Записник са шездесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 27.7.2017.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.69
27.7.2017.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 68. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.7.2017. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни чланови Комисије: Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Невена Кривокапић, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Миленко Васовић и Војкан Костић.

Одсутни чланови Комисије: Ивана Стјеља

Остали присутни:Милош Ковачевић и Драгослава Барзут из удружења Да се зна, Весна Зорић из удружења Егал, Анђела Миливојевић (ЦИНС), Бојан Стефановић (дописништво АРД) и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Пре почетка рада, присутни су обавештени да је Асоцијација медија за ову седницу одредила као своје представнике Миленка Васовића и Војкана Костића, уместо Златка Чобовића и Вере Баришић Поповић, који су на годишњем одмору. Седници је уместо председавајућег Златка Чобовића, председавао заменик Владо Мареш.


Дневни ред:

  1. Разматрање жалбе удружења Да се зна на текст објављен у дневном листу „Курир“
  2. Разматрање жалбе удружења Да се зна на текст објављен у магазину „Таблоид“
  3. Разматрање жалбе удружења Да се зна на текст објављен у недељнику „Експрес“
  4. Разматрање жалбе удружења Да се зна на текст објављен у дневном листу „Информер“
  5. Разматрање жалбе Мирослава Богићевића  на текст објављен у дневном листу „Политика“
  6. Разматрање жалбе удружења Егал због необјављивања одгвовора на текст објављен на порталу „Пешчаник“
  7. Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен на „Градском порталу 018“
  8. Разматрање жалбе Аутономног женског центра на текст објављен у дневном листу „Политика“
  9. Разматрање жалби Аутономног женског центра и Драгане Матовић на текст објављен у дневном листу „Политика“


1. Удружење Да се зна поднело је жалбу сматрајући да су насловом текста, којим се геј секс означава као настран, прекршене одредбе Кодекса о забрани дискриминације. У току расправе Љиљана Смајловић је рекла да нема сумње да је Кодекс прекршен јер је такав наслов увредљив и објављен са намером да увреди. Она је навела да је текст, који је иначе сасвим коректан, и објављен само да би могао да се стави тај наслов. Сличног мишљења био је и Драган Ђорђевић, који се сагласио да је текст, који се односи на догађај у Џакарти, и пренет да би се кроз наслов послала порука о томе какакв је став редакције о ЛГБТ особама. Невена Кривокапић је истакла да је наслов типичан пример „клик бејта“, који треба да привуче читаоце, док је Миленко Васовић рекао да, као уредник, никада не би ставио такав наслов, да је њиме пређена мера доброг укуса, али да мисли да ипак не представља прекршај Кодекса. Након расправе, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је седам чланова Комисије, док су три била „против“, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова. Љиљана Смајловић је затражила да се у записник унесе да се осећа постиђеном што Комисија није имала већину за одлуку да је ово јасан прекршај Кодекса новинара.

