Записник са педесет пете седнице Комисије за жалбе одржане 28.7.2016.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 56
28.7.2016. године
Београд

 

ЗАПИСНИК



Са 55. седнице Комисије за жалбе одржане 28.7.2016. године са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни чланови Комисије: Стојан Марковић, Марија Кордић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља. Чланови Комисије претходно су обавештени да је Асоцијација медија за ову седницу, уместо Златка Чобовића, делегирала Филипа Шварма.

Одсутни чланови Комисије: Драган Ђорђевић

Остали присутни: Љубица Ђукановић из адвокатске канцеларије Стојковић, која заступа „Блиц“, Мирослава Обадић, подносилац жалбе из ЈП Кикинда и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:


1. Разматрање жалбе Зоране Михајловић на текстове објављене у „Куриру“
2. Разматрање жалбе ЈП Кикинда на текст објављен у „Блицу“
3. Разматрање жалбе Петра Јеремића на текстове објављене у „Куриру“
4. Разматрање жалбе Петра Јеремића на текстове објављене у листу „Ало“
5. Разматрање жалбе Тамаре Скроза на текст објављен у „Блицу“
6. Разматрање жалбе Тамаре Скроза на текст објављен у „Информеру“


Комисији ће у наредних шест месеци председавати досадашњи заменик председника Стојан Марковић, док ће његов заменик бити Владимир Радомировић.

1. Потпредседница Владе Србије у техничком мандату Зорана Михајловић поднела је жалбу због три текста у којима је „Курир“ писао о томе да Агенцији за борбу против корупције није пријавила сат, који, наводно, кошта 20.000 евра. Из расправе и одлучивања била је искључена Марија Кордић, у време објављивања текстова запослена у „Куриру“. У току расправе, Петар Јеремић је рекао да спорне текстове не може да посматра изоловано, јер је, радећи мониторинг дневних новина, евидентирао да је лист и пре тога водио кампању против министарке, пишући данима о њеном стану, па о сату, па о томе колико троши на одећу, теретану...те да није видео никакве доказе за изнете оптужбе, због чега сматра да су прекршенее одредбе Кодекса које се односе, пре свега, на обавезу разликовања чињеница од претпоставки и нагађања. Тамара Скроза је нагласила да ово није први пут да „Курир“ пише о баснословно скупим сатовима функционера, углавном без доказа. Она је истакла да је врло неозбиљно да новинари само на основу фотографија процењују вредност сата, јер постоје веома добре копије и то само стручњак може да оцени. Филип Шварм је рекао да њему ово личи на једну од хајки које се против неких људи воде у време формирања владе. Без обзира што је реч о јавној личности, постоји и граница јавног интереса, а насловом „Лажеш као пас“ крши се и етика и култура јавне речи. Невена Кривокапић је оценила да постоји интерес да се зна имовина јавних функционера, али да се у овом случају читава прича формира на основу неког, наводно релевантног, извора, а да то ничим није поткрепљено. Она је навела да јој се не чини могућим да нов сат кошта 20 хиљада евра, а да му вредност кад је полован опадне толико да вреди 350 до 450 долара, јер зашто би неко улагао у имовину која толико губи на вредности. Додала је и да се „Курир“ позива на то да Зорани Михајловић слали питања на која није одговорила, а заправо су објавили само други одговор који им је послала. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је „Курир“прекршио Кодекс новинара и наложила листу да објави одлуку.

2. Мирослава Обадић, ПР ЈП „Кикинда“, поднела је жалбу због, како је навела, нетачних навода у текту, као и због тога што није објављен одговор који је достављен редакцији. Марија Кордић је у расправи рекла да верује да Кодекс није прекршен. Две ствари јој се чине битним за такву одлуку - најпре истина је да у тексту нема доказа да не постоји писарница на коју би предала питања, како новинарка тврди, али то није толико драстична грешка да би оценила да је прекршен Кодекс - док остале информације о томе шта је тражено од ЈП „Кикинда“ и шта је повереник наложио даје треће лице. Деманти је такав да га није ни требало објавити, сем да се покаже како у ЈП „Кикинда“ третирају новинаре. По њој, текст је лош, али њиме није прекршен Кодекс. Тамара Скроза је, међутим, рекла да мисли да Кодекс јесте прекршен, јер се читав текст односи на то да ли су новинари и како слали питања, а заправо се уопште не бави оним што пише у наслову. Из текста, оценила је, не сазнајемо ништа – ни о каквом филму је реч, ни да ли је снимљен, да ли је то у јавном интересу, да ли је оправдано потрошити тај новац на филм - редакција једноставно није уложила никакав труд да било шта разјасни. Предузеће је стављено на стуб срама, а не знамо да ли за то има разлога. Она је навела да су прекршене одредбе које се односе на изостављање чињеница које могу битно да утичу на став читаоца и на то да наслов мора да одговара садржају текста. Сличног мишљења је био и Иван Цвејић, истакавши да није прекршај сам по себи одлука јавног предузећа да спонзорише филм, као и да је „Блиц“ морао да уложи више напора да нешто о томе сазна. Ако није могао од јавног предузећа, могао је да пита колеге из телевизије која је добила новац за филм. Он, Филип Шварм и Невена Кривокапић су оценили да очигледно постоји неки проблем у комуникацији између редакције и ЈП „Кикинда“ и нагласили да им смета инсистирање предузећа да новинари предају питања на писарницу. Владимир Радомировић је рекао да је због тога „Блиц“ требало да објави одговор ПР предузећа, па да онда настави причу о томе како јавна предузећа захтевају да новинари достављају питања на писарницу, што је пропуштено. Он је оценио да је текст пример „лошег новинарства“, али да мисли да је Кодекс прекршен само тиме што није објављен одговор. Филип Шварм је такође истакао да редакција, по Кодексу, има обавезу да објави одговор, а сличног мишљења био је и Петар Јеремић. Владо Мареш је навео да је главни проблем у томе што је дат новац за филм, којег нема, те да текст указује на то, а све остало су небитни детаљи. Скроза је, међутим, рекла да ни то из текста није јасно, јер се не зна ни да ли је филм снинљен нити који је рок за завршетак. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен необјављивањем одговора. Кад је реч о самом тексту, пет чланова Комисије је гласало да је Кодекс прекршен, пет да није, па није било потребне већине ни за једну одлуку.

