. Чланови Комисије за жалбе били су јединствени у оцени да су прекршене све одредбе које је Пауновић навео у жалби, јер редакција није у тексту навела ниједан извор, није понудила никакве доказе за изнете озбиљне оптужбе, нити је од самог Пауновића затражила да се о било чему изјасни. Љиљана Смајловић је указала да су управо овакви текстови највећа бољка нашег новинарства, јер се људи оптужују без икаквих доказа. Комисија је потом једногласно одлучила да је Кодекс прекршен и изрекла јавну опомену.

6. и 7. Жалбе које је Саша Пауновић поднео на портале «Ембарго.рс» и «Евршац.рс» разматрабне су заједно, будући да је реч о истом текстту који је «Евршац.рс» преузео са «Ембарга». У току краће дискусије, чланови Комисије навели су да се у тексту без доказа, и чак без икаквог позивања на изворе, износе тврдње о наводоној Пауновићевој имовини. Златко Чобовић је нагласио да цео текст садржи изразе попут: «верује се», «одавно се прича», «тврде упућени...», што су све спекулације и нагађања. Посебан проблем је, рекао је то, што је «Ембарго» Пауновићу послао десет питања, на која је он одговорио, а од свега тога је портал објавио једну реченицу. Комисија је зато једногласно одлучила да изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.

Кад је реч о порталу «ЕВршац» Комисија је такође једногласно одлучила да је прекршио Кодекс преношењем спорног текста, јер су редакције одговорне за оно што објављују, без обзира да ли су текст писали новинари тог медија или не. Зато је јавна опомена изречена и овом порталу.

Седница је завршена у 19. 10 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Златко Чобовић