Записник са педесет четврте седнице Комисије за жалбе одржане 30.6.2016.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 55
30.6.2016. године
Београд


ЗАПИСНИК


Са 54. седнице Комисије за жалбе одржане 30.6.2016. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Марија Кордић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља, Драган Ђорђевић. Чланови Комисије претходно су обавештени да је Асоцијација медија за ову седницу, уместо Златка Чобовића, делегирала Филипа Шварма, а Локал прес, уместо Стојана Марковића, Милеву Малешић. Њих двоје су учествовали у раду Комисије уместо одсутних чланова.

Остали присутни: Анђела Чех и Весна Зорић из Удружења грађана „Егал“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:


1. Разматрање жалбе Удружења грађана „Егал“ на текст објављен на порталу „Kruševacinfo.com“
2. Разматрање жалбе Новосадске новинарске школе на текст објављен на порталу „Sandžakpress.net“
3. Разматрање жалбе Димитрија Војнова на текст објављен у „Вечерњим новостима“
4. Разматрање жалбе Душице Костић на текст објављен у „Вечерњим новостима“
5. Разматрање жалбе Душице Костић на текст објављен у „Куриру“
6. Разматрање жалбе Душице Костић на текст објављен у „Српском телеграфу“
7. Разматрање жалбе Зорана Ивошевића на текстове објављене у„Информеру“
8. Разматрање жалбе Бранка Жујовића на фотографију објављену у „Куриру“
9. Разматрање жалбе предузећа Соле Азур д.о.о. на текстове објављене у „Српском телеграфу“
10. Разматрање жалбе Ивоне Стојановић на текст објављен на порталу „Телепромптер.рс“
11. Разматрање жачбе Ивоне Стојановић на текст објављен у „Информеру“
12. Разнатрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текстове објављене у „Српском телеграфу“
13. Разматрање жалбе РТВ Врање на текст објављен у „Новинама Врањским“
14. Разматрање жалбе Петра Јеремића на текстове објављене у „Информеру“
15. Разматрање жалбе Петра Јеремића на текстове објављене у листу „Ало“
16. Разматрање жалбе Петра Јеремића на текстове објављене у „Српском телеграфу“
17. Разматрање жалбе Петра Јеремића на текстове објављене у „Куриру“


1. Удружење грађана „Егал“ поднело је жалбу због увредљивог и дискриминаторног наслова текста, као и због сличних ставова изнетих у коментарима на текст. У току краће расправе, чланови Комисије су били јединствени у оцени да је апсолутно неприхватљиво и супротно Кодексу називати ЛГБТ особе „настранима“ и оцењивати да их треба затворити у психијатријске установе и „коморе“. Генерална секретарка је обавестила чланове Комисије да није успела да утврди да ли портал „Kruševac.info“ уопште има редакцију и уредника, док је Петар Јеремић рекао да је, по његовим сазнањима, реч о агрегатору, али да је нејасно од кога су преузели ову вест. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене одредбе Кодекса новинара које се односе на забрану дискриминације и говора мржње.

2. Новосадска новинарска школа поднела је жалбу, уз сагласност организације „Отворена рука“, због тога што је портал „Sandžakpress.net“ неовлашћено преузео фотографију са сајта те организације и представио је као фотографију са актуленог догађаја. У току расправе, Марија Кордић је нагласила да је реч о несумњивом фалсификату, односно да је редакција морала да нагласи да је реч о илустрацији, а не о снимку са актуелног догађаја. Тиме су прекршене и одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања. Филип Шварм је такође оценио да, по Кодексу, мора бити јасно назначено да је реч о архивској фоотграфији, што овога пута није случај. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.

3. Димитирје Војнов је поднео жалбу због тога што је новинарка лажно представила да је одговорио на питања која му је поставила, док он заправо није хтео да одговара на питања, већ је послао само свој општи став о теми о којој је било речи. У току дебате, Филип Шварм је истакао да има амбивалентан став. С једне стране, новинарка није поступила коректно, јер је практично фалсификовала његову изјаву, али да је такође безобразан и начин на који је Војнов њој одговорио – написао је шта он хоће, а не оно што га је питала. Владо Мареш је рекао да је, по његовом мишљењу, проблем и Војнов, који оспорава право „Новостима“ да се уопште баве том темом, што је потпуно неприхватљиво. На то је указала и Невена Кривокапић, која је рекла да подносилац жалбе наводи да „Новости“ нису ни расписале конкурс, па не треба ни да се баве његовим резултатима, иако је, као неко ко је одлучивао о расподели буџетских пара био обавезан да одговара на питања новинара у вези са тим. Сличног мишљења био је и Владимир Радомировић, који је сматрао да Кодекс није прекршен. Тамара Скроза и Петар Јеремић су рекли да је, без обзира на све ово, новинарка злонамерно „искривила“ оно што је рекао, односно морала је да нагласи да није хтео да одговара на конкретна питања. По окончању расправе, Комисија је са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да су „Новости“ прекршиле Кодекс, с тим да се у образложењу одлуке нагласи и некоректно понашање подносиоца жалбе.