2. Удружење Да се зна жалило се на кршење одредби Кодекса о забрани дискриминације, употребом увредљиве речи „педер“, као и непоткрепљеним тврдјама да „геј лоби“ има повлашћен положај у здравственим установама. Љиљана Смајловић је рекла да њој није спорно да неко тврди да постоји геј лоби, али да реч „педер“, сем кад је реч о цитату, редакције користе да увреде. То је, како је рекла, увредљив термин и Комисија мора то јасно да саопшти и да тако помогне да то постане стандард у јавном говору. Истакла је да је врло важно да Комисија препозна дискриминацију, јер својим одлукама утиче на то да ли ће дискриминиација бити препозната и у јавности или не. Са овим се сагласила Тамара Скроза, која је затражила и да Комисија одлучује о повреди права на приватност лекара који је у тексту означен као „наркоман“ и „хомосексуалац“, без обзира што то није наведено у жалби, јер организација Да се зна није ни овлашћена да се жали у његово име. Стојан Марковић је, међутим, рекао да није за то да се одлучује о нечему што није предмет жалбе, нити се особа на коју се то односи сагласила са тим. Он је истакао и да, по њему, „педер“ не мора да буде увредљив термин, да у тексту има много проблематичнијих ствари од тога и додао да невладине организације оваквим жалбама инструментализују рад Савета за штампу. Петар Јеремић је рекао да критерујум, као и када је Комисија одлучивала о употреби речи „Шиптар“ рецимо,  треба да буде да ли се неко осећа увређеним употребом таквог термина, те да је зато несумњиво да је „педер“ увреда. Војкан Костић је оценио да термин није употребљен у вредносно неутралном контексту, већ су геј особе сврстане међу криминалце и припаднике картела. Миленко Васовић је рекао да не треба увек санкционисати употребу тог термина, али да у овом случају сматра да је Кодекс тиме прекршен, јер је текст написан да буде увредљив и додао да не постоје никакви докази за твдње да у Ургентном центру постоји посебно одељење за криминалце и ЛГБТ особе. Након дискусије, Комисија је најпе са девет гласова „за“ и једним „против“ прихватила предлог Тамаре Скроза да се Комисија изјасни и о томе да је Кодекс прекршен и у делу који се односи на заштиту приватности, а затим са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“ да је „Таблоид“ прекршио Кодекс.

3. Удружење Да се зна поднело је жалбу због колумне у којој се, између осталог, „педери“ означавају као особе посебно склоне обољевању од сиде. Тамара Скроза је рекла да је несумњиво прекршен Кодекс и овим делом текста, али је посебно указала на други део у којем се Ромкиње дискриминишу и као припаднице ромске националности и као жене, употребом погрдних термина и простачким коментарима. Она је рекла да то не може да се правда хумором и да је, осим одредбе која се односи на забрану дискриминације, прекршена и одредба о обавези поштовања културе и етике јавне речи. Стојан Марковић је био сасвим супротног мишљења, навео је да је реч о ауторском тексту, сатиричном приказу како се говори у нашем друштву. Такође је рекао и да је против тога да се одлучује о прекршајима Кодекса на које није указано у жалби. Љиљана Смајловић је рекла да јој је одговор уредника да је реч о сатири, о причи о томе како људи причају прихватљиво и да треба у оваквим случајевима узети у обзир и са којим циљем се нешто ради, односно да ли је постојала намера да се неко дискриминише и увреди. Владо Мареш је такође истакао да прихвата објашњење уредника, али да је реч о врло грубом и неукусном тексту, у којем се, из жеље аутора да буде атрактиван, „иде у простаклук“. Комисија је потом са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да се изјашњава и о томе да су прекшене одредбе које навела Тамара Скроза, а затим са девет гласова „за“ и једним „против“  да је „Експрес“ прекршио Кодекс новинара.

4. Удружење Да се зна поднело је жалбу због наслова текста у којем се преноси изјава Небојше Пајкића у којој он користи реч „педер“. Петар Јеремић је у расправи нагласио да у овом случају не сматра да је прекршен Кодекс јер је дословно пренето оно што је Пајкић написао, те да не постоји намера редакције да се неко увреди. Тамара Скроза је, међутим, указала на то да се исти израз користи два пута и у делу текста који није цитат. Љиљана Смајловић је потврдила да је требало да новинар напише „геј“ да је редакција хтела да буде коректна, али да је сагласна са Јеремићем да нема повреде Кодекса. Сличног мишљења био је и Миленко Васовић, који је рекао да му се у овом контексу употреба речи „педер“ не чини спорном, јер не види злу намеру. Након дискусије, „за“ одлуку да је прекршен Кодекс гласала су два члана Комисије, „против“ је било шест, а два „уздржана“, тако да није било потребне већине за одлуку.