3. Петар Јеремић је поднео жалбу због текстова објављених у вези са силовањем и убиством трогодишњег детета у околини Зајечара. Расправи и одлучивању нису присуствовали Петар Јеремић и Марија Кордић. Чланови Комисије су упознати и са налазима повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је спровео надзор да би утврдио да ли су информације „цуреле“ из полиције и закључио да у медијима објављени детаљи из обдукционог налаза, са саслушања кривљеног и психијатријског вештачења не одговарају садржају докумената.У току дебате, Филип Шварм је рекао да је овај случај на суду, суђење би било затворено за јавност управо да до ње не би дошли мучни детаљи који су навођени у спорним текстовима. Свако, рекао је, има право на поштено суђење, а овде медији већ траже враћање смртне казне. Иван Цвејић је оценио да је веома важно да се Комисија изјасни о оваквом начину извештавања, којим су, по њему, најмање четири дневне новине драстично прекршиле Кодекс. Он је додао и да је очигледно реч о тренду који поприма све веће и горе размере, док је одговор редакције на жалбу оценио као „потцењивачки“ ,не само у односу на чланове Комисије, него и на јавност уопште. Тамара Скроза је у казала на то да се са сваким новим злочином објављују све мучнији и гори детаљи злочина и детаљи о стању тела, као да силовање и убиство трогодишње девојчице већ само по себи није довољно ужасно, него је потребно до ситиница наводити све што јој се догодило. Чак и медији, рекла је, који наводно нису хтели да се баве детаљима, наводили су да је тело унакажено, да ковчег није могао да буде отворен и сл. Ивана Стјеља је указала и на то да се означавањем извршиоца кривичног дела као умоболног додатно стигматизују особе са психичким проблемима. Владимир Радомировић је предложио, а Комисија једногласно прихватила, и да се у свим одлукама у вези са овим случајем назначи да Комисија за жалбе апелује на тужилаштво и полицију да одредбе особе које би у оваквим случајевима давале информације медијима, како би се спречило објављивање нетачних навода и спекулација. Комисије је једногласно одлучила да је „Курир“ прекршио Кодекс.

4. Жалба Петра Јеремића на текстове у листу „Ало“ била је сличног садржаја као и претходна. Подносилац жалбе није присуствовао расправи и одлучивању. Чланови Комисије оценили су да, у односу на текстове из „Курира“ „Ало“ несумњиво подстиче и на насиље, односно, како је рекао Иван Цвејић, „на стрељање осумњиченог, ако већ не може да се линчује“. Марија Кордић је рекла да, по њеном мишљењу, текстом „Силовао девојчицу, па јој смрскао главу“, Кодекс није прекршен, док осталим текстовима јесте, пошто садрже морбидне детаље који су наведени без икаквог разлога, попут оног у чему ће девојчицу сахранити. На ово је реаговала Тамара Скроза, која је рекла да је „смрскао јој је главу“ управо такав детаљ, као да злочин није довољно ужасан сам по себи и није довољно написати да је дете силовано и убијено. Марија Кордић је, међутим, оценила да је за таблоид права мера објаснити начин на који је девојчица убијена и да је то у оквиру дозвољеног Кодексом. Комисија је једногласно одлучила да је „Ало“ прекршио Кодекс новинара Србије.

5. Жалбу због текста који је о истом случају објавио „Блиц“ поднела је чланица Комисије Тамара Скроза, која није учествовала у расправи и одлучивању о жалби. Чланови Комисије су у краћој расправи оценили да и за овај текст важи оно што је речено за претходне, без обзира што стање тела није тако детаљно описано. Комисија је посебно указала на недопустиву злоупотребу емоција чланова породице убијене девојчице, који су фотографисани и интервјуисани у ситуацији када се основано може тврдити да због бола, потресености и шока, нису били у стању да јасно расуђују. Комисија је и у овом случају једногласно одлучила да је Кодекс прекршен.

6. Иста одлука, са истом аргументацијом, донета је и о жалби коју је Тамара Скроза поднела на текст који је објавио „Информер“. Она није учествовала у расправи и одлучивању, а Комисија је једногласно изрекла јавну опомену, будући да је реч о медију који није прихватио пуну надлежност Савета за штампу.

Седница је завршена у 19.15 сати.

 

Записник водила
Гордана Новаковић


Председавајући
Стојан Марковић