Записник са педесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 27.10.2016.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 59
27.10.2016. године
Београд


ЗАПИСНИК

Са 58. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.10.2016. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић - Поповић, Петар Јеремић, Слободан Стојићевић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић и Јелена Спасић.

Остали присутни: Гвозден Николић, подносилац жалбе у име „Гласа западне Србије“, Михајло Глигорић, новинар „Панчевца“, Нора Бељуљи и Едона Фетоши из Савета за штампу Косова и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Асоцијација медија претходно је обавестила Савет за штампу да је за нову чланицу Комисије изабрала Веру Баришић – Поповић уместо досадашњег представника Асоцијације Ивана Цвејића. Удружење новинара Србије одлучило је да Владимира Радомировића на овој седници замени Слободан Стојићевић.


Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на коментаре испод текста објављеног на порталу Б92 Нет
2. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у „Панчевцу“
3. Разматрање жалбе „Гласа западне Србије“ на текст објављен на порталу „ОзонПрес“

1. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због увредљивих коментара испод текста о трансродном мушкарцу који је родио дете, којима су, како је наведено, прекршене одредбе Кодекса о забрани дискриминације и говора мржње. У току расправе, Невена Кривокапић је рекла да портал ради премодерацију коментара, чак има истакнута и правила у којима се наглашава да неће објављивати коментаре који садрже псовке и увреде. У овом случају, како је оценила, објављене су увреде, без обзира што су аутори коментара изнели своје мишљење. Тврдње да су трансродне особе болесне јесу дискриминација, јер Светска здравствена организација то не сматра болешћу. Сличне ставове су изнели и Петар Јеремић и Ивана Стјеља, оценивши да је јасна дискриминација рећи за једну друштвену групу да је болесна, те да је тиме прекршен Кодекс. Златко Чобовић био је, међутим, другачијег мишљења – да ставови из објављених коментара не представљају увреду. Неко, како је рекао, има право да мисли да је то што је мушкарац родио и доји дете одвратно и болесно, насупрот неком другом мишљењу. Слободан Стојићевић је такође мислио да није реч о увредама, да је „одвратност“ чак више осећај него мишљење и да човек не може да бира да ли ће му нешто бити одвратно или неће, и додао да није сигуран ни да је реч о дискриминацији јер је она „давање мање права другима“. Насупрот томе, Владо Мареш је оценио да су спорни коментари „класичан пример излива хомофобије“ и подсетио на претходне случајеве у којима је Комисија оценила да је реч о говору мржње, закључивши да је ово потпуно исто. Тамара Скроза је указала на то да свако може да мисли шта хоће, али да мора да води рачуна о томе да се не може у јавном простору нешто називати болесним, кад није реч о болести. Након расправе, Комисија је са осам гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да изрекне јавну опомену због кршења одредаба о забрани дискриминације.

2. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због текста о професорки која је осуђена због вређења ЛГБТ популације на Фејсбуку, због тога што је, по мишљењу те организације, аутор текста, избегавајући да наведе шта је тачно написала, читав случај представио као угрожавање слободе говора. Владо Мареш је, у расправи, рекао да читаоци нису ускраћени на било који начин тиме што није наведено које стереоптипе је изнела, те да би аутор када би поновио све што је написала, и сам прекршио одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације. Можда, занатски гледано, та инфирмација недостаје, али су читаоци истинито информисани и текст је сасвим јасан. Петар Јеремић се сагласио да Кодекс није прекршен у овм случају, с тим што је додао да му смета што у тексту пише да ова пресуда значи да „се изгледа више неће толерисати изражавање различитих ставова“, јер овде није реч о томе. По његовом мишљењу, ипак, редакција је показала жељу да исправи евентуалне нејасноће понудувши да објави реаговање. Тамара Скроза и Јелена Спасић биле су сасвим супротног мишљења. Оне су навеле да је из текста нејасно због чега је жена осуђена, већ се из онога што је написано може закључити да је „јадна настрадала само због тога што је рекла шта мисли“. Због тога је, истакла је Скроза, Кодекс прекршен у делу који каже да је изостављање чињеница које могу битно да утичу на став читаоца једнако изношењу лажи. Невена Кривокапић је оценила да су у тексу мешају разни термини, па се говори и о вређању и о дискриминацији, али се чини да је из текста јасно за шта је професорка осуђена, а аутор и наводи да је реч о кривичном делу за које се може изрећи и затворска казна до три године. Она је такође подсетила да је редакција била спремна да објави реаговање. Сличне ставове изнели су и Златко Чобовић, Слободан Стојићевић, Драган Ђорђевић и Ивана Стјеља, док је Вера Баришић Поповић рекла да је текст „трапаво“ написан, да нема све потребне елементе, у тексту се негде каже да је осуђена због вређања ЛГБТ популације, али тога нема у лиду. Стојан Марковић је нагласио да што више одлука Комисија доноси, то више жалби добија од представника ЛГБТ популације, те да се део њих претвара у „професионалне жалиоце“, што на неки начин представља инструменталитацију Комисије за жалбе. По окончању рапсраве, Комисија је са осам гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да Кодекс није прекшен.