5. Мирослав Богићевић је подео жалбу због текста у којем су, како је навео, објављене неистините информације, као и због одбијања „Политике“ да објави његов одговор на текст. Стојан Марковић је рекао да је Кодекс прекршен необјављивањем одговора, али да не може да се изјашњава о томе да ли је Богићевић у праву када тврди да су наводи „Политике“ нетачни. Тамара Скроза је такође навела да не би улазила у садржај текста, мада јој се чини да има довољно основа да закључи да је оно што је објављено тачно, али да је лист свакако морао да објави одговор. Миленко Васовић је рекао да је, осим тога што није објављен одговор, проблем и то што нема „друге стране“ у тексту, однсоно што нису позвали Богићевића да и он каже шта има. Војкан Коситћ је рекао да заправо ни не знамо да ли су покушавали да га позову, али да верује да је све у тексту тачно. Љиљана Смајловић је предложила да гласа одвојено о томе да ли је Кодекс прекршен текстом и необјављивањем демантија, јер она сматра да је необјављивање одговора свакако прекршај, али да је сам текст неспоран, ексклузиван и врло добро написан. Комисија је прихватила овај предлог, па се најпре изјашњавала о томе да ли је Кодекс прекршен текстом. Осам чланова Комисије гласало је да није, док су два била уздржана. Комисија је једногласно одлучила да је „Политика“ прекршила Кодекс тиме што није објавила одговор на текст.

6. Удружење Егал жалило се на то да портал није објавио њихов одговор на текст који се односи на параду „Понос Србије“, чији је Егал један од организатора. Чланови Комисије упознати су и са тврдњама уредница портала да им одговор није ни достављен, као и са тим да сматрају да Савет не може да се изјашњава о жалби на медиј који није члан Савета. Тамара Скроза је навела да „Пешчаник“ има само формулар преко којег се шаљу сви дописи редакцији и да је подносиоцу жалбе сада практично немогуће да докаже да је послао одговор. Она је истакла да је редакција портала овим себе довела у позицију да увек може да каже да нешто није стигло, што је дугорочно проблем. У сваком случају, по њеној оцени, представницима Егала није омогућено право на одоговор на текст у којем су о тој организацији изнете увредљиве квалификације. Љиљана Смајловић је такође рекла да мисли да је овај одговор требало објавити, иако редакције, наравно, немају обавезу да објаве сваки одговор и могу да се позову на то да није у складу са законом. Стојан Марковић је био супротног мишљења, навео је да одговор не испуњава услове прописане законом и да редакција није имала обавезу да га објави, нити да упути подносиоца на то да га измени. Војкан Костић је, међутим, истакао да у овом случају није реч о томе да ли ће се поштовати закон, него је ствар доброг укуса и кућног васпитања омогућити некоме да одговори на текст који се односи на њега. Он је рекао да су уреднице „Пешчаника“ уложиле велику количину енегрије да објасне да одговор нису ни добиле, иако је у ствари јасно да не желе да га објаве, јер би, у супротном, то могле да ураде и када су добиле жалбу. Петар Јеремић је такође сматрао да Комисија не треба да се бави правним формалностима, већ Кодексом који прописује да новинар поштује право на одговор. У овом случају је, рекао је, прилично очигледно да портал не жели да објави одговор. По завршетку расправе Комисија је са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је прекршен Кодекс.

7. Директор портала „Јужне вести“ поднео је жалбу јер је Градски портал 018 неовлашћено преузео од њих текст и објавио га без навођења извора. Вера Дидановић је подсетила да је Комисија већ утврдила да је ово чест проблем, посебно кад је реч о локалним медјима, те да Комисија мора да јасно укаже да је реч о озбиљном прекршају Кодекса. Драган Ђорђевић је истакао да Градкси портал 018, нажалост, често прави овакве прекршаје, преузимајући текстове и са других медија, а не само са „Јужних вести“. Комисија је потом једногласно одлучила да је прекршен Кодекс у делу који се односи на заштиту ауторства.