4. Душица Костић поднела је три жалбе, готово истоветног садржаја, због начина извештавања о трагедији у којој је њен брат починио убиство и самоубиство. У расправи о тексту објављеном у „Вечерњим новостима“, Марија Кордић је рекла да не види ништа спорно у тексту, сем што можда није требало да се објави пуно име брата подносиоца жалбе, али с обзиром на то да је он, нажалост, преминуо, ни то не може да му нанесе штету. Тамара Скроза је истакла да је добро што је Комсија добила ове жалбе, јер су у случајевима оваквих трагедија увек бројни прекршаји Кодекса, а поседице по породицу страдалих или починилаца страшне. По њеном мишљењу, проблем у сва три текста на која се Душица Костић жалила је улажење у мотиве трагедије, при чему је реч искључиво о претпоствакама заснованим на тврдњама људи који су директно погођени. Петар Јеремић је оценио да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на обавезу поштовања приватности и достојанства људи о којима се пише. Владимир Радомировић је, међутим, указао да је новинар имао можда два сата да напише текст и да је објавио оно што је успео да сазна. Проблем је што није објављено ништа касније, али то није проблем текста о којем Комисија одлучује. Он је додао и да је споран наслов, али да у самом тексту не види никакав прекршај Кодекса. Владо Мареш и Иван Цвејић су такође сматрали да Кодекс није прекршен. Они су рекли да разумеју сестру, али да није понудила ништа што би демантовало било шта што је написано. Комисија на крају није успела да усагласи одлуку, јер је „за“ то да је Кодекс прекршен гласало пет чланова Комсије, четири да није, док су два члана била уздржана.

5. Из расправе и одлучивања о жалби на текст објављен у „Куриру“ била је изузета Марија Кордић, запослена у том листу. Расправа је била слична оној вођеној о претходном тексту, с тим што је Невена Кривокапић указала да у овом тексту постоји и „друга страна“, односно да је дата прилика оцу убице да изнесе своје виђење, са чим се сагласио Иван Цвејић. Тамара Скроза је нагласила да је и овде проблем што се спекулише о мотивима трагедије. Комисија ни у овом случају није усагласила одлуку, пошто је „за“ то да је Кодекс прекршен гласало пет чланова Комисије, „против“ су била три, док су два остала „уздржана“.

6. Одлука није донета ни након расправе о тексту објављеном у „Српском телеграфу“, за који је, уз све већ изнето, оцењено и да наслов не одговара садржају текста, те да је, по свему судећи, објављена погрешна фотографија. У овом случају, шест чланова Комисије гласало је „за“ одлуку да је Кодекс прекршен, три су била „против“, а два „уздржана“.

7. Др Зоран Ивошевић поднео је жалбу због два текста у којима се, како тврди, износе, нетачне информације, као и због необјављивања демантија. Чланови Комисије су оценили да је све што је изнето у жалби основано, те да нема сумње да је Кодекс прекршен. Такође, по оцени Комисије, додатни прекршај је и одбијање главног уредника да објави одговор, након чега је и поновио оптужбе које су демантоване. Комисија је зато једногласно одлучила да је „Информер“ прекршио Кодекс новинара.

8. Бранко Жујовић је поднео жалбу због фотографије коју је „Курир“ неовлашћено преузео са његовог Фејсбук профила и испод које је ставио неодговарајући текст. У међувремену, дошло је до договора подносиоца жалбе и редакције, која је 8. јуна објавила извињење у свом онлајн издању. Такође, потписан је и споразум о вансудском поравнању на основу којег „Adria Media Group“ треба да уплати десет хиљада динара као помоћ Потпорном фонду „Добрица Кузмић“. Комисија је због тога констатовала да је проблем превазиђен и да нема разлога да се жалба разматра, јер је редакција већ недвосмислено признала прекршај.

