Записник са шездесет друге седнице Комисије за жалбе одржане 23.2.2017.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 63
23.2.2017. године
Београд


ЗАПИСНИК

Са 62 седнице Комисије за жалбе, одржане 23.2.2017. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић Поповић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић и Јелена Спасић.

Остали присутни: Марко Милосављевић из Иницијативе младих за људска права, Дејана Укропина и Ана Маровић из адвокатске канцеларије „Стојковић“, која заступа „Блиц“, Кристина Ковач, подносилац две жалбе, Марија Вучић, новинарка „Цензоловке“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Бранислава Вајде на текст објављен у „Блицу“
2. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен у „Информеру“
3. Разматрање жалбе Кристине Ковач на текст објављен у „Блицу“
4. Разматрање жалбе Кристине Ковач на текст објављен у „Куриру“
5. Разматрање жалбе Центра за социјални рад „Солидарност“ на текст објављен у „Панчевцу“


1. Бранислав Вајда, капетан брода “Лађар”, поднео је жалбу Савету за штампу, наводећи да је помињањем брода и представљањем српских лађара као шверцера и сарадника албанске мафије, лист прекршио више одредби Кодекса новинара. Будући да је адвокат „Блица“ оспорио Вајдино право да поднесе жалбу јер се у тексту не наводи његово име, Комисија је најпре утврдила да је, без обзира на то, подносилац жалбе, као капетан брода на који се текст односи, лично оштећен објављеним. У току расправе о жалби, Јелена Спасић је рекла да су у тексту највећи проблем извори, који су сви анонимни, а сем њихових тврдњи нема никаквих других доказа. Она је навела и да није никакав аргумент да је реч о кредибилном извору то што потиче из служби безбедности, како је наведено у одговору на жалбу. Такође, у тексту нема изјава ни власника брода, ни капетана, уопште „друге стране“, а изнете су озбиљне оптужбе да шверцују оружје. Тамара Скроза је рекла да се у одговору на жалбу наводи да је један извор означен именом, али да заправо тај стручњак за безбедност није извор, него саговорник, преко кога лист покушава да потврди своје оцене. Златко Чобовић је навео да у спорном тексту постоји само опис догађаја, који је „Блицу“ вероватно дао извор из полиције – куда је све прошао брод којим се шверцује оружје. При том је потпуно нејасно зашто је полиција то само „испратила“, уместо да негде пресретне тај брод и тако спречи шверц оружја. Он је додао да је добро што је „Блиц“ објавио одговор капетана на текст, али да то не умањује његово право да се жали Савету за штампу. Владо Мареш је оценио да је реч о „полицијској подметачини“, те да је испод сваког нивоа да било које новине то тако објаве. По завршетку расправе, Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да је „Блиц“ прекршио Кодекс.

2. Иницијатива младих за људска права је поднела жалбу сматрајући да су текстом у којем је та организација означена, између осталог, као „фашистичка“ и „плаћена да прави хаос“ и „руши Србију“ прекршене одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања. Тамара Скроза је, у дебати, указала, да су, по њеном мишљењу, сем одредби које су наведене у жалби, прекршене и одредбе које се односе на забрану дискриминације и говора мржње, као и на обавезу поштовања етика и културе јавне речи. Она је нагласила да је реч о „школском примеру“ дискриминације на основу политичког опредељења и да је добро што је Иницијатива младих одлучила да се жали, јер „Информер“ свакодневно објављује такве текстове. Драган Ђорђевић је оценио да текст представља својеврстан позив на линч чланова те организације и посебно њене директорке, док је Ивана Стјеља указала да то да се у делу медија веома често активности невладиних организација представаљају као нелегалне и неморалне. Такав је случај и у овом тексту, па се чак замењују тезе дотле да се објашњава како ће закон о лобирању, који треба да се донесе, омогућити да чланови тих организација буду јасно означени као страни плаћеници. По завршетку расправе, Комисија је једногласно „Информеру“ изрекла јавну опомену због кршења Кодекса.