3. Гвозден Николић, власник „Гласа западне Србије“ поднео је жалбу тврдећи да су на порталу „ОзонПрес“ објављење нетачне и непроверене информације о томе колико је његов медиј добио новца из буџета последњих година, како би се он представио као лажов јер је претходно за „Политику“ рекао да никада није добио ништа. Из расправе и одлучивања био је изузет Стојан Марковић, власник ОзонПреса, па је седници у овом делу председавао Слободан Стојићевић. Тамара Скрозза је рекла да ће и овог пута бити уздржана и да може само да понови оно што је рекла и на претходној седници, када су такође разматране жалбе ГЗС на ОзонПрес – да су све оне инструментализација Комисије за жалбе, која треба да изабере страну у локалном медијском рату. Владо Мареш је рекао да је ово само наставак приче због које већ са нелагодом долази на седнице Комисије. Он је истакао да је ван делокруга рада Комисије да улази у међусобне сукобе власника медија у Чачку, да Комисија нема капацитета да бави озбиљном истрагом о томе ко је колико пара добио од државе и да то нема везе са одлучивањем о кршењу Кодекса. Као и у претходним случајевима, гласаће, рекао је, да Кодекс није прекршен и тако ће бити и убудуће ако стигну сличне жалбе. Јелена Спасић је, међутим, рекла да, иако је вероватно реч о „личном сукобу“, свако има право да се жали Савету и Комисија мора да разматра сваку жалбу коју добије. Смета јој, нагласила је, што ни овај, као ни претходни текстови, није потписан, а сматра да је Кодекс прекршен јер се не прави разлика између претпоставки, нагађања и чињеница, пошто аутор текста није тачно навео како је дошао до износа од 16,1 милион, већ је оставио простор да се нагађа да ли је то иситина или не. Не може, рекла је, да се напише само 300 000 + 580 000 ...=16,1 милион, већ то мора да се документује. Петар Јеремић је такође рекао да Комисија мора да одлучује о свим жалбама, али да сматра да у овом случају нема прекршаја Кодекса. Николићева изјава у „Политици“ је очигледно нетачна, што се види и из самог текста жалбе, а из података АПР-а, у које је и сам имао увид, види се да је ГЗС у више општина у Србији добио новчане износе од по неколико стотина динара. Невена Кривокапић је истакла да је принуђена да одлучује само на основу изјава једне и друге стране, односно да треба да се определи коме ће више да верује, јер ни једна страна не нуди одговарајуће доказе за оно што тврди, те да су и текст и жалба конфузни. Слободан Стојићевић је рекао да, када се прочитају и текст и жалба, ипак има ствари које су неспорне – неспорно је да је Николић рекао да није добио никакав новац, а онда је сам у жалби Савету навео да јесте, дакле потврдио је да није говорио истину, што се тврди и у тексту. Он је додао да у свему овоме има и нечег што се тиче међусобних сукоба два власника медија, а што за Комисију није битно. По завршетку расправе, један члан Комисије гласао је да је Кодекс прекршен, три да није, док је шест чланова Комисије остало уздржано, тако да није било већине од осам гласова за одлуку.

Седница је завршена у 19 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Стојан Марковић