9. Соле Азур д.о.о. поднео је жалбу због два текста у којима су, по њима, изнете нетачне информације, односно погрешно интерепретирана изјава директора YУТЕ, као и због тога што одговор који су послали није објављен на одговарајући начин. По мишљењу Филипа Шварма, лист је нетачно навео да туристичка агенција обмањује клијенте, јер је на сајту агенције наведено да је реч о објекту који није завшен. Тамара Скроза је нагласила да је и овом случају практично реч о фалсификовању нечије изјаве, јер он није одговарао на питање које је касније додато испред његовог одговора, тачније говорио је уопштено, а не о конкретној агенцији, како се тврди у тексту. Она је додала и да су тврдње изнете у тексту сувише озбиљне да би се базирале само на изјави једног путника, као и да је деманти проефесионално написан, те да није било никаквог разлога да се не објави тако како је послат. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да је „Српски телеграф“ прекршио Кодекс и изрекла јавну опомену.

10. Ивона Стојановић је поднела две жалбе због тога што је објављена погрешна информација да је на одборничкој листи у београдској општини Стари град била са мајком, сестром и братом, као и да је у кумовским односима са носиоцем листе. Филип Шварм је рекао да се из одговора уредника „Телепомптера“ чини да он боље од подносиоца жалбе зна ко је њена мајка, те да му се чини да грешка није случајна, већ да је постојала намера да се неко дефамира. Петар Јеремић је навео да нема никакву дилему да је Кодекс прекршен, али да принципијелно увек има ограду када подносилац жалбе претходно не пошаље деманти редакцији. Иван Цвејић је рекао да и код њега у таквим случајевима, „подносилац жалбе има минус“, али да, с друге стране треба имати разумевања и за људе који не желе да шаљу одговоре редакцији. Комисија је на крају једногласно одлучила да је „Телепромптер.рс“ прекршио Кодекс новинара Србије.

11. Исте ставове изнели су чланови Комисије и кад је реч о жалби на „Информер“, с обзиром на то да је реч о тексту готово идентичног садржаја. Одлука да се изрекне јавна опомена била је такође једногласна.

12. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу на две колумне Боре Ђорђевића, којима се, по оцени те оргнизације, вређају и дискриминишу ЛГБТ и трансродне особе. Тамара Скроза је оценила да слобода изражавања колумнисте завршава тамо где почиње позив на линч и говор мржње. Та слобода у овом случају завршава када Ђорђевић заговара депортацију ЛГБТ особа у земље у којима би их стрељали. Петар Јеремић је рекао да је сагласан са овим мишљењем кад је реч о првом  тексту, али да мисли да другим текстом није прекршен Кодекс, без обзира што су неки од изнетих ставова спорни. Сличан став изнео је и Владимир Радомировић. Комисија се одвојено изјашњавала о текстовима, па је тако одлука да је првим текстом („Драга не буди педер I“) прекршен Кодекс донета једногласно, док у другом случају одлука није усаглашена. „За“ то да је Кодекс прекршен гласало је пет чланова Комисије, пет је било „против“, а један „уздржан“.

13. Директор РТВ Врање поднео је жалбу због, како је навео, нетачних информација у тексту који су објавиле „Врањске“ да је архива РТВ делом уништена и бачена у контејнер. У расправи је Марија Кордић рекла да ће приликом гласања бити уздржана, јер јој се чини да истину сазнајемо из одговора на жалбу, а не из текста, који делује као нагађање. Она је нагласила и да је потврда из архива у Врању добијена након подношења жалбе, дакле затражена је накнадно да би се доказало нешто што је написано у тексту. Додала је да, међутим, и тај допис ништа не говори, јер не значи да архива не постоји ако није предата Архиву. Петар Јеремић је рекао да је упознат са случајем и да је гледао прилог који је РТВ емитовала о томе, где је позвала новинаре „Врањских“ да се увере да архива постоји, односно да су наводи у тексту нетачни, те да због свега тога верује да је директор РТВ у праву. Филип Шварм је оценио да ништа није схватио из текста, па да тешко може да процени ко је у праву. Он је додао да су у свим радио и телевизијским станицама мењани формати, тако да су неке старе верзије бацане, а да ли је то у међувремену преснимљено не може да закључи. Такође, по његовом мишљењу, ни „Врањске“ ничим не доказују да је архива стварно бачена, јер су све изјаве „чуо сам“, „рекао ми је неко“, причају у редакцији“. Владимир Радомировић је нагласио да је по њему проблем у тексту речник, односно употреба термина „идиотизам“, „медијски варвари“, „злочинци“, те да верује да је тиме прекршен Кодекс. Супротно томе, Владо Мареш је мислио да у тексту има мало претеривања и неких незграпности, али да није реч о прекршају Кодекса, тим пре што постоји јавни интерес да се о томе пише. Он је указао и на то да постоји сукоб између две врањске редакције, па и је и због тога вероватно текст мало оштрији.Сличног става била је и Тамара Скроза, која је додала да је њој проблем то што су доказе, односно изјаве очевидаца објављене тек у одговору на жалбу, а у тексту тога нема. „Сад је заиста тешко одлучити, јер се све своди на то коме ћемо да верујемо“, рекла је. Комисија због свега тога није усагласила одлуку јер су „за“ то да је Кодекс прекршен гласала два члана Комисије, „против“ је био један, док је осам чланова било „уздржано“.