8. Аутономни женски центар поднео је жалбу због колумне психоаналитичара Зорана Миливојевића, у којој он, између осталог, говорећи о случају  жене и њеног малолетног детета које је убио њен бивши муж испред центра за социјални рад, каже да се трагедија можда не би ни десила „да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете“. Љиљана Смајловић је рекла да мисли да Кодекс није прекршен јер је реч о дозвољеном мишљењуи да је ово пример ситуације у којој би требало послати реговање редакцији на проблематичне ставове аутора и да се на тај начин изврши притисак на уредништво да изнесе свој став о томе. Сличног мишљења био је и Миленко Васовић, који је оценио да се аутор текста огрешио о жртву, али да редакција није ничим прекршила Кодекс, нити сноси одговорност за његово мишљење. Војкан Томић се сагласио да Комисија треба да расправља о томе да ли је „Полтика“ прекршила Кодекс, а не да оцењује мишљење аутора текста. Он је рекао да се са тим мишљењем уопште не слаже, али да је реч о некоме за кога у редакцији верују да је стручан и не може му се ускратити право да каже шта мисли. Тамара Скроза је, међутим, оценила да текст прелази границу слободе мишљења. Спорна реченица, како је рекла, није изречена са позиције психоаналитичара, већ је реч о нагађању којим се одговорност пребацује на жртву и аболира починилац, због чега је, пре свега прекршена одредба о обавези поштовања достојанства жртава злочина. Владо Мареш је истакао да је аутор текста познат као заговорник „патер фамилиас филозофије“, па и овога пута наступа са те позиције. Проблем је, међутим, што је реч о накнадној памети, након монструозног злочина, па је изабран потпуно погрешан тренутак за овакав текст. Вера Дидановић је нагласила да се, као психолог, ужасава онога што је написао Миливојевић, који, иначе, назаслужено важи за стручњака, а заправо је шарлатан – лекар опсте праксе који је похадјао неке курсеве, али није психијатар. Али, додала је, не види како му лист, као редовном колумнисти, може ускратити могућност да напише ово што је написао. По завршетку дебате, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласала су три члана Комисије, „против“ је било пет, а „уздржана“ два, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова.

9. Аутономни женски центар и Драгана Матовић, грађанка из Вршца, поднели су одвојене жалбе због текста који је потписан именом Петра Величковића „форензичког психијатра, судског експерта за поверавање деце“ из Монтреала, кога је немогуће пронаћи претрагом преко Интернет претраживача, док је уз текст објављена фотографија немачког глумца, редитеља и сценаристе Андреаса Кауфмана. Жалбе се односе и на забрану дискриминације с обзиром на то да се текстом „агресивне феминисткиње“ оптужују да су „искористиле трагедије за своју политичку агенду“. Љиљана Смајловић је предложила да се гласа одвојено о прекршају који је у вези са објављивањем текста лажног аутора и о прекршају који се односи на дискриминаторан садржај текста. Она је подсетила да је у међувремену утврђено да је „Политика“, пре овог, већ објавила два текста чије ауторе такође није могуће пронаћи и да би Комисија зато требало да укаже и на то да постоји известан образац по којем се, у одређеном политичком тренутку, објављују текстови лажних аутора са циљаним аргументима, јер је то много озбилијнији проблем од самог објављивања коментара из непровереног извора. Навела је и да је могуће да је редакција обманутра, односо да их је неко преварио шаљући им те текстове, али да би онда морала да објави све што има у вези са тим случајем и да уведе интерне протоколе који би спречили да се нешто такво понови. Вера Дидановић је подсетила на случај са „Недељником“ који је објавио, испоставило се, лажан интервју са Донадлом Трампом, а која је одмах читаоцима објаснила како је до тога дошло и ставила на увид сав материјал у вези са тим. Невена Кривокапић је указала да се људи, па ни медији, још не сналазе добро у дигиталном окружењу и могуће је да су преварени, али да би редакција сада требало да уведе неке процедуре како би се то убудуће избегло. Комисија је затим једногласно одлучила да је Кодекс прекршен у делу који се односи на професионалну пажњу и забрану објављивања текстова аутра чији иденитет није познат или проверљив. „За“ одлуку да је прекршена и одредба о забрани диксриминације гласало је седам чланова Комисије, „против“ су била два, а „уздржан“ један, па није било потребне већине за одлуку.


Седница је завршена у 19.55 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Владо Мареш