3. Кристина Ковач поднела је жалбе против „Блица“ и „Курира“ због тога што су, како је навела, грубо злоупотребили садржај њеног статуса на Фејсбуку. Њена порука је, истакла је, слободно протумачена, постављен је наслов чији је једини циљ да звучи скандалозно и да буде “кликабилан”. Тамара Скроза је указала да је ово дугорочно веома значајан случај, јер се све чешће дешава да медији преузимају статусе са друштвених мрежа и добро је да се успостави пракса у тој области. Она је навела да је жалба потпуно основана, да је текст објављен на Фејсбуку у новинама потпуно извучен из контекста, па је једна озбиљна друштвена анализа представљена као „кукњава“ над животом, што је суштински фалсификат. А наслов текста не само да не одговара суштини онога што је Кристина Ковач написала, него ни онога што су медији пренели. Скроза је оценила и да није реч о непажњи, него о циљаној злоупотреби. Владо Мареш је био сасвим супротног мишљења - да Кодекс није прекршен. Рекао је да ни он не би одолео да објави нешто тако атрактивно као што је Криситнин Фејсбук статус. Он се сагласио да је реч о социјалној и политичкој анализи, али је додао да су медији то само опремили да буде атрактивније и да привуче читаоце, те да се у жаргону и каже „нема шта да једе“ кад се указује на нечију лошу финансијску ситуацију. Додао је и да је реакција подосиоца жалбе мало претерана. Да Кодекс није прекршен сматрала је и Јелена Спасић, која је рекла да је текст са Фејсбука верно пренет. Ковачева је хтела да укаже на друштевни проблем, али је то урадила кроз лични пирмер, сама је то објавила јер је хтела да се то види, а сада јој се не свиђа како је то протумачено. Златко Чобовић је, међутим, закључио да је Кодекс прекршен, јер „све је у реду, верно је пренето, само је новинар извео закључак који не стоји“. Кристина Ковач није написала да јој је угрожена егзистенција и да не зна како да преживи, то је закључак новинара који не произилази из онога што је написала. Он је рекао и да му није јасно какав је јавни интерес да редакције гледају ко шта пише на Фејсбук профилима и да онда то „тумаче“ и „изврћу“. Стојан Марковић је такође оценио да ово није прича од јавног интереса и да је несхватљиво да се у новине ставља све што неко објави. Да је њен статус послужио као повод за текст како у нашој земљи живе креативни људи, то би имало смисла, али пренети само статус је залажење у приватност, без обзира што је реч о јавној личности. Невена Кривокапић је рекла да је текст могао да буде бољи, да контекст јесте нешто измењен, али да би требало водити рачуна и о томе да је Интернет јавни простор, да је њен профил отворен и свима доступан, дакле она је самостално иступила у јавни простор и допустила да сви то виде, са свим последицама тога. Вера Баришић Поповић је истакла да је наслов овакав само да би био „кликабилан“, да привуче читаоце. Да је наслов био, на пример, „Ковач: у Србији нико не цени рад“, то нико не би прочитао. Додала је да статус јесте верно пренет, али је контекст померен. Након расправе, Комисија је са осам гласова „за“, једним „уздржаним“ и два „против“ одлучила да је „Блиц“ прекршио Кодекс.

4. Из расправе и одлучивања о жалби Кристине Ковач на „Курир“ била је изузета Јелена Спасић, запослена у том листу. Расправа је била слична претходној, с тим што су чланови Комисије оценили да је „Курир“ опремом више изменио смисао преузетог текста него „Блиц“, па је чак у наслову и цитирао Кристину Ковач, иако она није написала да живи у беди. Тамара Скроза је указала и на то да одговор на жалбу који је послала редакција „Курира“ упућује на то да они сматрају да са Интернета могу да узимају шта и како хоће, а да нису одговорни за то. Комисија је потом, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је „Курир“ прекршио Кодекс и наложила листу да објави одлуку.

5. Директор Центра за социјални рад “Солидарност” Зоран Албијанић поднео је жалбу због текста којим је “Панчевац” најавио да ће у наредним бројевима истражити активности запослених и директора и позвали грађане који имају било каква сазнања о корупцији у центру да им се јаве. Владо Мареш је рекао да је реч о важној теми, о којој треба писати. Зато, упркос томе што у тексту има неких рогобатности, мисли да Кодекс није прекршен и да директор жалбом покушава да утиче на редакцију. Тамара Скроза је, напротив, закључила да Кодекс јесте прекршен. Сагласила се да је тема озбиљна, али је додала да се девалвира управо оваквом обрадом. Текст је потерница за људима који раде у Центру, који су без икаквих доказа жигосани. Златко Чобовић је такође оценио да се тако важна тема не најављује на начин на који је то урадио „Панчевац“ и додао да нису објавили ни реаговање које је директор послао, надајући се да ће текстовима успети да изгладе проблем. Јелена Спасић је рекла да лист није имао право да некога унапред оптужи пре него што прикупи доказе. По завршетку дебате, Комисија је са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је „Панчевац“ прекршио Кодекс новинара Србије.

Седница је завршена у 19.40 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић      

Председавајући
Владимир Радомировић