14, 15, 16 i 17. Члан Комисије за жалбе Петар Јеремић поднео је жалбе на четири дневна листа због више текстова у вези са случајем убиства певачице Јелене Марјановић. Јеремић није присуствовао расправи и гласању о овим жалбама. Марија Кордић је била изузета из дела расправе и одлучивања о жалби на текстове објављене у „Куриру“. Тамара Скроза, која је заједно са Јеремићем у протеклом периоду радила мониторинг дневних новина рекла је да је од априла, када је Јелена Марјановић убијена, до краја јуна објављено на стотине текстова и да је готово у свима прекршено више тачака Кодекса новинара. Она је навела да су у априлу у шест дневних новина („Данас“ се овим случајем није уопште бавио, а „Политика“ врло спорадично), објављена 132 текста у којима је забележно кршење Кодекса, у мају 57, а до 20. јуна 45. У сваком тексту је прекршено више тачака Кодекса, најчешће одредбе о обавези поштовање претпоставке невиности и заштити приватности, обавези разликовања претпоставки и нагађања од чињеница, као и да су за све „информације“ коришћени готово искључиво анонимни извори. Марија Кордић је рекла да она мисли да су сви медији прекршили претпоставку невиности, али да других прекршаја Кодекса није било. Она је нагласила да у вези са овим случајем није ни било никаквих званичних информација, па су медији морали да спекулишу и нагађају. Марија Коридић је рекла и да се види нека врста прећутне сагласности измедју две стране, полиције и медија, да се сталним писањем о том случају изврси притисак на убицу, и да је такво писање у извесној мери одговарало и једнима и другима. Медији су на тај начин показали и неку врсту друштвене одговорности тиме што су помагали да се ухвати убица. На ово су реаговали Владимир Радомировић и Тамара Скроза, који су подсетили да је Кодексом забрањено да новинари сарађују са полицијом и да нема никакве мисије у томе да се за рачун истражних органа, објављују информације које они желе да пласирају у јавност из неких својих интереса, Они су указали на то да је посао новинара да информишу, а не да воде истраге и јуре убице. Скроза је подсетила да је „Информер“ расписао чак и награду за информације о починиоцу и навела да сваки дан по једна жена буде убијена, па је несхватљиво до које мере се медији, и  из којих разлога, толико баве баш овим случајем. Радомировић је рекао да је посебан проблем то што су се медији бавили и малолетном ћерком убијене, чији живот је трајно уништен, док је Скроза рекла да је вероватно најскандалознији текст који је објавио „Ало“ о томе да је син мужа убијене био заљубљен у њу. Филип Шварм је оценио да пред Комисијом за жалбе никада до сада није било оваквих текстова и да су медији извештавањем о овом случају „поставили нове стандарде“, тачније да је тешко утврдити шта у Кодексу овим текстовима није прекршено. Иван Цвејић је рекао да је ово највећа медијска кампања од кампање против омбудсмана, на коју се, нажалост, нико није жалио и оценио да је ово најважнија одлука коју је Комсија до сада донела. Владо Мареш је нагласио да је, ипак, охрабрујуће што постоји снажан отпор јавности према оваквим текстовима. Он је истакао да ће овај случај бити „мера наше срамоте“, тачније да новинари никада више, као сада, неће смети да обављају прљав посао за полицију. Комисија је у сва четири случаја једногласно закључила да је Кодекс прекршен, с тим што је Марија Кордић у одлукама донетим против листова „Ало“, „Информер“ и „Српски телеграф“ гласала само за то да је прекршена одредба о обавези поштовање претпоставке невиности.

Седница је завршена у 20.15 сати.

 

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајућа
Невена Кривокапић